ЧАКАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ

1. Границе

Простор на коме се данас говори чакавским дијалектом није велики: њиме се говори у средњој и
источној   Истри,   у   хрватском   приморју   и   даље   до   Карловца,   а   на   југу   до   испод   Оточца,   на
Кварнерским острвима, на далматинским острвима све до Ластова и Корчуле (обухватајући и
њих, мада у говору Ластова има и штокавских особина) и на далматинској обали око Задра, у
једном делу Шибеника, у Трогиру, у околини Сплита и на западном делу полуострва Пељешца.
Тачну границу чакавских говора на копну тешко је дати због тога што је у прошлости било много
сеоба становништва и међудијалекатског преплитања. Мате Храсте полази од закључака Милана
Решетара и границе одређује овако: „Од Поповић-брда, где штокавска граница достиже своју
најсеверозападнију тачку, иде она од Купе преко Коране према Мрежници, али при том оставља
између Карловца, Купе и Мрежнице чакавски трокут, на чијој су јужној страни чакавска мјеста
Каменско, Турања, Пољице, Белај и Црквено село. Од овог последњег мјеста иде граница уз
Мрежницу до штокавског Тршића, затим око (штокавских) мјеста Плашки, Добар, Брлог, Шкаре,
Дољане, Заложница, Ривљане и остављајући на лијевој страни чакавско Гацко поље с Оточцем,
иде горским ланцем до брда Пљешивице на Велебиту и том планином идући у југоисточном
правцу допире до далматинске границе и до мора, које ће одсада опћенито бити граница између
штокавског копна и чакавског оточја.“
Чакавски се још говори у Сењу и неким местима сењског залеђа, а чакаваца има и у Жумберку на
хрватско-словеначкој граници западно од Загреба (ово је најсевернија чакавска енклава издвојена
од главне територије). У хрватском приморју чакавски се говори од Новог преко Црквенице до
Ријеке и Кастовштине, где се са северне стране чакавски дијалекат састаје са кајкавским, затим у
једном делу Истре (Лумбурнија). Важно је истаћи да и на чакавским острвима има штокавских
оаза (на Пагу, Шолти, Брачу, Хвару и Корчули).
Обично се мисли да су раније границе чакавског дијалекта сезале знатно дубље у копно, да су
достизале чак до Неретве и Врбаса, ако не и Босне, и дубоко у Посавину, па да се у средњем веку
чакавско становништво повлачило испред Турака и тако се смањивала чакавска дијалекатска
територија,   а   на   напуштену   земљу   су   долазили   штокавци   из   источних   крајева.   Овако   мисле
Александар Белић и Мате Храсте, а Храсте доказ за ову тврдњу налази у сазнању да су се до
данас у тим крајевима задржале неке старе језичке црте (фонетске углавном) које говоре тих
крајева повезују са далматинским чакавским и уједно са старим посавским икавским штокавским
говорима.   Међутим,   мало   је   вероватно   да   данашњи   босански   говори   заправо   потичу   од
некадашњег чакавског – ови су говори штокавски по пореклу али су се спорије развијали од
источнијих штокавских говора па стога садрже неке архаичне црте које порекло воде још из
ранијих периода, када су се стварали дијалекти које данас познајемо као одвојене.

2. Фонетске особине

а) Акцентуација

У чакавском дијалекту се чува најстарији српскохрватски акцентаски систем од три
акцента и неакцентоване дужине, при чему све јединице имају слободну дистрибуцију.
Јединице акценатског система су:

краткосилазни

( ) и

дугосилазни

( ) акценат и

метатонијски акут

( ):

жена, месо, педесет

Чакавски акут је прасловенског порекла, а понегде је настао и у новије време аналогијом
према   новом   прасловенском   акуту   који   се   често   још   и   зове   „чакавски   акут“   јер   се
најбоље очувао у чакавском дијалекту, али се јавља и у кајкавском дијалекту и икавским
посавским   штокавским   говорима.   Стари   троакценатски   систем   најбоље   се   чува   у
говорима   Либурније   и   у   хрватском   приморју,   а   у   неким   чакавским   говорима
(југозападни и северозападни део Истре, на Кварнерским и далматинским острвима),
акут је прешао у дугосилазни акценат, па уместо троакценатског постоји двоакценатски

систем. Чакавски дијалекат чува и старо место акцента:

село, жена, рука, питати,

дивојка, десети

На копну су чакавски дијалекти добили тзв.

кановачки акценат

– дугоузлазни акценат

на месту краткоузлазног, ако је последњи слог кратак:

жена, сестра, отац

Неакцентоване дужине нису очуване свуда већ се у многим локалним говорима губе. У
граничним подручјима према штокавским говорима преовлађује четвороакценатски
систем.

