DIREKTNI I NDIREKTNI EKONOMSKI UTICAJ TURIZMA
3.1. Direktni uticaji turizma na ekonomsku aktivnost ljudi
Dinamizam, heterogenost I visenamensko koriscenje proizvoda narodne privrede u turizmu sve vise
turizam povezuje sa ukupnim drustveno-ekonomskim sistemom. On vise nije samo obican podsistem
velikog ekonomskog sistema, vec je aktivan ucesnik u menjanju structure I funkcionisanja tog sistema.
Posto su agregati, koji odredjuju veliki ekonomski system u uzrocno-posledicnim vezama, to turizam deluje
direktno I indirektno na uspostavljanje optimalnih medju sektorskih odnosa I multiplikativnih veza na
privredni razvoj. Od najznacajnijih agregata direktnog uticaja turizma na privredni razvoj izdvajamo
sledece:
1. Najznacajniji direktni uticaj turizam vrsi na drustveni proizvod I nacionalni dohodak. Iako se
turizam ne moze smatrati nosiocem I stvaraocem drustvenog proizvoda I nacionalnog dohotka,
mora se istaci cinjenica da turisticka potrosnja posredno utice na drustveni proizvod I nacionalni
dohotak, jer stimulise razvoj oblasti materijalne proizvodnje koje snabdevaju turisticku privredu.
Pored ovog posrednog uticaja, turizam neposredno utice na drustveni proizvod I nacionalni
dohotak po osnovu prelivanja dohotka iz drugih zemalja. Da bi detaljnije sagledali efekte prelivanje
dohotka iz drugih zemalja u konkretnu turisticku zemlju, prezentovacemo u sledecoj tabeli ucesce
prihoda od turizma od stranih turista u drustvenom proizvodu turisticki najrazvijenijih zemalja.
Tabela br.10. Ucesce prihoda od stranih turista u drustvenom bruto proizvodu turistickih najrazvijenijih
zemalja sveta, 2006. godine
Zemlja
GDP, u mlrd$
Prihod od turizma u mlrd$ Ucesce, u %
SAD
13.194,7
85,694
0,65
Spanija
1.231,7
51,115
4,15
Francuska
2.252,2
42,910
1,91
Italija
1.852,6
38,129
2,06
Kina
2.644,6
33,949
1,23
Nemacka
2.915,
32,760
1,12
Australija
755,7
1,840
2,36
Austija
261,1
16,658
6,38
Kanada
1.275,3
14,632
1,15
Brazil
1.067,7
4,316
0,41
Madjarska
112,9
4,519
4,04
Indija
873,7
8,885
1,02
Kenija
22,8
0,673
2,95
Meksiko
840,1
12,177
1,45
Rusija
984,9
7,025
0,72
Tanzanija
12,8
0,194
7,14
Iz gore navedene tabele mozemo da sagledamo znacaj direktnog uticaja turizma na drustveno bruto
proizvod navedenih zemalja. Ukoliko bi ukljucili I prihode od medjunarodnog prevoza turista koji su posetili
ove zemlje, ucesce prihoda od turizma u drustveno bruto proizvodu (GDP) bi bilo uvecano za oko 20%.
Medjutim razvoj turizma je u nekim destinacijama kontadiktoran u odnosu na prezentirane podatke jer
pojdine ostrvske zemlje, poput Barbadosa, Grenade, Makoa, Tahitija, Mauricijusa, Sejselija, kao I male
kontinentalne zemlje (Lihtenstajn, San Marino, Andora) ostvaruju daleko ucesce turistickog prihoda u
ukupnom drustvenom proizvodu, jer je turizam osnovna privredna grana (to ucesce prelazi 20, a u
pojedinim preko 50%).
