06-Nov-03

Амбалажа

Ова рећ потиче од франц. термина (EMBALAGE) – што значи омот, завој, кутија, сандук, врећа и др.
што служи за паковање.
Амбалажа је обликован или необликован материјал у који се пакује предмет или роба и држи да би се
заштитила и сигурно транспортовала, као и да би се са њом лакше руковало у току промета.
Амбалажа је стални пратилац развоја људског рода.

Историјат амбалаже

Роба или производ се још из раздобља прачовека морала транспортовати од места где је
направљена до места потрошача и тамо складиштити.

кошара има историју дугу 9000 година, и спада поред оних који су се могли наћи у природи
( листови, љуске великих ораха, животињска кожа или животињска црева).

глинене посуде су биле у употреби од пре 7000 година

Насупрот корпама имале су предност да су закопавањем у земљу могле очувати на дуже време и
животне намирнице.

производња сткла од пре 4000 година – међутим, због ломљивости употреба је била
ограничена само на транспорт и чување

у 17 веку стакло је у облику боце служило као амбалажа за вино, пре свега за процес врења
шампањца. Временом су се почеле употребљавати и тканине, вреће, бурад и сандуци.

Пут до модерне амбалаже

Индустријском револуцијом (преокретница је била откриће парне машине Џејмс Ват 1765
година) долази до значајних промена у животу људи.

У овом периоду дошло је до свих значајних промена у подручју животних намирница
(пронађене су методе конзервисања хране), у хемијској и металној индустрији.

1810 гидине у Енглеској, храна се није стављала у стакло него у затворену лимену дозу:

КОНЗЕРВУ

. Захваљујући технолошком напретку, лименка се могла и индустријски

производити.

Прве лименке су се облепљивале етикетом или ручно осликавале, а од 1875 године је
постојала и могућност за директно штампање (campbell’s). Поред лименки кооје су се
употребљавале за уље, рибу, поврће употребљавале су се и лимене дозе које су се могле
поново затварати.

Прве појаве супермаркета, животне намирнице су се вагале појединачно и незапаковано.

самопослуживање

је значило пренос улоге преноса информације од продавача на рекламу,

која се налазе на амбалажи

промене у друштву

оба родитеља су запослена, појава великих супермаркета, све већи

број замрзнутих производа и производа за микровалну – нарочити захтеви се постављају на
амбалажу. Величина просечне фамилије се променила – тренд ка појединачним порцијама,
недостатак времена за кување је довела до појаве готових јела.

Амбалажа јуче – данас – сутра – прекосутра

Амбалажа јуче имала је општу функцију прихватања производа, касније његовог чувања и
преношења од места производње до места потрошње.

Уђемо ли данас у продавницу у зависности од величине и типа продавнице, на располагању
нам стоје између 2000 и 40000 производа који нам свима говоре

КУПИ МЕ!

Читав рад који се уложи у креирању амбалаже циља на тренутак у ком потрошач упакован
артикал види и препознаје.

купићемо само онај производ који је успео да пробуди пажњу.

Развиће се поверење према том производу и ми ћемо га увек куповати. Можда учинимо још
више: како смо са нашим производом срећни и задовољни , куповаћемо и друге производе ове
марке. Амбалажа је од одлучујућег значаја.

Она је тихи продавач

. Она је последње што

купац види пре него се одлучи за куповину.

50% тржишта дизајна амбалаже чини амбалажа за животне намирнице и пића.

Особине купаца / потрошача

Испитивања су показала да се могу издвојити три типа потрошача :

1. У прву групу спадају они купују само да задовољене основне потребе:

намирнице, одећа и становање.

2. у другу групу спадају потрошачи на способност разликовања, који су критични и

квалитет им је на првом месту, чак и у елементима рецесије.

3. у трећу групу спадају тзв.

уживаоци

, који чак игноришу и економску рецесију. Овде

се убрајају људи из врло различитих друштвених класа, који купују јако много на
кредит и не обећавају пажњу на трендове тржишта.

Захтеви и задаци дизајна амбалаже

Амбалажа (паковање) и графичка презентација производа представљају значајне факторе у
комуникацијском процесу на релацији : производ (произвођач) – тржиште (потрошач).

Основни захтеви и задаци које треба да испуни квалитетан дизајн амбалаже :

1. Заштита производа који се пакује (транспорт, складиштење, продаја и корисник) од

механичких оштећења, климатских утицаја (пара, кисеоник, светло), губитка ароме или
деловања страних мириса, деловања штеточина и микроорганизмима.

2. задатак амбалаже је да олакша употребу производа да буде функционална – да

одговара својој намени.

3. Цена и укупна вредност паковања, утичу често врло битно на цену самог производа.

4. По свом техничком решењу дизајн амбалаже треба да буде прилагођен захтевима

савременог индустријског начина производње.

