1. УВОД
Краставац (
Cucumis sativus
) је једногодишања зељаста биљка која припада породици
бундева (
Cucurbitaceae)
гаји се као салатни краставац на отвореном пољу и у
стакленицима и пластеницима, и као индустријски (корнишон). Конзумира се у свежем
стању и као кисели краставац. Мале је калоричне вредности.
Краставац је пореклом из Индије. Пре 5000 година су га користили древни народи са
падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4000 година, Грци
око 600 година п.н.е. а Римљани нешто касније.
Краставац се у свету узгаја на 2 милиона хектара и са те површине се годишње убере
око 3 милиона тона плодова. Више од половине укупних површина и укупне светске
производње налази се у Кини. Значајне површине под краставцем имају државе Блиског
истока и бившег Совјетског Савеза, као и САД. У Европи се највеће површине под
краставцем налазе у Пољској. Просечни приноси краставца су 17 тона по хектару. Највише
приноса краставца остварују северноевропске државе где се сва производња налази у
заштићеном простору.
У Србији се краставац узгаја на око 4300 хектара. Укупно се произведе око 72000
тона, са просечним приносом од око 17 тона по хектару.
1
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1. Морфолошке особине краставца
2.1.1. Корен краставца
Краставац има слабо развијен коренов систем, који у земљиште продире веома
плитко од 5-25 цм. Корен је осовински са разгранатим бочним жилама.
2.1.2. Стабло краставца
Краставци су једногодишње биљке пузаве стабљике. Стабљика се грана на више
постраних грана, а може бити незавршеног типа раста када расте током целе вегетације,
завршеног типа раста при ком се раст завршава појавом групе цветова на врху стабљике.
Стабљика је полегљива и може нарасти у дужину и до преко 2 метра, зависно од сорте и
врсте гајења. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за
причвршћивање за друге биљке и предмете.
2.1.3. Лист краставца
Листови краставца су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и
величина им зависи од сорте. Листови су крупни, а са доње стране понеке сорте имају и
бодљикаве израслине. У пазуху листова настају бочни изданци који се код неких сората
уклањају или остављају за плод. Листови се развијају из коленаца стабљике.
2.1.4. Цвет краставца
Краставац је природно једнодомна биљка која има на биљци одвојено мушке и
женске цветове. Често се развијају мушки цветови и тада је принос врло низак. Зато се за
тржиште гаје хибриди краставца за женским цветовима.
2
2.1.5. Плод краставца
Плод краставца је велика сочна бобица, издужена је и цилиндрична, често мало
повијена, најчешће брадавичаста или бодљикаве површине, а може бити и глатке
површине. Бодљице су беле или црне боје. Боја плодова је светлозелене или тамнозелене
боје, која садржи висок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина и
минералних материја. Од минералних материја најзаступљенији је калијум, а у мањим
количинама има фосфора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише витамина Ц и
све витамине из групе Б, али у мањим количинама.
Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан.
Величина плода је различита, а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм.
Слика 2. Плод краставца
2.1.6. Семе краставца
Семе краставца је овалног облика, пљоснато, благо испупчено, бледожуте или беле
боје и глатке површине. Дужина семенке је 7-15 милиметра, ширина 3-6 милиметра, а
дебљина 2-3 милметра. Маса 1000 семенки је најчешће 25-35 грама. У граму семена има
30-35 семенки. Семе краставца има добру клијавост, која траје и до 8 година.
4
3. ДИЈАГНОЗА И ПРОГНОЗА ПОЈАВЕ НАЈВАЖНИЈИХ БОЛЕСТИ И
ШТЕТОЧИНА КРАСТАВЦА
3.1. Дијагноза и прогноза појаве најважнијих болести краставца
3.1.1. Полегање расада –
Pythium debaryanum
Pythium debaryanum
је факултативни паразит и обично живи у земљишту које је
богато органском материјом. Најосетљивије су младе биљке у фази клијања и ницања, док
су за старије биљке ове гљиве безопасне. Штете су нарочито велике уколико после сетве
наступи неповољан период за клијање и ницање. Због тога је овај патоген присутан у
условима ниских температура после сетве, када је семе недовољне енергије клијања
предубоко посејано и земљиште сувише збијено и влажно.
Исклијале биљке су веома осетљиве и на њима се при остварењу инфекције јављају
воденасте пеге, које се веома брзо повећавају и цела биљка пропада. На изниклим биљкама
оболева корен или стабло у приземном делу, добија мрку боју и некротира, биљке полежу
и на њима се јавља беличаста мицелија која се шири по површини земље формирајући
паучинасту превлаку. Полегле биљке брзо угину. Пропадање биљака у топлим лејама
јавља се у виду концентричних кругова.
Врсте рода
Pythium
презимљавају ооспорама, које у повољним условима влажности
директно у зачетак хифе. Ослобођене зооспоре крећу се уз помоћ флагела у води и
остварују заразу корена или стабла клијанца.
Честој појави полегања расада доприносе тешка и слабо дренирана земљишта, висока
влажност и температура, слабо проветравање и ниска температура после сетве.
Иинтензитет напада и штетност заснива се на утврђивању процентуалног односа
оболелих и здравих биљака. На тај начин се добијају подаци о интензитету напада и
штетама изазваним овим обољењима у топлим лејама. Оптимална температура за развој
5
