Семинарски рад: Дефиниција дипломатије, историјски развој и кодификација дипломатског
права
4
1. ПОЈАМ ДИПЛОМАТИЈЕ
Дипломатија је грана политике која се бави односима између држава; вјештина
заступања интереса једне државе, владе, владара или друштвене групе у иностранству,
у међународним преговорима, у спољњој политици уопште.
Дипломатија као ријеч има неколико значења:
вођење државних послова на подручју вањске политике путем
службених контаката с другим субјектима међународних односа,
цјелокупна државна структура која служи представљању неке земље у
свијету и појединим државама, као и одржавање службених односа с
другим земљама и међународним организацијама. Ту државну структуру
у првом реду чине министарство вањскх послова те дипломатско-
конзуларна представништва,
професија, каријера, струку представљања државе у међународним
односима којом се бави дипломат.
У неформалном, односно у социјалном смислу, дипломатија означава начин
рјешавања неспоразума, размирица, сукоба мирним путем. Дипломатија као појам
значи:
Дипломатија је, прије свега, облик државних активности усмјерених на односе
с другим земљама и међународним судионицима
.
Исти појам означава и цјелокупну државну структуру која служи за
представљање властите земље у свијету и за одржавање службених односа с другим
субјектима међународних односа. Саставни су дијелови те структуре, готово у свакој
земљи, министарство вањских послова те дипломатско-конзуларна представништва.
Поријекло овог појма потиче од грчке ријечи „диплома“ која значи свечано
писмо, повеља или исправа пресавијена на двоје као акт суверена који би једна страна
(држава) предавала другој, а ова првој на завршетку преговора о неком послу, односно
споразума.
У најопштијем смислу, у народном говору под дипломатијом се подразумијева
способност, спретност, односно умјешност у вођењу неког посла.
Ниједно друго значење није могуће одредити без његовог повезивања са појмом
„спољне политике“ државе коју она води као субјект међународних односа и
међународног права. Зато се и најчешће истиче да је дипломатија средство спољне
политике државе. Спољна политика има велики значај за државу те с тога спољна
политика једне државе је увијек у надлежности њених врховних државних органа.
У области спољне политике основне ингеренције у већини случајева припадају
највећим дијелом извршној и законодавној власти, а само у спорним ситуацијама
судској.
Према спољној политици, функција представљања државе, како у земљи тако и
у иностранству, припада Шефу државе, био он Предсједник републике, колективно
Предсједништво или монарх.
Оперативно вођење спољних послова повјерава се извршним органима
(владама) које дјелују преко посебних органа, чији је задатак одржавање дипломатских
Семинарски рад: Дефиниција дипломатије, историјски развој и кодификација дипломатског
права
5
односа с другим земљама и спровођење међународних политичких акција. Спољни
послови су детерминанта суверене државе. На нашем поднебљу се поред термина
спољни послови помиње и термин инострани послови.
Инострани послови су подручје државног ауторитативног иступања, заснованог
на међународном праву и у његовим оквирима, на начин уређен унутрашњим правом,
од стране органа одређених унутрашњим правом, према другим државама,
међународним организацијама и, у одређеним случајевима, страним држављанима, у
циљу заштите права и на уставан начин утврђених државних интереса и права и
интереса домаћих држављана и правних лица
1
.
Дипломатија у субјективном смислу означава способност, знање, вјештину,
методу комуницирања, одржавања међународних односа, преговарања, рјешавања
конфликтних ситуација. То су карактеристике које треба посједовати дипломат,
односно особа чија је професија, каријера, односно струка представљање државе у
међународним односима.
Данас је дипломатија важнија него икада у историји. Савремени свијет је толико
међузависан да се спорови више не могу рјешавати војном силом. Дипломатија је
нужност.
Дакле, дипломатија је наука која проучава и подучава о релевантним питањима
у међународним односима и вођењу вањске политке. Као наука она је компилација
разних научних подручја прије свега политике, али и историје, географије, права,
економије и других. Укупно гледано, дипломатски односи обухватају и конзуларне
односе. Па опет, оно што суштински одваја конзуларне односе од дипломатских јесте
чињеница да конзуларни функционери нису носиоци политичке активности државе.
Конзулат се више бави заштитом сопствених држављана, дакле, заштитом
домаћих физичких и правних лица у држави пријема, тако што се у свом раду руководи
међународним правом, правом државе пријема и, надасве, националним
(административним) правом. Конзулат је на неки начин острво домаћег правног
система које извршава административне послове, обухватније речено, бави се и
економијом, културом, информисањем, свиме, а не политиком.
Дипломатско представништво је, пак, брод који се у великом међународном
мору креће носећи највиталније политичке интересе, намјере владајуће класе;
спекулације, калкулације, обмане, но неретко и конструктивне идеје у виду сарадње
двију или више држава
2
.
2.1.
Историјски развој дипломатије
1
Врањеш Н, Зељић Д., „Утицај глобализације на дипломатију малих земаља с освртом
на министарство спољних послова”, Европски дефендологија центар за научна, политичка,
економска, социјална, безбједносна, социолошка и криминолошка истраживања, Бања Лука
2013., стр 64
2
Ђоревић С, Митић М, „Дипломатско и конзуларно право“, Службени лист
Србије,Београд, 2000. године, стр 98.
