Braun 1897. godine, ali je ona upotrebljena u prvim televizorima tek kasnih 1940-ih
godina. Mada su katodne cevi koje se danas nalaze u savremenim monitorima pretrpele
modifikacije da bi se poboljsao kvalitet slike, one se jos uvek zasnivaju na istim osnovnim
principima.

CRT monitor radi na principu katodne cevi. Unutar katodne cevi, katoda je

zagrejana metalna nit koja se nalazi u vakuumskoj staklenoj cevi. Katodno zračenje je u
stvari tok elektrona koji stvara elektronski top. Elektroni su negativni i emitovani sa
katode, dok je anoda pozitivna što privlači elektrone koji su pažljivo usmereni prema
usmerivaču koji ih pomoću magnetnog ili električnog polja u snopovima skreće ka anodi i
ekranu. Ekran je prekriven fosfornim materijalom koji svetli ako je „pogođen“
elektronom. Fosforni sloj se sastoji od crvenih, zelenih i plavih zona pomoću kojih se
dobijaju osnovne boje i na taj način se dobija slika na ekranu. Ima nekoliko vrsta
filtriranja slike, tri tehnička rešenja su najpoznatija: Maska (Shadow-mask), Roštilj
(Aperture-grill) i Maska sa prorezima (Slot-mask) pomoću kojih se dobija konačna slika
koju vidimo.

3.1.1 ANATOMIJA KATODNE CEVI

U sustini, katodna cev je zapečaćena staklena flasa čudnog oblika, bez vazduha u

svojoj unutrasnjosti. Ona počinje sa grlićem i konusno se siri, sve dok ne oblikuje siroku
osnovu. Osnova je "ekran" monitora koji je sa unutrasnje strane pokriven matricom od
vise hiljada sićusnih fosfornih tačaka. Fosfori su hemikalije koje emituju svetlost kada su
pobudjeni mlazom elektrona: različiti fosfori emituju svetlost različitih boja. Svaka tačka
se sastoji od tri čestice obojnog fosfora: jedne crvene, jedne zelene i jedne plave. Ove
grupe od po tri fosfora čine jedan piksel.

U katodnoj cevi nalazi se elektronski top koji se sastoji od katode, izvora toplote i

elemenata za fokusiranje. Monitori u boji imaju tri razdvojena elektronska topa, po jedan
za svaku boju fosfora. Kombinacije različitih intenziteta svetlosti koju odaju crveni,

Jakovljević Vladimir

Displeji

zeleni i plavi fosfori mogu da stvore iluziju miliona boja. To se zove aditivno mesanje
boja i predstavlja osnovu za sve displeje u boji sa katodnim cevima.

Slike se stvaraju kada elektroni iz elektronskog topa konvergiraju da bi udarili u

njihove odgovarajuće fosforne čestice (trojke) i koje onda zasvetle, u većoj ili manjoj
meri. Elektronski top zrači elektrone kada je grejač dovoljno topao da oslobodi negativno
naelektrisane elektrone iz katode, koji se zatim usredsredjuju u tanak mlaz pomoću
elemenata za fokusiranje. Elektroni se usmeravaju ka česticama fosfora pomoću snazne,
pozitivno naelektrisane anode, smestene blizu ekrana.

Fosfori u jednoj grupi su tako blizu jedan drugome da ljudsko oko zapaza njihovu

kombinaciju kao jedan obojeni piksel. Pre nego sto elektronski mlaz udari u fosfornu
tačku, on prolazi kroz perforiranu ploču smestenu direktno ispred sloja fosfora, koja se
zove "maska senke". Njena namena je da "maskira" elektronski mlaz, formirajući manji,
vise zaokrugljeni vrh koji može čisto da udari u pojedinačni fosfor i da minimizuje
"prelivanje", kod koga mlaz elektrona osvetljava vise od jedne tačke.

Mlaz se pomera po ekranu pomoću magnetskog polja stvorenog u okviru

otklonskog sistema. On polazi od gornjeg levog ugla (kada se gleda spreda u monitor) i
pali se i gasi kako se kreće po redu, ili "rasteru". Kada udare o prednji deo ekrana,
eneregetski elektroni se sudaraju sa česticama fosfora, u vezi sa odgovarajućim pikselima
slike koja će se stvoriti na ekranu. Ovi sudari pretvaraju energiju u svetlost. Kada se zavrsi
jedan prolaz, elektronski mlaz se pomera jedan raster nanize i proces počinje ponovo. To
se ponavlja sve dok se ne iscrta ceo ekran, kada se mlaz ponovo vraća na vrh da bi opet
otpočeo sa opisanim procesom.

Najvazniji aspekt monitora je da bi on trebalo da ima stabilan prikaz na izabranoj

rezoluciji i paleti boja. Ekran koji treperi ili svetluca, posebno kad je veći deo slike beo,
moze da prourokuje nadrazenost ili bol u očima, glavobolju i migrenu.