5. Ликовно – естески захтеви представљају значајну компоненту квалитета која утиче на

успешан пласман и стварање жеље за куповином. Међутим, атрактивност изгледа
амбалаже, чиме би привукла пажњу потрошача и на тај начин утицала да се одлучи за
такав производ, није првенствени циљ.

Према истраживањима, првенствени задатак амбалаже је да

комуницира

са својим

садржајем, односно да се основни производ што више приближи непосредном кориснику.

Данашњи дизајн амбалаже, може највећи део захтева које поставља индустрија, трговина или
крајњи потрошач задовољити преко

боје, типологије, сликовним представљањем,

давањем облика, материјалом и својством површине, системима.

Посебни захтеви које треба да задовољи графички дизајн амбалаже

Потребно је истаћи јасну

идентификацију производа

(истицањем знака и логотипа или

карактеристичне боје)

Складним избором карактера и величине слова за текст као и бојом постићи довољну

читљивост

на нормалном одстојању и без великог напрезања.

Текст треба да садржи следеће основне податке :

Основни назив производа (истакнут на више места, зависно од облика паковања), назив и
адреса произвођача, назив компоненти садржаја производа који се пакују (важно за
прехрамбене производе). Тежина димензија и количина, упозорење у погледу употребе,
дозирања, гарантни рок трајања, упутство за употребу.

Према начину употребе

: повратна и неповратна

Према материјалу

1. папирна амбалажа

(омоти, налепнице, етикете, кесе, врећице и вреће)

2. картонска амбалажа

(кутија. чаше, тубе, улошци, бурад и сл.)

3. амбалаже од равне лепенке

(кабасте и сложиве кутије)

4. амбалажа од таласастог картона

(сложиве и друге кутије)

5. амбалажа од ламината

Амбалажа од пластичних маса

(термопластичних и термостабилних, полиетиленске

боце, бочице, балони и др.)

1. метална амбалажа (лименке, кутије, тубе, посуде ...)

2. стаклена амбалажа (бочице, боце, епрувете, ампуле, балони)

3. дрвене амбалаже (сандуци, корпе, бочице, палете, кутије ...)

4. текстилна амбалажа (врећице, вреће, омот, бале)

5. амбалаже од комбинованих материјала (дуплекс триплекс)

Према облику

1. амбалажа са правоуглим пресецима

(разне кутије и сандуци)

2. и амбалажа са кружним пресецима

(округле кутије, футроле, балони и бочице)

Према врстама производа

(индустрије): за прехрамбену, хемијску, козметичку,

фармацеутску, металну и неметалну, текстилну и индустрију коже.

Према основној функцији

: заштитна, складишно – транспортна, продајна и употребна.

Према трајности

: краткотрајна и трајна

Главне врсте и типови амбалаже

- Папирна амбалажа

– израђена је од различитих врста папира углавном машинским путем

са штампом или без штампе.Највећим делом су то омоти, врећице и вреце, кесице и
кесе.Папир за ову врсту амбалаже различит је како у погледу граматуре тако и квалитета, што
зависи од врсте робе које се пакује.

Картонска амбалажа –

израђује се од картона различитог квалитета, коришћењем

савремене технологије штампе и обликовање.

Амбалажа од равне

(

пуне

)

лепенке

–

то су несложиве (кабасте кутије стабилног

облика, производе сеод равне (пуне) лепенке, различитих дебљина). У циљу постизања бољег
естетског изгледа, кутије се пресвлаче разним материјалима и дезенираним папирима
полусинтетичким или синтетичким материјала, вештачком кожом.

Амбалажа од таласастог картона –

то је збирна сложива амбалажа израђена од

таласастог картона, спада у групу транспортне амбалаже. У склопу које се могу поделити у
неколико група :

1. кутије израђене од финог таласа чија висина износи 2.6 мм

2. кутије од ситног таласа чија висина износи 1.2 мм

3. кутије од средњег таласа висине око 3.6 мм

4. кутије од грубог таласа висине таласа 4.6 мм

5. кутије од микро таласа висине таласа од 1.0 – 1.8 мм (од 0.6 мм 9)

Израда флексибилне абалаже

– флексибилна амбалажа израђена од лако савитљивих

материјала нпр. целофана, полимера (пластике) или алуминијумске фолије

- Стаклена амбалажа
- Метална амбалажа

Подела амбалаже

Према намени:

комерцијална

збирна

транспортна

Комерцијална

амбалажа служи за паковање меких предмета и чини крајњу јединицу намењену

потрошачима. Производи су намењени различитим материјалима лепенка, ламинати и др.

Збирна амбалажа

има функцију да послужи већих броја малих димензија.

Транспортна амбалажа

треба да осигура амбалажу ради складиштења и самог транспорта те

робе.