б) Гласови

о > у

(

рука, пут

)

ę > е

(

ред, име

) одн.

иза палатала (

јазик

)

ě > е

у западним крајевима (Кварнери, Истра, хрватско приморје),

у источним

крајевима (далматинска острва и дубље у копну),

ије

најисточније (на Ластову)

дуги вокали

а, е, о

, у току изговора прелазе у дифтонге (

ет, м

ој

)

финално

се чува (

читал, рекал, видил

)

л > у

(

суза, вук

)

финално м > н

(

знан, читан

)

вь > у, ва

(

унук, удовица, ва руку, ва свој крај

)

тј > ћ

(

свића, кућа

)

дј > ј

(

меја, преја

)

sкј > шћ

(

пришћ, дворишће

)

zgj > зђ > жј

(

можјани

)

- група

чр

се чува (

чрвен, чрв

)

- глас

се добро чува и изговара се као безвучни веларни фрикатив, интензивније него

штокавска варијанта (

ходити, духати, хлад

)

ново јотовање

је

углавном извршено

, осим у вези са група

јт, јд

код речи сложених

од глагола ићи (

дојти, дојде, најти, најде

), и код група

тј, дј

насталих губљењем

полугласника (

нетјак, судје, родјак, листје

)

љ > ј

(

јут, јуди, јубав

)

чк > шк

(

машка, квошка

)

цк > ск

(

коска, коскати се

)

цакавизми

(

ца, цовик, зена, звизда, сестра

)

- понекад се губи крајње инфинитивно т (

рaди, пита

)

- понекад се губи

финално л

радног глаголског придева (

река, чита

)

У чакавским приморским говорима јављају се неке фонетске особине непознате
копненим говорима – то су тзв.

адријатизми

или

далматинизми

, и они су последица

романског утицаја а делом и локалног развоја.

3. Морфолошке особине

Именске речи

углавном имају сличну судбину као у штокавском дијалекту али у начелу не

познају штокавске иновације као што је синкретизам множинских падежа, нити генитивно
дуго -ā.

- Карактеристично за именичку деклинацију чакавског дијалекта јесте чување старих

падежних наставака, уз звесна одступања. Најдрастичнија разлика у односу на штокавски
дијалекат јесте

одсуство синкретизма

множинских падежа, па су тако наставци у множини:

Д. -м, -н

(

женом, женон

И. -ми

(

женами

Л. -х

(

женах

); такође је карактеристичан

Г. мн.

без наставка

(

жен, сел

), као и облик

И. ј. -у, -ум, -ун

(

жену, воду, женун

– ово су заправо

све различити рефлекси некадашњег наставка -о)

- Именице мушког рода у

Л. ј. -е, -и, -у,

(

ва граде, граду, на мости

), а зависно од територије

преовлађује један од ова три наставка; Александар Белић сматра да се ово обличко тројство
чувало све до 16. века, од кад почиње уопштавање једног од ових наставака, зависно од
територије.

КАЈКАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ

1. Границе

Данашње   границе   кајкавског   дијалекта   веома   је   тешко   са   прецизношћу   утврдити   због
преплитања са штокавским изоглосама. Александар Белић сматра да се кајкавским дијалектом
говори   „северно   од   Купе   у   три   жупаније   некадашње   цивилне   (грађанске,   провинцијалне)
Хрватске,   у   Вараждинској,   Загребачкој   и   делимице   у   Крижевачко-Беловарској,   затим   у
Међумурју, нешто у деловима мађарских комитата Салатског, Шомотског и Крижевског, још
мање у западној Угарској и у Словачкој (Хрватски Гроб).“
И Александар Белић и Мате Храсте су прихватили границе кајкавског дијалекта онако како их је
дао   Решетар:

северна

граница кајкавског дијалекта се поклапа са хрватско-словеначком

границом, а затим иде даље на исток реком Дравом до Вировитице;

источна

граница полази од

Вировитице па иде на југозапад до Јасеновца на Сави;

јужна

граница иде од Јасеновца углавном

на запад уз реке Саву и Купу до Карловца, где, на Поповић-брду избија на штокавско-кајкавско-
чакавску тромеђу; одатле

