DIREKTNO DEJSTVO ŠTETNIH I
OPASNIH MATERIJA
Klasifikacija opasnih materija
Klasifikacija opasnih materija se vrši prema sledećoj podeli u devet klasa:
Klasa 1. Eksplozivne supstance
Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
Klasa 3. Zapaljive tečnosti
Klasa 4. Zapaljive čvrste materije
Klasa 5. Oksidirajuće supstance
Klasa 6. Otrovne (toksične) I infektivne supstance
Klasa 7. Radeoaktivne supstance
Klasa 8. Korozivne supstance
Klasa9. Mešovite opasne supstance.
Klasa 1.Eksplozivne supstance
To
su jedinjenja ili smese koji mogu za vrlo kratko vreme da razviju veliku
zapreminu gasova na
visokoj temperaturi. Proces veoma
brzog stvaranja toplotne i
mehaničke energije uz oslobađanje
gasova naziva se eksplozija.
Eksploziju prate zvuk, svetlost,
mehaničko dejstvo i slične pojave, koje
ostavljaju snažan utisak
na čoveka. Sagorevanjem 1 kg
petroleuma oslobađa 46000 KJ, ako se
sagorevanje vrši na primer u lampi ova
energija se postepeno prenosi u
okolinu, bez ikakvog mehaničkog
dejstva. Međutim, ako se pomeša 1 kg
petroleuma sa dovoljnom količinom tečnog kiseonika i paljenje izvrši inicijalnom
kapislom, nastaće velika eksplozija u kojoj se trenutno (hiljaditi deo sekunde)
oslobađa oko 46.000 КЈ, temperature dostiže i do 4.000 °C, izaziva se i pritisak od
oko 100 tona po kvadratnom centimetru (podrazumeva se da udarni talas ima
razorno dejstvo).
Brizantne eksplozivne materije su manje osetljive na mehaničke i toplotne uticaje i
eksplodiraju pod dejstvom udarnog talasa inicijalnih eksploziva. U ovu grupu
spadaju nitro jedinjenja koja sadrže C-NO
2
vezu, kao što su dinitrobenzen,
dinitrotluen, heksanitro-stilben, triaminonitrobenzen, trinitrotoluen (TNT), i druga,
zatim nitratni estri koji sadrže C-O-NO
2
grupu, kao što su nitroceluloza i
pentaeritit-tetranitrit (pentrit, PETN). Takođe se u ovu grupu svrstavaju i nitroamini
koji imaju C-N-NO
2
grupu, kao sto su ciklotetraametilen-tetraamin (oktogen),
ciklotrimetil-triamin (heksogen), nitroguanidin.
Privredni eksploziv
Postoji velika mogućnost kombinovanja raznih eksplozivnih jedinjenja, aditiva i
pripremanja eksplozivnih smesa za različite namene. Od posebnog značaja su
takozvani privredni eksplozivi. To su uglavnom eksplozivne smese koje sadrže
nekoliko komponenti, a pripremaju se za specijalne namene i miniranja
u rudarstvu i građevini. Najpoznatiji su granulisani eksplozivi, kao na primer,
smesa koja sadrži amonijum-nitrat (90%), ugljenu prašinu (7%), karboksimetil-
celulozu (1%) i dizel gorivo (2%) ili eksplozivna smesa koja sadrži amonijum-
nitrat (87,9%), trinitrotoluen (5,5%), drveno brašno (4,5%) i dizel gorivo (2,5%).
Ova vrsta eksploziva koristi se za miniranje srednje tvrdih i mekih stena i ruda.
Postoje i kašasti – vodoplastični eksplozivi koji imaju kašasto – plastičnu
konzistenciju. Odlikuju se visokom gustinom i dobrom vodootpornošću. Ova vrsta
eksploziva sačinjena je od smese amonijum-nitrata (40%), natrijum-
nitrata (20%), aluminijuma u prahu (15%), trinitrotoluena (15%), vode (10%) i
sredstva za zgrušavanje (0,5-2%). Ovi privredni eksplozivi koriste se u rudarstvu za
miniranje u uslovima gde je potrebna vodootpornost i za direktno ubrizgavanje
u bušotine.
Ostale eksplozivne materije
Baruti su eksplozivne materije u kojima se hemijsko razlaganje vrši isključivo
termičkom provodljivošću, pri čemu sagorevanje može da bude različitebrzine, od
nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u sekundi. Pri takvim brzinama
moguće je iskorišćavanje gasova, proizvoda sagorevanja, za pokretanje projektila u
cevi oružja, ili raketnog projektila.
Postoje:
koloidni (homogeni) i
kompozitni baruti.
Koloidni baruti se dobijaju
želatiniziranjem molekula
nitroceluloze rastvorene u
nekom organskom rastvaraču i
nekog drugog eksplozivnog
jedinjenja. U zavisnosti od
broja osnovnih aktivnih
materija postoje jednobazni
koloidni baruti koji su
izgrađeni
samo
iz
nitroceluloze, ali u ovu grupu
spadaju i baruti koji sadrže i
dinitrotoluen.
Dvobazni
koloidni baruti su izgrađeni od
nitroceluloze i nitroglicerina, pri čemu nitroglicerina ima između 12% i 45%. U
ovu grupu baruta svrstavaju se i novi sastavi koji sadrže oktogen, heksogen i pentrit
radi povećavanja specificnog impulsa. Trobazni koloidni baruti sadrže tri
eksplozivne komponente: nitrocelulozu, nitroglicerin i nitroguanidin.
pripalne,
inicijalne,
osvetljavajuće,
dimne,
zapaljive i
sa zvučnim signalima.
Za dobijanje obojenih svetlosnih efekata dodaju se razni aditivi, kao što su
bakar(II)-oksid za plavu boju, soli barijuma i borne kiseline daju zelenu boju, soli
natrijuma žutu, soli silicijuma daju crvenusvetlost, a magnezijumove soli daju
blještavo plavu boju.
Primena
Eksplozivi i baruti imaju veoma dugu istoriju i našli su primenu u raznim
obalastima ljudske delatnosti, pre svega kao oružje, zatim u privredi (rudarstvu,
kamenolomima i sl.), kao gorivo u raketnim motorima i kao lekovi.
Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
Gasovi se ne razvrstavaju u ambalažne grupe kao većina materija već postoji
podela na razrede. To je zbog toga što različiti gasovi imaju opasne karakteristike
ali ipak pripadaju istoj generičnoj porodici. Aerosoli se takođe svrstavaju u klasu 2.
Razred 2.1. Zapaljivi gasovi. Gasovi koji se pale u
kontaktu sa izvorom paljenja. Primer: gasovi za
zavarivanje (acetilen, vodonik), tečni propan-
butan gas, metan, etilen-oksid i predmeti kao što su
upaljači za jednokratnu upotrebu.
