Završni rad Jovanović Jovan
UVOD
Svetska ekonomska i finansijska kriza događaj je od prvorazrednog značaja u
prvoj dekadi 21. veka. Vreme unipolarnosti, karakteristično za poshladnoratovsku
epohu dvadesetih godina prošlog veka, definitivno je okončano.
Sjedinjene Američke Države, u čijem je finansijskom središtu, nastala
“sistematska kriza neoliberalnog kapitalizma ”, pod teretom ogromnog unutrašnjeg i
spoljašnjeg duga, dugotrajnih ratova u Iraku i Avganistanu, koji su izazvali
prenapregnutost Američke ekonomije, uz prateće ekstremne šokove na socijalno –
psihološkom i ekološkom planu, neumitno gube planetarnu moć.
Na međunarodnom planu, uporedo sa svetskom krizom, zakonomerno se otvaraju
perspektive novog “višepolarnog sveta”, čiji institucionalni okviri postaju nezaobilazni
činilac u rešavanju nagomilanih оpštesvetskih problema.
Pod uticajem svetske ekonomske krize, sve više se dovodi u pitanje i budućnost
Evropske Unije. Naime, prema procenama američke obaveštajne službe CIА, “evrozona
je pred podelom, a integritetu Evropske Unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim
silama želi da se odvoji оd krhkih istočnoevropskih ekonomija”. Kao krajnji rok za
“razduživanje unutar Unije”, američke specijalističke službe, ukazuju na 2020. godinu,
do kada će ova ekonomska i politička zajednica, biti transformisana u tri regionalne unije:
zapadni blok, Novu Evropu i Pravoslavnu Uniju.
Epoha globalizacije ispoljila je snažan unutrašnji dinamizam i protivrečnosti, od
kojih nisu ostala ni imuna ni ekonomski najbogatija i politički najstabilnija društva.
Pojedini autori, sa mnogo osnova, govore o postojanju “dve Amerike, dve Kine ili dve
Rusije”, ukazujući na činilac “diverzifikacije moći”, koji je prozrukovao duboke podele
unutar ekonomskih i političkih elita.
Ovakvim tendencijama, аmbijent ekonomske i finansijske krize, predstavlja
dodatni stimulans. Savetnik predsednika Francuske
Fransoa Perol
, govoreći u ime
elitističkih krugova “objedinjenog zapada”, kao izlaz predložio
je formiranje “svetske
ekonomske vlade”, što je podstaklo mnoge autore da iznesu tvrdnje о zakulisnom
1
Završni rad Jovanović Jovan
karakteru svetske krize , koja treba da bude povod za uspostavljanje “diktature globalnih
razmera”.
О krizi se debatovalo i na alternativnim antiglobalističkim forumima, uz
konstataciju da je reč o “sistematskom defektu svetske privrede, koji počiva na
grozničavoj težnji kapitala da neprestano traži utočišta, gde će sa što manje troškova
ostvarivati što veće profite”. Pojedini teoretičari ukazuju na dramatične klimatske
promene koje ugrožavaju živote i egzistenciju miliona ljudi širom planete, odnosno na
“ekološki fašizam transnacionalnih kompanija”, koje u ime profita po svaku cenu, ne
naprezaju od unutrašnje životne okoline.
2
Završni rad Jovanović Jovan
Zemlje u razvoju pretrpele su posebno veliki broj bankarskih lomova zbog dva
osnovna razloga: posebno nestabilno okruženje u kojem banke moraju funkcionisati (u
vidu velikih godišnjih makroekonomskih fluktuacija i u vidu čestih izmena političkih
režima), i zbog stepene mešanja politike u banke, ili u proces regulacije banaka.
Objašnjavajući ovaj drugi faktor, političku interferenciju, kao važan izvor slabosti, autori
kvalitet administracije definišu kroz tri osnovne kategorije: zakonsku zaštitu prava
vlasništva, stepen korupcije, i efikasnost pravosuđa. Na taj način dele zemlje na one koje
imaju nizak kvalitet uprave, i na one koje imaju visok kvalitet. Došli su do zaključka
kako ove prve zemlje imaju više problema u finansijskom sektoru. U državama sa niskim
kvalitetom administracije uključili su zemlje više ili manje pogođene azijskom krizom:
Brazil, Indiju, Kolumbiju, Koreju, Japan, Maleziju, itd., dok su visoko kvalitetni
administrativni aparati u SAD-a, V. Britaniji, Nemačkoj, Argentini, itd.
1.1. DEFINISANJE SVETSKE EKONOMSKE KRIZE
Ekonomskom krizom se u znaosti o međunarodnoj ekonomiji naziva
razdoblje značajnog negativnog razvoja u ekonomiji. Osim toga, ekonomskom krizom se
naziva i postojanje negativnog razvoja i drugih makroekonomskih pokazatelja (npr. nivoa
cena, zaposlenost, tokovi kapitala). Ekonomska kriza može zahvatiti privredu jedne
države ili više njih, može zahvatiti jednu ekonomsku granu širom sveta, ekonomiju više
država ili celokupnu svetsku ekonomiju. Međunarodna ekonomija koju pogodi
ekonomska kriza trpi najviše zbog posledica nezaposlenosti i osiromašenja širokih
slojeva stanovništva, što može dovesti do socijalnih nemira. Obzirom na ekonomsku
konjunkturu, postoje tri oblika:
stagnacija,
recesija,
depresija.
3
33
Petković.,L., T.,:
Globalna ekonomija i poslovna diplomatija
, Čačak, 2009, str.246.