западна

граница кајкавштине иде северозападно и избија на

словеначку границу.
Кајкаваца има и у Међумурју, у јужној Мађарској и Хрватском Гробу у јужној Словачкој; има их
и јужно од Саве и Купе, у Горском Котару, а постоји и чакавско-кајкавски говор у северној Истри
и чакавско-кајкавско-штокавски говорни тип у Аустрији (Градишћански Хрвати).
У нашој науци о језику дуго се расправљало о месту и пореклу кајкавског дијалекта. Неки
проучаваоци сматрали су да је кајкавски дијалекат по пореклу део словеначког језика, па се
током времена издвојио из словеначке језичке целине и придружио се српскохрватском језику
(Копитар, Миклошич). Друга група научника сматра кајкавштину за српскохрватски дијалекат
који је у једном периоду свог развитка дошао у ближи контакт са словеначким језиком и преузео
неке од његових карактеристика (Шафарик, Решетар, Маретић, Лукјаненко). Асим Пецо каже:
„Али, ако и има неслагања у гледању на дијахрону слику и припадност кајкавштине, када је у
питању савремено стање, ту влада потпуно јединство: то је дијалекат српскохрватског језика и
њиме говоре само Хрвати.“ Руски слависта Лукјаненко је на основу сличности и разлика између
кајкавштине и словеначког језика, с једне стране, и кајкавштине и штокавштине и чакавштине, с
друге, дошао до закључка да кајкавски дијалекат представља старији прелазни говорни тип
између српскохрватског и словеначког језика.

2. Фонетске особине

а) Акцентуација

Кајкавски дијалекат има троакценатски систем:

краткосилазни

( ),

дугосилазни

( ) и

метатонијски акут

( ):

липа, благо, пишем

. Метатаксичко преношење акцента са ултиме се

често јавља (

жена>жена

б) Гласови

- Вокалски систем на целом подручју кајкавског дијалекта доста је нестабилан и број
вокалских реализација знатно премашује број који је својствен стандардном вокализму.
Разлика у фонетским вредностима појединих фонема постоји не само између појединих
говорних типова него и у оквиру једног говора. Артикулациона компонента вокала зависи
од позиције у речи и акцента, па се као битна фонолошка опозиција јавља отвореност :
затвореност вокала (

iẹste

– гл.

јести

;

jẹste

– гл.

бити

)

ъ, ь> ẹ

(

отẹц, мегла, дẹнẹс

)

о > о

(

рока, зоб

)

ę > е

(

лед, месо

)

ě > ẹ

(

вера, човẹк

)

л > о

(

вок, сонце

)

- извесне разлике се срећу на нивоу говора, па тако у сутланским говорима ь, ъ>а, о>у, л>у,
финално л>у –

весеу

се често чују као

н/ј

(

учител, клуч, просјакина, кој

)

вь > в

(

в штале, в опћине

)

протетичко в/ј

(

вогел=угао, вујец=ујак, вуглен=угаљ, вуво=ухо, јоген=огањ

)

р' > рј

(

морје, зорја, орјем, шкарје

)

финално л

остаје непромењено у највећем броју говора (

дал, делал

), само понегде прелази

у ọ или у (у говорима најближим словеначкој територији)
-

хијатско в

се јавља понегде (

павук

)

- фрикатив

се чува (

грах, чоха

)

ново јотовање углавном изостаје

(

гроздје, протје=пруће

)

десоноризација звучних сугласника

на крају речи (

бок, зоп=зуб, мош=муж, кнес,

кроф

)

из > з

(

з града, зорал

)

- група

чр

се чува (

чреп, чрвен

)

- међуслугласничко в се губи у групама

твр > тр

(

трд, четрти

св > с

(

саки

)

- изостаје II палатализација (

јунаки, враги, руки, ноги

)

3. Морфолошке особине

Кајкавски говори и у морфологији показују доста архаичних особина:

Деклинација

углавном чува старо стање:

Г. мн

. је

без наставка

(

жен, сел, кокошек

), а

у мушком роду често се јавља наставак

-ов/-оф

(

косоцов/косцоф, ножов/ножоф

);

именице мушког рода граде облике множине без проширења осноце инфиксима

-ов-/-

ев-

; изостаје синкретизам множинских падежа, множински пвдежи имају старе

наставке:

Д. -ам, И. -ами, Л. -ах

Футур

се твори од презента глагола бити и радног гл. придева (

бум дошел

)

Аорист, имперфект и глаголски прилог прошли

готово су ишчезли

Енклитике

имају релативно слободно место у реченици

Упитна заменица за ствари је

кај, ке, кај

У лексици (творби) се губи стари суфикс

-ин

(

Циган, Загрепчан

)

4. Подела

Александар Белић је подручје кајкавског дијалекта поделио на три основне групе на основу
рефлекса гласовних група тј, дј:

- источна група

заузима појас „који саставља са севера на југ места источно од Вараждина и

источно од Загреба, и сече Саву и Купу и идући у том правцу представља западну границу
источне дијалекатске групе“. Основне карактеристике овог говора су:

тј, дј > ч', џ'

(

свеч'а, меџ'а

)

скј, згј, стј здј, ске, зге > ш'ч', жџ'

На основу овога видимо да је овај део кајкавштине био у тесној вези са штокавским говорима, тј.
основица му је штокавска одн. шћакавска.
-

северозападна (загорска) група

заузима простор западно од линије Вараждин-Загреб-

Загребачка Гора. У овим говорима

тј, дј > ч, ј

(

свеча, меја

). Овај говорни тип је тесно везан са

словеначким језиком.
-

југозападна (пригорска) група

заузима простор који се налази јужно од линије Загреб-

Загребачка гора, захвата предео Пригорја, између Купе и Саве. Основне карактеристике су:

тј, дј > ћ, ј

стј, скј > сћ > с'

здј, згј > жј > з'

Белић закључује да је овај говорни тип прожет еволуцијом чакавских говора.

ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ

1. Границе

Штокавски дијалекат заузима највећи део српскохрватског језичког простора: целу Србију, Црну
Гору, Босну и Херцеговину и велики део Хрватске, а уз то штокавских оаза има и ван ових
граница.

Западну

границу штокавских говора тешко је утврдити. Граница штокавштине полази од Драве

северно   од   Вировитице,  заокреће   ка   западу   и   кривуда   час   на   југозапад   час   на   северозапад,
обухвата Бјеловар  у горњем току реке Чазме, спушта се ка југу секући реке Чазму и Илову,
избија на Саву код Јасеновца, а затим се протеже ка западу, јужно од Саве и Купе, пролазећи
јужно од Сиска и даље јужно од Карловца, одакле скреће преко Велике Капеле на југозапад и
досеже   до   Мркопоља.   Граница,   сада   између   штокавског   и   чакавског   дијалекта,   одавде   иде
Великом Капелом и Велебитом у правцу југоистока, силази на далматинску обалу, на којој, самo
у врло узаним појасевима, чакавских насеља има до Омиша у средњој Далмацији. Далматинску
обалу данас више насељава штокавско становништво које се пробило и на далматинска острва од
Шолте до Корчуле, иначе чакавских острва.

Јужну

границу штокавског дијалекта, почевши са запада, од средине полуострва Пељешца и

острва Мљет, где се говори штокавским дијалектом, чини прво Јадранско море до ушћа реке
Бојане, а онда државна граница према Албанији која иде на север до Скадарског језера, скреће
овим   језером   према   северозападу   до   испред   Хумског  блата,   да   би  опет   кренула   ка   севeру   и
североистоку   планинским   масивом   источно   од   Комова   према   Плаву,   одакле   се   пење   на
Проклетије, иде преко њих на југоисток пема Коритнику и Корабу и избија на Шар-планину која
чину јужну границу штокавског дијалекта према македонском језику. Са Шар-планине граница
иде  преко  Скопске  Црне Горе и  Козјака,  углавном границом  између  Србије  и Македоније  и
избија на бугарску границу у близини Ћустендила. Одавде иде на север, опет углавном границом
са Бугарском, па границом са Румунијом, а

северну

границу чини такође државна граница са

Мађарском.
Штокавских оаза има и ван ових граница, као што су и поједина места на острвима Шолти,
Брачу,   Хвару   и   Корчули   чакавске   оазе.   Затим,   на   кајкавском   земљишту   постоји   неколико
штокавских оаза: једна је између Крижеваца и Копривице, друга око доњег тока реке Чазме, и
трећа у Жумберку. На чакавској Истри такође има штокавских енклава, у крајевима око Пуле,
Ровиња и Пореча, и око Трстеника и Водица.
Штокавштина се у јужној и средњој Мађарској многим оазама пружа све до Будимпеште. У
Румунији српским језиком штокавског типа говори становништво у Горњем Поморишју па све до
Арада. Српских језичких енклава има и на албанској територији, у и око Скадра.
У оквиру штокавских граница има оаза других говорних типова и језика. Осим чакавских и
кајкавских оаза које су већ наведене, постоје многе албанске етничке енклаве на југу Србије, на
Косову и Метохији и у Црној Гори, затим Бугари су у Босилеграду и Димитровграду, на истоку
Србије живе Власи, а у Војводини су најбројнији Мађари и Румуни.
У средњем веку границе штокавског дијалекта биле су знатно уже него данас. У периоду од
појаве   Турака   штокавски   живаљ   се   померао   на   север   и   северозапад,   заузимајући   знатан   део
земљишта   раније   насељеног   чакавцима   и   кајкавцима,   а   истовремено   остављајући   за   собом
ненасељене   и   напуштене   јужније   крајеве   које   су   населили   досељеници   са   југа,   па   су   тако
изгубљене многе штокавске територије.

2. Фонетске особине

а) Акцентуација

У погледу акцентуације у штокавском дијалекту разликујемо

четири основна типа

- најстарија, троакценатска акцентуација са два силазна акцента и метатонијским акутом
- старија штокавска акцентуација са два силазна акцента, без преношења ( )