Medjunarodni turizam vrsi teritorijalnu preraspodelu, tj. Prelivanje dohotka iz razvijenih zemalja u
nerazvijene zemlje, zbog toga sto su u razvijinim zemljama obim raspolozivih sredstava za odmor,
rekreaciju I zabavu I fond slobodnog vremena veci, a iskoriscenost prirodnih I antropogenih turistickih
motiva u tim zemljama dostize stopu zasicenja. To omogucava brzi razvoj reginonalnih turistickih Celina u
celom svetu, otvaranje potpuno novih destinacija I sirenje turistickog trzista. Prema profesorima Unkovicu I
Zecevicu “Moze se nedvosmisleno zakljuciti da se turizam javlja kao vazan faktor ukupnog razvoja, kroz
uticaj na drustveni proizvod I nacionalni dohodak, ali, istovremeno I kao znacajan cinilac ravnomernijeg
razvoja proizvodnih snaga u svetskim okvirima I u okviru svake turisticke zemlje posebno”;
2. Sa razvojem masovnog turizma posle 1960. Godine u ekonomskoj teoriji I praksi nametnulo se pitanje
kako turizam utice na platni bilans zemlje, odnosno koliko je sposoban da doprinese njegovom
uravnotezenju, a ako je moguce I da utice na njegov suficit. Medju prvima, definisanje takvog uticaja
nalazimo kod Hunzikera I Krapfta, koji turisticki bilans tretiraju u sirem I uzem smislu. Oni smatraju da taj
bilans u sirem smislu nije odgovarajuci, jer je bilo veoma tesko prikupiti sve relevantne podatke za aktivu I
pasivu. Medjutim, jos u period izmedju 1920. I 1935. Godine posmatrana je samo devizna funkcija deviznog
bilansa, a ne I uticaj koji dovode do formiranja odgovarajuceg platnog bilansa jedne zemlje. Iz navedenog
rada vidimo da u vreme velike ekonomske krize sve razvijene zemlje su bile zainteresovane da povecaju
dohodak koji dolazi iz inostranstva. To je zbog toga sto su nacionalne ekonomije usle u depresiju. S tim u
vezi, postavio se problem uravnotezenja platnog bilansa, koji je bilo moguce resiti turistickim prilivom
sredstava iz drugih zemalja.
Hunziker I Kraptf predlozili su sledecu strukturuplatnog bilansa:
Tabela br.11. Struktura platnog bilansa po Hunziker-u I Krapft-u
Aktiva
Pasiva
Da jos uvek postoje odredjena neresena pitanja u definisanju uticaja turizma na platni bilans, vidimo
iz tvrdnje A. Cicvarica “da se zvanicni podaci koje ponekad nalazimo u platnom bilansu znatno razlikuju od
procena turistickih institucija I strucnjaka pojedinaca. Medjutim, kako jos nisu rasciscena sva metodoloska
pitanja, kako dalje, na ovom podrucju postoji znacajna nepodudarnost podataka, koji se cesto I
neobnavljuju, to su sva nova istrazivanja otezana, ali dobrodosla. Pri tome bi trebalo voditi racuna da se ne
moze funkcionalno vezati turisticki priliv od inostranih gostiju sa odlivom deviza, koje domace stanovnistvo
trosi u inostranstvu. Iako se ponekad ovim uporedjenjem trazi neto priliv, tj. suficit, ipak je mnogo
znacajnije da priliv prvenstveno zavisi od sposobnosti turisticke receptive, a odliv od sasvim drugih faktora,
kao sto su; zivotni standard, slobodno vreme, politika otvorenih granica itd.”;
3. Zaposlenost u turizmu se obicno sagledava sa stanovista koliko on moze da apsorbuje radon aktivne
humane resurse u direktnoj I indirektnoj (dopunskoj) zaposlenosti. Za turizam je znacajna produkcijska moc
stanovnistva, kako u oblasti pojedinacnih delova turisticke aktivnosti, tako I u ukupnom turistickom
razvoju. Turisticka privreda u svom razvoju obuhvata velika kapitalna ulaganja u: turisticke agencije,
prehrambenu industriju, ugostiteljstvo, trgovinu na malo, zanatstvo, kao I u zdravstvo, kulturu I ostale
delatnosti. Sve to utice I na razvoj radne snage potrebne tim delatnostima. Na taj nacin, povecanje
proizvdnje I turisticke ponudeje u proporcionalnom odnosu sa povecanjem zaposlenosti. Razvoj
mehanizacije, automatizacije I robotizacije u savremenom turizmu sve vise otvara problem ucesca zivog
rada u formiranje I distribuciju turistickog proizvoda, pa se zbog toga postavlja pitanje na koji nacin u
takvim uslovima povecati zaposlenost. Odgovor je u prosirenju turisticke ponude, narucito u nerazvijenim
podrucjima sveta, pre svega, u ruralnim oblastima, kao I u onima gde samo zivi rad moze da poveze
turisticku aktivnost I ocuvanje prirodnih I antropogenih vrednosti, tj. u tzv. zasticenim podrucjima.