4
http://www.svetska-ekonomska-kriza-1929-33-i-savremena-komparativna-analiza pristup sajtu
13.03.2011., vreme pristupa 18:30:00.
4
Završni rad Jovanović Jovan
Stagnacijom se naziva razdoblje u kojem ekonomija ne raste, što znači da izlazne
vrednosti (
output
) ekonomije unutar nekog razdoblja ostaju jednake. Nema jedinstvenog
stava o pitanju može li se razdoblje stagnacije već smatrati ekonomskom krizom ili ne.
Prema opšte prihvaćenoj definiciji, recesijom se smatra kad se izlazne vrednosti narodne
ekonomije smanjuju tokom dva uzastopna kvartala. Depresija nastupa kad ovo smanjenje
outputa traje duže od navedenog razdoblja od dva uzastopna kvartala.
1.2. DEFINISANJE UZROKA EKONOMSKE KRIZE
Razlozi ekonomske krize su vrlo različiti. S jedne strane to može biti nesklad
između ponude i potražnje unutar jedne narodne privrede, i to u pravilu kad potražnja
padne ispod nivoa ponude roba, pa jedan deo roba ostaje neprodan, odnosno ne nađe put
do kupca. Ovo može biti posledica nepoverenja potrošača u budući privredni razvoj (npr.
izgledi za privredni rast, sigurnost vlastitog radnog mesta i sl.). Negativni učinak mogu
imati veće prirodne katastrofe, ratna opasnost ili teroristički napadi i slično. Jednako tako,
nedostatak sirovina (npr. u obliku šoka od cena nafte) može izazvati suzdržavanje
konzumenata od kupovine. Prema pristalicama teorije
John Maynard Keynesa
, potražnja
države za robama ima velik uticaj na ukupna privredna kretanja; ako država smanji svoje
izdatke, ili povisi poreze, to preko svog multiplikacijskog efekta dovodi do smanjenja
ukupne potražnje i može izazvati ili pojačati privrednu krizu. Krize rasta mogu biti
izazvane i od strane ponude: odgradnja preteranih kapaciteta (tzv. strukturna kriza) može
dovesti do već navedenih-nesigurnosti potrošača i smanjenja ukupne potražnje.
1.3. DEFINISANJE POSLEDICA EKONOMSKE KRIZE
Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje
najviše učestvuju u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini. Za razliku
od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetiće
4
4
5
http://www.svetska-ekonomska-kriza-1929-33-i-savremena-komparativna-analiza pristup sajtu
13.03.2011., vreme pristupa 18:45:00.
5
Završni rad Jovanović Jovan
2.1.
EKONOMSKO - POLITIČKE PRILIKE NAKON PRVOG SVETSKOG
RATA
Prvi svetski rat je značajno uzdrmao ekonomije mnogih zemalja, izazivajući
posledice svetskih razmera i dovodeći u pitanje položaj do tada vodećih svetskih sila.
Došlo je do repozicioniranja svetske moći i uticaja. Pre rata Evropa je bila svetski centar
industrije i kapitala. Međutim, teške borbe koje su se tokom rata vodile na tlu Evrope i
masivna razaranja devastirala su evropske privrede i izazvala štetu od koje nisu uspele da
se oporave tokom čitavog međuratnog perioda.
Prvi svetski rat doveo je do dramatičnih promena na geopolitičkoj karti sveta, a
pre svega Evrope. Kraj Prvog svetskog rata označio je i okončanje postojanje carevina
koje su u proteklim vekovima igrale vodeće uloge, predstavljajući uz Velika Britanija
stožere svetskog poretka. Boljševička revolucija u Rusiji izmenila je društveni poredak i
ekonomski sistem u ovoj zemlji i označila otpočinjanje državnog socijalizma, doprinoseći
njenom odsecanju od ostatka svetske ekonomije. Drugo evropsko carstvo, Austro-
Ugarska, takođe je nestalo, raspadajući se uz stvaranje niza novih nacionalnih država.
Austrija je ostala u svojim skromnim granicama, ekonomski značajno uzdrmana
doživljavajući krah svoje centralne banke 1931. godine. Sa ne manje posledica bilo je i
okončanje postojanja Nemačke carevine, uz dramatičnu ekonomsku agoniju kroz koju je
nemačka prolazila nakon rata, a koja se najupečatljivije ispoljava kroz rast nezaposlenosti
i hiperinflaciju koja je kulminirala 1923. godine. Iskustvo koje je Nemačka imala nakon
Prvog svetskog rata, naročito vezano za ekonomski kolaps izazvan nametanjem otplate
velikih ratnih reparacija i stalnim tenzijama koje je imala sa Francuskom, pokazalo se kao
presudno za budućnost, naročito za otpočinjanje Drugog svetskog rata.
Industrijski i finansijski centri do 1914. godine nalazili su se u Britaniji,
Francuskoj i Nemačkoj. Nakon rata one su svoje pozicije izgubile, dok su SAD popunile
nastali vakuum. SAD su bile ne samo na strani pobednika u Prvom svetskom ratu, već i
pravi dobitnici ovog rata. Evropske privrede, Britanija i Francuska, bile su prinuđene da
svoje ratne izdatke finansiraju zadužujući se kod SAD. Tako su SAD postale svetski
ekonomski lider od koga su zavisile evropske privrede.
O promenama do kojih je u svetskoj ekonomiji došlo svedoči i podatak da su pre
rata SAD dugovale evropskim zemljama 4 milijarde dolara, dok su nakon rata evropske
7