Према начину употребе:

повратна

неповратна

Повратна се враћа произвођачу због поновног коришћења, а неповратна се не враћа.

Према материјалу:

папирна

картонска

лепенке

целофан

алуминијумска фолија

ламинат

пластичне масе.

полиетилен, метал, стакло, дрво, текстилне комбиноване масе.

Према облику:

амбалажа са правоуглим пресецима

амбалажа са кружним пресецима.

Према врстама производа:

за прехрамбену

хемијску

козметичку

фармацеутску

металну и неметалну

текстилну индустрију.

Према основној функцији:

заштита складишта

транспортна продајна употребна.

Према трајности:

трајно

краткотрајно.

Главне врсте и типови амбалаже

Папирна амбалажа израђена је од различитих врста папира углавном машинским путем са штампом
или без штампе највећим делом су то омото, врећице и вреће.
Папир за ову врсту амбалаже различит је како у погледу граматуре тако и квалитета што зависи од
врсте робе која се пакује.

Картонска амбалажа

Израђује се од картона различитог квалитета, коришћењем савремене технологије и штампе заједно
са дизајном.

Амбалажа од равне и пуне лепенке

То су несложиве (кабасте) кутије стабилног облика производе се од равне лепенке различитих
дебљина. У циљу постизања бољег естетског изгледа кутије се пресвлаче разним материјалима и
дезен синтетика, полусинтетика, кожа итд.

транспотрни

Омоти

се користе за заштиту основне амбалаже или саме робе која се пакује. Такође служе за

заштиту робе неправилног геометриског облика и за самоучвршћивање.

Вреће

спадају у највиших видова паковања, због ниске цене производње и визуелне комуникације.

За њихову производњу користи се (папир, синтетике и ређе флексибилни материјали). Папирне вреће
заузимају водеће место у паковању.
За паковање комерциајлне робе прехрамбених производа.

Кутије су према облику:

сложиве

несложиве

Сложиве се могу спљоштити и зато заузима мали складишни простор.
Кутије се према функцији деле на комерцијалну и транспортну. Најчешћи облик кутије је квадар
(коцка, ваљак, пирамида).
Жута и црвена побуђује апетит.

Сандуци

користе се за паковање тешке робе или производи који су осетљиви на транспортне и

друге. За производњу се највише користи дрво и сентетика. Од синтетике се користе за транспорт
(воћа, поврћа, пића).

Боце

користе се за паковање производа који су у течном стању користе се различити облици. Као

материјал користи се стакло, синтетика (хемија и козметика + лекови) керамика метал.

Стакленке

облик стакленке (

тегле

) карактерише широко грло амбалаже. Користе се за термићко

конзервисане намирнице за прехрамбену индустрију остале се користе у фармацији и хемији.

Лименке

као материјал се користи лим, (бели, црни, алуминијум) могу бити по облику

овалне,

цилиндричне, чашасте

Туба

то су флексибилна и неповратна амбалажа.Углавном се користе алуминијумске тубе +

синтетика у (мањем облику).

Чаше

најчешће су кружног изгледа, јестиве, неповратне користе се за течни производ. Ради се од

(папира, стакло + синтетика).

Блистер

за разлику од других класичних облика произвођач обликује у моменту паковања (за лек )

андол.
Прави се од пластике, алуминијумских фолија, ламината. Ову амбалажу карактерише њена
једноставност, ниска цена производње и функционална примена. Највише се користи у фармацији.
Сви саставни елементи (3) дешавају се заједно у оквиру јединствене ликовно – графичке пропагандне
функције.

Папир

Проучавањем различитих докумената и других о проучавању људског рода, доказано је да су људи
одувек осећали потребу да своја сазнања записују и онда саопштавају и будућа покољења. Већ код
пећинских људи откривени су различити цртежи. Први записи били су на камену, касније је
коришћена глина.
У Египту је коришћен

папирус

пре више од 4000 година расте у долини Нила. Језгро те биљке је

сечено на траке, тлачено, пресовано и тако је после премазивано уљем ради трајности.

У другом

веку пре наше ере откривен је пергамент

(магареће

, јареће итд) био је трајнији и

отпорнији. Највише су га користили монаси за писање црквених књига. Пергамент се користи и
данас за повеље.

Реч папир потиче од речи папирус

. Његов проналазач кинез

Цају Лунг

Он га је радио

ручно тако што је млео кору од дрвета старе крпе рибље мреже, мешао је то са кречним млеком и
добио је кашасту масу. Ту смесу је стављао на сита од бамбуса. Ту је цедио и добио лист папира па
или је премазао лепком због јачине па пресово.
У Италији у 13. веку је отворен први папирни млин у Фабриану. Након Гутемерга и штампе повећала
се потреба за папиром.