ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
АЛЕКСИНАЦ
Предмет:
Социјални рад у инклузији особа са посебним потребама
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Дислексија
Ментор: Студент:
Спец. Анкица Симона Ковачевић Милана Лазић
2255
Алексинац, 2015.
2
САДРЖАЈ
1.
Увод
...............................................................................................
3
2.
Дефиниција дислексије
..............................................................
4
3.
Битна обележја дислексије
.........................................................
5
4.
Читање
..........................................................................................
5
5.
Фонолошка обрада речи
............................................................
5
6.
Писање
..........................................................................................
6
7.
Визуелна перцепција
...................................................................
7
8.
Памћење
........................................................................................
7
9.
Тешкоће секвенционирања
........................................................
7
10.
Тешкоће у организацији информација
...................................
8
11.
Карактеристике у начину учења нових садржја
...................
8
12.
Језичке и појмовне тешкоће
.....................................................
9
13.
Неуједначеност у способностима
.............................................
9
14.
Узроци дислексије
.....................................................................
10
15.
Закључак
....................................................................................
11
16.
Литература
4
Дефиниција дислексије
Реч дислексија настала је из грчке речи „dys“ (што значи слаб, лош, непримеран) и
речи „lexsis“ (језик, реч). Дислексија је једна од неколико тешкоћа у учењу. То је
језично утемељен поремећај конституцијског порекла који обележавају тешкоће у
кодирању појединих речи. Тешкоће у декодирању појединих речи су неочекиване с
обзиром на узраст и остале когнитивне и акадамске способности. Дислексија се
манифестује различитим облицима језика, често укључујући уз проблеме читања и
озбиљне проблеме у стицању вештине писања.
Назив дислексија је новијег датума, припада називима насталим према критеријумима
описа понашања особе и функција које су недовољне. Дислексија се често назива
развојном, а неки аутори попут британског неуролога Critchleya (1978. године), за
равојну дислексију каже: „То је поремећај у учењу који започиње с тешкоћама при
учењу и читању, а после лошим правописом и одсутношћу лаког баратања писаним
језиком за разлику од говорног језика. Когнитивне је нарави и често генетски
условљена. Није узрокована интелектуалним недостацима, мањкавим социо-културним
приликама, начином поучавања нити икаквим познатим неуролошким оштећењем.
Највероватније је специфични поремећај у сазревању који делом нестаје како дете
постаје старије. Могуће га је знатно смањити прововременом помоћи“.
1
Дислексија подразумева скуп симптома који оптерећује људе који имају проблема са
oдређеним језичким вештинама, посебно читањем. Ученици са дислексијом могу
имати тешкоће и у другим језичким вештинама као што су спеловање, писање и говор.
Иако је дислексија доживотно стање, њен утицај може бити различит у различитим
периодима живота. Називамо је сметњом у учењу због тога што дислексија може у
великој мери отежати академски успех у типичном наставном окружењу, али,
коришћењем одговарајућих метода подучавања дислексичари могу успешно да уче.
1
http://hud.hr/
