1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Методика рада са ученицима са посбним потребама
Тема: Развојна дисграфија
Ментор: Студент:
Проф. Др Србољуб Ђорђевић Милена Тасић 101/12
Врање, 2017.
2
САДРЖАЈ
Увод..................................................................................................................... 3
Развојна дисграфија............................................................................................ 4
Програм помоћи................................................................................................. 5
Утврђивање дисграфичности рукописа............................................................ 5
СКАЛА ЗА ПРОЦЕНУ ДИСГРАФИЧНОСТИ РУКОПИСА........................ 7
Обележја лоше просторне организованости рукописа у целини................... 7
Обележја неспретности извођења низа слова.................................................. 9
Обележја поремећености рукописа по форми и пропорцијама....................13
ПРОЦЕНА НИВОА ДИСГРАФИЧНОСТИ....................................................16
Закључак.............................................................................................................17
Литература.........................................................................................................18
4
Развојна дисграфија
Развојна дисграфија означава поремећај или недограђеност рукописа услед
дисхармоничног развоја структуре које учествују у чину писања. Основа проблема је
недограђеност базичног слоја који чини конструктивна праксија. Поремећен или
дисграфичан рукопис подразумева лоше обликовање слова и графомоторичних радњи у
периоду када се очекује завршен процес сазревања рукописа. Освајање рукописа, као
праксична активност има свој ток и ритам развоја. У том развоју се издвајају три етапе
освајања графомоторних радњи:
1. прекалиграфска фаза – дете савладава технику писања, осваја облике слова,
манипулише прибором и почетну оријентацију у самосталном вођењу руке
по папиру. Дете осећа задовољство што уместо шкрабања обликује елементе
које разумеју и други. Ова фаза траје до поласка у школу (7-8 година).
2. калиграфска фаза – графомоторни низ се изводи са више тачности, техника
писања више није проблем, дете пише брже и лакше. Дете доста пажње
посвећује естетском изгледу написаног и задовољно је када су његова слова
лепа. Ово је период првог и другог разреда.
3. посткалиграфска фаза – карактерише је постигнута брзина и тачност у
писању, са карактеристичним индивидуалним обележјима рукописа. Ово је
фаза индивидуализације рукописа. Почиње оријентационо у трећем разреду
и траје све док се не стабилизује рукопис одрасле особе.
Процес сазревања рукописа код већине деце се развија складно и код већине деце се
одвија складно и прати остале слојеве психомоторног развоја. Међутим, код неких
ученика дуго се задржавају форме рукописа из претходних фаза развоја, те процесе
индивидуализације рукописа из ранијих периода оцењује се као ниво зрелости
рукописа, али то не значи да је рукопис дисграфичан. Неке форме писања слова,
повезивање у речи и правац вођења руке по папиру могу бити карактеристични као
процес сазревања и пут ка индивидуализацији рукописа. Зато се у првом и другом
разреду не траже дисграфичке форме, већ од трећег разреда када се може очекивати
разграничење дисграфичности од сазревања и овладавања почетним мисањем.
Дисграфичност рукописа подразумева лоше обликовање слова и графомоторних радњи
у периоду када се очекује завршен процес сазревања рукописа.
Дисграфичност даље карактерише лоше постављање рукописа у простору без
маргина, умрљаност, преклапање редова и непостојање маргина. Да ли ће рукопис бити
оцењен као дисграфичан „недозрео“, зависи од резултата који се добијају скалом за
процену рукописа. Код нас се користи скала за процену рукописа по методи
Ажиригнера-Озијас.
Што се развојне дисграфије тиче, проблем није везан искључиво за чин писања, већ
је много шири и захвата целу личност, почев од психомоторне организације, осећања,
просторне оријентације, латерализованости покрета и незавршеног сазревања
5
праксичких активности у целини. Овај тип учитељи дефинишу као немирну, неуредну
или повучену децу, за коју „треба видети шта да се ради, јер не могу пратити наставу“.
Програм помоћи
1. Вежбе за општу реедукацију психомоторике (осамостаљивање покрета,
уједначавање тонуса и оријентација у простору).
2. Увежбавање предскулптуралних форми и просторних односа.
3. Код нас се користе и вежбе релаксације, модификоване за учитеље у основним
школама, уз музичке варијације.
Утврђивање дисграфичности рукописа
Сваки учитељ пре свега има задатак да описмени своје ученике, тј. да их научи
читању и писању. У реализацији тог основног задатка јављају се бројне тешкоће
условљене индивидуалним особинама ученика и развојним законитостима и методама
које учитељ примењује.
Као што је већ речено, овладавање писањем има неколико фаза развоја.
1. Калиграфска фаза писања (техника писања, освајања облика слова, руковање
прибором за писање, бођење руке по папиру).
2. Калиграфско-инфантилна фаза (брзо и лако писање, период 1. и 2. разреда).
3. Посткалиграфска фаза (индивидуализован рукопис, са обележјима
карактеристичним за сваког ученика понаособ).
Код већине ученика усвајање појединачних фаза иде складно и прати оћекиване
развојне токове. Код мањег броја ученика писање се спорије осваја и дуже се
задржавају форме рукописа из нижих фаза. Писање слова, повезивање у речи, распоред
слова и редова на папиру указује на то да се ради о дисграфичном рукопису. Међутим,
то може да буде само мало успореније сазревање рукописа, које ће се временом
формирати у прихватљиве форме. Код неких ученика се може формирати
дисграфичност у писању, што представља велики проблем. Да би учитељ знао да
разликује шта припада фазама сазревања рукописа, а шта дисграфији, потребно је
студиозно проучавање. За сада постоји скала за процену рукописа Ажиригуере и
Озијаса, преузета од Ћордића – Бојанина.
У 1. и 2. разреду нема потребе да учитеа оцењује ниво зрелости рукописа (то
припада дефектолозима), али у 3. и 4. разреду треба да процењује и да трага за
дисграфичним формама, када би могао да преузме корективне мере. Поступак је
следећи: ученицима се зада хаш, стандардизовани текст у форми диктата, преписивања
слободног састава. Он гласи:
