болесника.   Сакупљање   информација   (анамнеза)   о   пацијентовим   тегобама,
претходним болестима, операцијама или лечењу претходи основном физикалном
прегледу.   Анализа   лабораторијских   података   разних   тестова,   резултата
коришћених   допунских   дијагностичких   метода   ће   помоћи   у   постављању   тачне
дијагнозе. Опсежност патолошког процеса, његова основна прогноза, ургентност
лечења ће утицати на одлуку о времену, врсти операције и могућем исходу, посебно
код болесника са високим ризиком.

2. ИСТОРИЈА БОЛЕСТИ

Брижљиво узимање анамнезе код болесника са хируршким проблемима не

разликује се много од других медицинских дисциплина. Међутим, у току узимања
података хирург мора успоставити однос са болесником заснован на поверењу,
личној заинтересованости и разумевања за болесникове тегобе. Чак и у изузетно
хитним ситуацијама могуће је успоставити овакав однос. Много више него у другим
областима медицине хирург мора показати интересовање за онога који тражи помоћ
а не да га сматра просто за “случај” чије податке треба обрадити на одељењу.

Узимање историје болести не трпи никакву површност или брзину. Квалитет

анамнезе првенствено зависи од знања и искуства хирурга јер пацијент често не
обраћа пажњу на најважнији симптом болести. Главни симптоми болести морају
бити дефинисани, са свим њиховим карактеристикама, што је могуће потпуније.

Најважнији симптоми хируршких обољења морају бити јасно истакнути у

историји болести са свим њиховим карактеристикама. Симптом бола мора бити
прецизно   описан   у   односу   на   почетак,   трајање,   локализацију,   правац   ширења,
јачину, карактер, повезаност са јелом и са осталим тегобама. Природа и значај
абдоминалног бола су описани у поглављу Акутни абдомен. Симптом повраћања
такође мора бити тачно описан у односу на почетак, количину, изглед, учесталост и
трајање. Дисфагија као симптом указује на врло озбиљна обољења, па се њен
степен,   учесталост   и   повезаност   са   другим   тегобама   морају   детаљно   описати.
Измена у понашању пражњења дебелог црева је битна код особа са нормалним
пражњењем а посебно ако се појаве наизменично пролив и затвор. Облик и промер
фецеса указују на органску стриктуру а појава крви у столици захтева проналажење
његовог узрока. Изглед, боја и количина крви могу оријентисати даља испитивања.
Када су посреди повреде, сви детаљи о механизму повреде, положају повређеног,
стању   свести,   амнезије,   природи   оруђа   (величина,   промер)   начину   и   времену
транспорта и стању виталних функција морају бити прецизно забележени.

Од посебног интереса су претходна обољења, операције, резултати

различитих прегледа (посебно хистолошке анализе), као и количина и ширина

МАТУРСКИ РАД

ДИЈАГНОСТИЧКЕ МЕТОДЕ У ХИРУРГИЈИ

Синиша Јурошевић

радијационе терапије. Такође је битно истаћи алергију на лекове због фаталног
анафилактичког шока. Потребно је навести све лекове које је болесник примао пре
него што је примљен на хируршко одељење.

Емоционална и ментална позадина постоперативног понашања пацијента

захтева консултацију са психијатром због боље сарадње оваквих болесника са
хируршким тимом. Ово је неопходно посебно код болесника код којих се очекују
психички поремећаји или ако је извршена нека мутилантна операција (ампутација,
колостомија), а пацијент није био из било ког разлога детаљно обавештен.

Породична анамнеза има значај код низа хируршких обољења, као што су:

полипоза колона, дијабетес, хронични панкреатитис, карциноми и др. Лакше се
откривају ако постоје подаци у анамнези.

3. ФИЗИКАЛНИ ПРЕГЛЕД

Елективан физикални преглед треба да буде извршен на болеснику без

одеће и обуће, са добрим осветљењем и у тихој просторији без присуства других
особа. Неопходан је потпуни преглед свих региона тако да ниједан не буде
пропуштен. Правилно извођење комплетног прегледа је велика предност ка
уочавању абнормалних налаза.

Детаљи физикалног прегледа не могу бити овде изнети. Почетници се

морају информисати на другим изворима. Инспекција, палпација и аускултација су
од специјалног интереса за процену нормалног или абнормалног налаза.

Инспекцијом се могу уочити многи абнормални налази, посебно при

упоређењу става тела. Успешна палпација захтева искуство и нежност. Посебно код
деце, бол и груба палпација могу изазвати затегнутост мишића или застрашити
пацијента, тако да се палпација не може извести. Палпабилан тумор мора бити
описан детаљно у погледу локализације, величине, покретљивости, конзистенције и
пулсирања. Аускултација је данас можда значајнија у хирургији него у интерној
медицини, када постоје многе помоћне дијагностичке процедуре. У хирургији
аускултација трбуха и периферних крвних судова неопходна је и данас у
дијагностици илеуса и анеуризми и опструкцији артерија. Комплетни преглед свих
телесних отвора ће комплетирати физикални преглед.

Хитан физикални преглед, у зависности од околности, може бити редукован

посебно код болесника у критичном стању, када је битно утврдити да ли пацијент
дише, да ли су пролазни дисајни путеви, да ли су присутни пулс и срчани удари или
је у питању масивно искрварење. У оваквим ситуацијама неопходна је екстремно
хитна реанимациона активност хирурга или лекара који је присутан у циљу
спречавања фаталног исхода.