1
Природно математички факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Систематика и филогенија хордата
ТЕМА: Дистрибуција и диверзитет безрепих водоземаца у Србији
Професор: Судент:
2
Дистрибуција и диверзитет безрепих водоземаца у Србији
Увод
Безрепи водоземци или лат.
Anura
су најбројнија и најразноврснија
група водоземаца здепастог тела и на одраслом ступњу без репа који губе по
завршетку метаморфозе.
Подаци о расподели врста представљају основу за коришћење у
будућем истраживању у пољима заштите екологије, Биогеографије и
Биологије. Цела територија Србије, узевши у обзир и географску локацију
као и висински нагиб, је насељена
водоземцима.
Што се тиче
жабље фауне
,
Србија је подручје са (1) прастарим
фитогеографским врстама
које су
еволуирале од заједничког наследника, (2) центром порекла врста, (3)
формирањем врста и (4) присуством микроуточишта (нпр.
алпси
даждевњак
,
Sotiropoulos
и други. Србија чува ретке регионе у којима се
појављује уска зона истог географског подручја (
симаптрија
) неких група
водоземаца ( нпр. зоне станишта жаба са стопалима у облику ашова) и у
неким примерима, такође појава две врсте у истом хабитату истовремено
(
синтропија
).
Циљеви ове студије су да: (1) прикажу ажурирану и прибележену листу
врста водоземаца у Србији; (2) обезбеде опште мапе расподеле свих врста
укључујући карактеристике образаца расподеле у смислу континуитета; (3)
анализира богатсво врста на различитим просторним скалама и дуж
висинских нагиба; (4) обезбеде зоогеографску анализу српских водоземаца.
Резултати
Богатсво, врста и расподела
Листа водоземаца у Србији садржи 21 домаћу врсту, осим врста
Caudata
и 13
врста
Anura
– жабе и жабе кратаче. Ова разноврсност врста ставља Србију на
друго место међу балканским земљама и прати Грчку која има 22 домаће
врсте водоземаца.
4
15 од укупно
21 врста
(=71%) унутар рубне зоне њиховог подручја расподеле
(Табела 1).
Рубне популације могу бити од већег припритета чувања због њихових
потенцијално јединствених генетских карактеристика или због тога што су
веома рањиве на губитак генетске разноврсности. Врсте са посебно
ограниченом расподелом у Србији ( мање од 10% територије) су;
Salanandra
atra, Pelobentes syracus i Tniturus cristacus.
Pelobates fuscus
( обична чешњарка)
Класа:
Amphibia
, водоземци
Ред:
Anura
, жабе
Породица:
Pelobatide
, жабе чешњарке
Распрострањење у Србији:
У Србији је обична чешњарка распрострањена у панонском и
перипанонском делу. Јавља је на мањим надморским висинама, у равницама
и
брежуљкастим пределима
од 40 до 360м надморске висине.
Распрострањење по регионима: Бачка, Банат, Срем, Шумадија, Поморавље,
североисточна и источна Србија.
Опис врсте:
Тело обичне чешњарке је здепасто, у просеку 8 цм дуго
кожа је глатка. Глава је
робустна
, са упадљивим испупчењем на потиљку.
Очне јабучице су велике, а зенице вертикалне. Задњи екстремитети су
кратки, са добро развијеним опнама за пливање и израженом
метатарзачном
грбицом
облика лопатице. Боја горње стране тела је варијаболична: обично
је смеђе – сива или смеђа, или тамно-маслинастим мрљама, које се сједињују
и образују неправилну уздужну шару. Доња страна тела је беличастосива без
шара или са ређим сивим мрљама. Када се јединка нађе у опасности, њене
кожне злезде излучују секрет мириса белог лука, одакле и потиче народно
име ове жабе. Мужјаци су ситнији од женке.
5
Биологија врсте:
Копнена врста
, у воду улази ради размножавања. Води скривен начин
живота, укопавајући се у растресито или песковито земљиште. Активна је
искључиво ноћу, осим за време репродуктивне сезоне.
Пуноглавци
чешњарки
су изузетно крупни: често су дузи од 10 цм а достижу и до 18цм
укупне дужине. Метаморфоза траје од јула до септембра, понекад се одлаже
за идућу сезону, при чему пуноглавци улазе у хибернацију.
Rana graeca
(Грчка жаба)
Класа:
Amphibia
, водоземац
Ред:
Anura
, жабе
Породица:
Ranidae
, прање жабе
Распрострањеност у Србији
Грчка жаба насељава мање од
50% територије
Србије. Широко је
распрострањена у брдско-планинским крајевима од 200 до 1000м надморске
висине. Ова врста батранофауну Србије нарочито је значајна због
феномена
ендемизма,
периферности ареала и викаризма. Распрострањење по
регионима: Шумадија, Северозападна, Западна југоисточна, централна,
југоисточна и јужна Србија, Косово и Метохија.
Опис врсте:
Тело је дуго
до 8 цм
широко и дорзо-ветрално спљоштено. Задњи
екстремитети су дуги. Дорзо-латерални набори су широко размакнути. Бубне
опне су мале и неупадљиве. Боја дорзалне стране тела је варијабилна, смеђа,
сива, црвенкаста, жућкаста или маслинаста. Могу бити присутне тамне мрље,
наручито на дорзо-латералним наборима у нивоу раменског појаса постоји
шара у облику слова V врха упереног ка глави. Врло је изразито тамне боје,
са израженом уздужном светлом линијом по средини. Током репродуктивног
7
бело а преко основне боје коже развија се плавичаст прелаз. Код женке се у
том периоду на кожи бокова и задњих ногу појављују грануле.
Биологија врсте
Жаба травњача фригорифилна врста: преферира влажну и хладну
микро климу. Репродуктивни период траје од марта до јуна, а у зависности од
надморске висине. Ларве се јављају након једне до две недеље. Метаморфоза
се обично завршавају између јуна и августа. Ове жабе постају посло зреле
након две до три године. Животни век је од 6 до 8 година. Травњаче
представљају плен многих копнених кичмењака и домаћине паразитским
пљоснатим црвима.
Pelophylax lessonae
(мала зелена жаба)
Класа:
Amphibia
, водоземци
Ред:
Anura
, жабе
Породица:
Ranidаe
, зелене жабе
Распрострањење у србији:
Pelophylax lessonae
насељава северне, низијске просторе наше земље, са
досада утврђеном јужном границом ареала у долинама великих равничарских
река Саве и Дунава. Распрострањење по регионима: Бачка, Срем, Шумадија,
Поморавље, северозападна Србија.
Опис врсте:
На нашим просторима дужина тела мале зелене жабе у просеку је од 8
до 8цм. Основна обојеност дорзалне стране тела оба пола најчешће је зелена
у различитим нијансама, са црним округлим или неправилним мрљама.
Вентрална страна мужјака је млечно бела, док су женке сличне обојености.
Једна од карактеристика овог таксона су изражене, крупне и симетрично
полукружно високо засвођене унутрашње (метатарзалне) грбице.
