1
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………..…2
I Gušterača (
pancreas
) …………………………..…………………………3
1.1 Anatomija Gušterače (pancreas)………………………………………..4
1.2 Funkcija Gušterače (pancreas)…………………………………………5
1.3 Egzokrina funkcija ………………………………..…………………….5
1.4
Endokrina funkcija i njena regulacija………………..……………5,6
II. Diabetes mellitus(šećerna bolest)…………………….……………….6,7
2.1 Klasifikacija…………………………...…………………………………7
2.2 Dijabetes tip 1………………………………………………………….7,8
2.3 Dijabetes tip 2…………………………….……………………………8,9
2.4 Gestacioni dijabetes……………………………………………………...9
2.5 Etiologija bolesti………………………….…………………………….10
2.6
Komplikacije……………...………………………………………….11
III. Hiperglikemijska koma (Dijabetična koma)………………...……11,12
3.1
Prevencija.............................................................................................13
IV. Zaključak……………………………………………………………….14
V. Literatura……………….………………………………………………15
2
Uvod
Hiperglikemijska ili dijabetesna koma je najteža i najozbiljnija akutna komplikacija ove
bolesti. Koma označava stanje bolesnika bez svesti, a za njen razvoj je potrebno nekoliko
dana (izuzev kod dece). Komi obično prethode hiperglikemija i acetonurija (prisustvo
acetona u urinu).
Nju karakterišu sledeći znaci: hiperglikemija (veoma visok šećer u krvi), acetonemija
(aceton u krvi), apatija, umor, pospanost, smanjeno reagovanje na direktne nadražaje
(stavljanje ruke na čelo, obraz, štipanje i dr).
Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije, što uslovljava porast njene koncentracije u
krvi, tj. dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija.
Diabetes mellitus je grupa metaboličkih bolesti koje se karakterišu hroničnom
hiperglikemijom nastalom zbog defekta u sekreciji insulina,defekta u njegovom dejstvu ili
usled,postojanja oba ova poremećaja.
Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7,0 -
{mmol}- (126 -{mg/dL}-) .Hiperglikemija smanjuje mnoge anaboličke procese u
organizmu: rast i deobu ćelija, sintezu proteina, taloženje masti i dr. Osim toga, izaziva
poremećaje metabolizma i brojne druge komplikacije i bolesti.
4
1.1 Anatomija Gušterače (pancreas)
Gušterača
, poznata i pod nazivom
pankreas
, je veoma važna žlezda u sistemu organa za
varenje. Pankreas je teţak 70 - 80 g. Njegova duţina iznosi 15 cm, visina glave 6 cm,
visina tijela 4 cm a debljina oko 2 cm.
Spoljašnji izgled
: Pankreas je ţlijezda mesnate,
zrnaste konzistencije, na ţivom ima ruţiĉastu a na lešu bjeliĉastu boju. Njegov desni kraj
je širi i naziva se
glava pankreasa (
caput pancreatis
),
srednji, nešto uţi dio, predstavlja
tijelo pankreasa (
corpus pancreatis
),
dok je lijevi kraj suţen i naziva se
rep pankreasa
(
cauda pancreatis
).
Na naniţe i ulijevo, a naziva se
kukasti nastavak (
processus
uncinatus
).
Izmedju gornje ivice granici izmedju glave i tijela pankreasa nalazi se lako
suţeni dio ove ţlijezde, koji se naziva
vrat pankreasa (
collum pancreatis
).
Od dodnjeg
dijela glave pancreasa polazi produţetak koji je upravljen ovog nastavka i donje ivice
vrata pankreasa nalazi se
urez pankreasa (
incisura pankreatis
).
Gušterača (
pancreas
)
5
1.2 Funkcija Gušterače (pancreas)
Pankreas obavlja dvostruku ulogu:
1. izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre.
To je egzokrina funkcija gušterače;
2. u krv luči hormone, koji deluju u drugim delovima tela, što predstavlja endokrinu
funkciju gušterače.
1.3 Egzokrina funkcija
Egzokrini deo koji čine takozvane acinusne ćelije, zadužen je za lučenje bistrog, alkalnog
soka, bogatog želudačnim enzimima (amilaza, lipaza, proteaza). Ovi enzimi neophodni su
za varenje hranljivih materija - belančevina, ugljenih hidrata i masti. Da bi u ovom delu
sve funkcionisalo u savršenom redu treba da se dnevno izluči litar i po pankreasnog soka.
Sa druge strane, endokrina funkcija odnosi se na rad Langerhansovih ostrvaca, koja u krv
luče hormone insulin, glukagon, somatostatin i pankreasni polipeptid.
1.4 Endokrina funkcija i njena regulacija
Endokrina funkcija
pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u tzv.
Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su
između njegovih meškova. Najviše ih ima u repu pankreasa.
Ova ostrvca se satoje iz tri tipa ćelija: alfa, beta i delta.
Beta ćelije izlučuju hormon
insulin (lat.
insula
- ostrvo),
dok alfa izlučuju glukagon
. Insulin i glukagon su sa
antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je
povećava.
Delta ćelije luče hormon somatostatin
koji ihibira sekreciju ostalih hormona.
Takođe pankreas sekretuje još jedan hormon amilin,koji reguliše brzinu resorpcije u
gastrointestinaloom sistemu.Povećana koncentracija glukoze (šećera) u krvi dovodi do
pojačanog lučenja insulina pa on smanjuje nivo šećera u krvi. Kada se nivo glukoze
