406
својство
супсидијарног
тужиоца
и
захтевати
покретање
кривичног
поступка
.
За
постизање
сагласности
или
обештећења
жртве
,
прили
-
ком
уређења
сваког
случаја
дискреционог
гоњења
има
смисла
пред
-
видети
поступак
медијације
између
оштећеног
и
учиниоца
,
али
тако
да
се
не
претвори
у
препреку
која
ће
спречавати
примену
опортуни
-
тета
гоњења
.
Основна
сврха
експанзије
дискреционог
гоњења
најчешће
ви
-
ди
у
повећању
ефикасности
поступка
и
растерећењу
судова
.
Зарад
прецизности
и
свеобухватнијег
сагледавања
,
може
се
рећи
да
ди
-
скреционо
кривично
гоњење
у
бити
представља
диверзиони
модел
,
проткан
идејама
консесуалне
и
ресторативне
правде
,
чија
је
сврха
рационализација
кривичног
поступка
и
постизање
неких
ванпроце
-
сних
и
политичких
циљева
.
У
том
смислу
се
као
циљ
увођења
ди
-
скреционог
гоњења
у
кривични
поступак
наводи
проналажење
ефи
-
каснијих
и
хуманијих
мера
социјалне
и
правне
реакције
према
поје
-
диним
учиниоцима
кривичних
дела
(
Васиљевић
,
Грубач
, 2002, 453).
У
упоредном
праву
се
прописују
случајеви
дискреционог
гоњења
ра
-
ди
постизања
и
неких
политичких
циљева
или
ефеката
сличних
оним
које
производи
примена
појединих
кривичноправних
института
због
које
изостаје
кажњавање
у
окончаним
кривичним
поступцима
.
Ди
-
скреционо
гоњење
из
политичких
разлога
предвиђа
се
кад
би
гоње
-
њем
настала
опасност
за
настанак
велике
штете
по
државу
,
кад
је
осумњиченом
изречена
мера
протеривања
из
земље
или
ради
очува
-
ња
добрих
међудржавних
дноса
и
из
сличних
политичких
разлога
.
За
другопоменути
правац
везују
се
случајеви
дискреционог
гоњења
код
којих
се
као
разлог
за
негоњење
узима
очекивани
исход
кривичног
поступка
(
ослобођење
од
казне
,
небитне
споредне
казне
и
сл
).
Као
разлози
целисходности
који
уједно
детерминишу
сврху
дискрецио
-
ног
гоњења
још
се
наводе
:
мали
значај
кривичног
дела
,
незнатна
штета
,
чињеница
да
је
штета
већ
надокнађена
,
нека
„
лична
својства
оптуженог
“ (
опширније
: E. Kern und C. Roxin, 1976, 61) „
дејство
кри
-
вичног
поступка
на
јавност
“ (
Живановић
, 1941, 31), „
потреба
благо
-
наклоног
поступања
према
окривљеном
из
криминалнополитичких
разлога
“(
Васиљевић
, 1981, 122),
разлози
процесне
економије
,
обзири
према
породици
учиниоца
кривичног
дела
, „
обзири
према
захтевима
државне
политике
у
међународним
односима
“ (
Грубач
, 2004, 152),
и
слично
.
Будући
да
оба
начела
важе
у
пољу
официјелности
и
да
могу
паралелно
егзистирати
у
истом
систему
јавне
кривичне
тужбе
,
од
принципијелног
и
практичног
је
значаја
у
каквом
се
односу
налазе
начело
легалитета
и
начело
дискреционог
гоњења
.
Најраспрострање
-
није
је
гледиште
да
су
то
два
самостална
али
супротстављена
начела
,
мада
се
у
многим
радовима
о
начелу
опортунитета
не
излаже
као
о
посебном
процесном
начелу
пошто
се
оно
схвата
само
као
„
опозит