Turizam je radon intezivna grana, kao I vecina drugih usluznih grana. U situaciji kada je odnos kapitala
I rada pomeren snazno protiv radne snage u vecini industrijskih razvijenih zemalja, u zemljama u razvoju
turizmastvara znacajne sanse za zaposljavanje. Pojedine turisticke destinacije imajuu znacajne koristi koje
stvara turizam. Struktura zaposlenih u vodecim turistickim preduzecima je takva da je ucesce menadzera
6%, nadzornih organa oko 8%, majstora 22%, I operative 64. Ona nam pokazuje das u top menadzeri
zastupljeni vrlo malo u poredjenju sa nizim nivoima. Takodje, dalja analiza pokazuje da je ucesce zena I
mladih ljudi znacajnije. U narednom periodi napori treba da budu usmereni u pravcu povecanja ucesca
srednjih menadzerskih nivoa, narocito u vodecim turistickim organizacijama, gde bi se povecala I motivacija
I prosperitet zaposlenih. Razvoj vestina u turizmu na lokalnim trzistima pokazuje velike nedostatke
obrazovnih humanih resursa. Kvalifikacija zaposlenih u smestajnom sektoru je na osnovnom nivou. Zbog
toga je neophodno sto hitnije edukovati I obrazovati sve zaposlene na svim nivoima I u svim oblicima
vlasnistva (privatnom I drzavnom). Medjutim, turisticki sector cesto ignorise ove potrebe I svesno
zapostavlja neophodnost edukacije postojecih kadrova, u cilju maksimiranja profita. Nizak nivo
neadekvatnosti klasifikacione structure I obuke u turizmu nije se menjao gotovo dve decenije, sto je
prikazano u sledecoj tabelI:
Tabela br. 12. Obrazovna struktura zaposlenih u turizmu
Obrazovni
nivo
Osnovno učešće
Dopunsko
učešće
Visoki
3%
1%
Viši
5%
4%
Srednji
45%
30%
Niži
40%
34%
Bez
kvalifikacije
7%
31%
Kratkorocni rast zaposlenosti u turizmu ima, kako pozitivne, tako I negativne implikacije. Pozitivno je
to sto razvoj turizma moze brzo apsorbovati visoko obrazovu radnu snagu. Obuka moze doprineti
zaposljavanju poljoprivrednog stanovnistva u zemljama u razvoju. Negativna strana je da razvoj turizma ne
prati I rast broja visokog obrazovne radne snage.
Nerazvijene drzave, ali I nerazvijene regije u okviru drzava raspolazu viskom radne snage koja moze
da se zaposli u turizmu stvarajuci tako I visi dohodak za egzistenciju, kao I raspoloziva sredstva za turisticka
kretanja. Na taj nacin se povecavaju migracije iz pretezno nerazvijenih ruralnih podrucja kao prema
turistickim centrima, tako I prema urbanism celinama. Turizam se najbrze razvija u ekonomski nerazvijenim
podrucjima, jer ta podrucja raspolazu velikim brojem turistickih aktivnosti koje u sadejstvu sa raspolozivom
random snagom razvijaju turisticke destinacije. U pocetnim dazama razvoja zaposlenosti u turizmu je
dvojaka. Sjedne strane, zaposljava se visak radne snage iz nerazvijenih podrucja cesto nize svalifikacione
structure, a s druge strane I ona radna snaga iz razvijenih podrucja koja ima odredjeno iskustvo I bolju
kvalifikacionu strukturu. To dalje uslovljava povecanje investicionih ulaganja tako da odredjena podrucja iz
rado intezivnih prelaze u kapitalno intezivna. Kapitalno intezivna turisticka privreda zahteva visoko
tehnocko tehnolosku opremljenost, a to znaci I visoko obrazovnu strukturu zaposlenih. Time se povecava
produktivnost rada, brza proizvodnja potrebnih sredstava I roba za zadovoljenje turistickih potreba, pa se
proporcionalni odnos po jedinici zaposlenog u turizmu povecava u korist sredstava, a smanjuju u korist
broja zaposlenih. S tim u vezi otvara se tzv. tercijalizacija privrede, sto omogucava prelivanje radne snage iz
primarnih I sekundarnih delatnosti u usluzne sektore. U isto vreme se uvek pojavljuje I tzv. prividna
zaposlenost ili nezaposlenost (povecanje zaposlenosti u sezoni, a smanjene u vansezoni). Problemi koji se
javljaju u turistickoj zaposlenosti su:
-sezonski karakter turizma omogucava u punoj sezoni dodatnu zaposlenost iz nerazvijenih regiona ali
I zemalja I to narucito u hotelskoj industriji I objektima vanpasionske potrosnje. Da bi se izbegle sezonske
varijacije ekonomskom politikom u turizmu pokusava se da mnogi od sezonaca koji pokazu najbolje
rezultate predju u status stalno zaposlenih, I
-niske stope zaposlenosti, niska kvalifikaciona struktura I povecana kapitalna ulaganja u razvojnim
fazama turizma zahtevaju dobro osmisljeni mnadzment buduceg razvoja kako bi se podigao nivo
zaposlenosti kvalitetnih kadrova, povecale zarade I smanjio jaz izmedju ulozenih sredstava I ostvarenog
dohotka. Povecanje profita I akumulacije otvara mogucnost daljeg sirenja destinacija, diversifikacija trzista,
izgradnu turistickih centara a samim tim I zaposlenost razlicitih struktura stanovinistva;
4. Kako se razvijao turizam u svetu tako je rastao I njegov uticaj na elemente turisticke privrede. To je
uslovilo das a pojavom masovnog turizma ti elementi postaju sve znacajniji jer je napravljen prelaz izmedju
pojedinacnih delova ka stvaranju velikih turistickih Celina. Danas u svetu funkcionise vise hotelskih
korporacija, velikih tour operatora, ali I malih I srednjih preduzeca, kojih u svetu ima 600.000. Jos je Kurt
Krapft primetio da treba elemente turisticke privrede posmatrati po odredjenim grupama pa ih je on
svrstao u sledece:
-“hoteli I hotelski lanci, restorani, kafei, barovi, klubovi I sl.;
-trgovine, posebno za prodaju suvenira, novena, fotografija, knjiga. Tekstila, cigareta, casovnika,
sportske robe, cveca, voca I pekarskih proizvoda, zatim poslasticarnice, parfimerijske radnje, saloni za
ulepsavanje, juvelirske radnje, prodavnice antikviteta;
-banke I osiguravajuce institucije;
-pomocna zanimanja potrebna turistima: razme sportske institucije, vodici, I
-institucije za zabavu: pozorista, kabarei, kasina, festivali I sl.
