paradigma u stvaranju nove vrste dizajna, onog koji ide u susret potrebama sadašnjosti bez
ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Eko dizajn je alat za dizajn proizvoda u cilju smanjenja negativnih uticaja na

životnu sredinu tokom celog životnog ciklusa proizvoda, uz održavanje, ili povećanje
njegove funkcionalnosti odnosno vrednosti.

Jasno je da su dosadašnji obrasci potrošnje neodrživi, a eko dizajn se javio kao

odgovor na novonastale potrebe. Ovaj „zeleni pristup” evoluirao je usled nekoliko ključnih
razloga. Prvenstveno, zbog potrebe za boljom energetskom efikasnošću koja dobija na
značaju sedamdesetih godina prošlog veka tokom naftne krize; u isto vreme javljaju se
reciklažni napori mahom u građevinskoj industriji u SAD; a osamdesetih godina definisan
je koncept „sindroma bolesne zgrade”, koji se odnosi na zdravlje i produktivnost radnika.
Takođe, krajem prošlog veka javila se zabrinutost za emisije toksičnih jedinjenja, kao i
potreba da se očuva voda i smanji količina otpada. Suština eko dizajna leži u specifičnom
odnosu socijalne, ekonomske i ekološke održivosti.

Eko dizajn je, prema rečima Dejvida Ora, skup analitičkih sposobnosti, ekološke

mudrosti i praktičnih znanja koji imaju za cilj dizajniranje proizvoda/usluga koji se
uklapaju u svet mikroorganizama, biljaka, životinja i ljudi. Drugim rečima, održivi dizajn
je pažljivo usklađivanje ljudskih aktivnosti sa svetom prirode, i pažljivo proučavanje
međusobnih veza.

Namera eko dizajna je otklanjanje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz vešt i

čulan dizajn. Ukoliko se držimo principa eko dizajna to bi značilo da ne koristimo
neobnovljive izvore energije, minimalno utičemo na životnu sredinu i stvaramo jače i
brojnije veze ljudi sa njihovim prirodnim okruženjem. Pored toga što treba da eliminiše
negativne uticaje, eko dizajn mora da kreira projekte koji predstavljaju značajne inovacije
za menjanje čovekove svesti i ponašanja, i da unaprede prosperitet kroz inovaciju
proizvoda uz smanjeno „trošenje životnog okruženja“.

Eko dizajn polazi od pretpostavke da efekti koje proizvod ima na životnu sredinu

treba da se uzmu u obzir i da oni treba da se smanje u svim fazama  životnog ciklusa
proizvoda  (LC).  Ove  faze uključuju  vađenje sirovina,  proces  proizvodnje,  promociju  i
distribuciji proizvoda, samo korišćenje i na kraju odlaganje. Eko dizajn može da se primeni
u svim sektorima poslovanja, kao što su građevina, transport, prehrana, turizam i sl.  On
ima za cilj ograničenje potrošnje energije i neobnovljivih sirovina, koji uzima u obzir niz
uticaja na životnu sredinu koje treba izbegavati kao što su klimatsko zagrevanje, negativan
uticaj  na biodiverzitet,  uništavanja  ozonskog  omotača,  acidifikacija  kiše i  eutrofikacija
površinskih voda.

Mihajlov A., Osnove analitičkih instrumenata u oblasti životne sredine, Univerzitet Edukons,

Sremska Kamenica, 2010.

Serija standarda

ISO 14000

, koji je sastavljen od strane

ISO i AFNOR

u Francuskoj,

omogućava preduzećima referentni okvir za uspostavljanje pristupa na osnovu eko dizajna.
Rastuća globalna zabrinutost zbog socijalnih problema koji se odnose na siromaštvo,
zdravlje, uslove rada, bezbednost i nejednakost, utiče na ubrzano razvijanje ovog vida
dizajna.

Kompanije širom sveta sve više moraju da inoviraju svoje proizvode i procese da bi

održali korak sa pritiskom konkurencije, kao i da povećaju produktivnosti u regionu i
svetu, proširuju udeo na tržištu i da stvaraju mogućnost za privlačenje stranih investicija.
Inovacija proizvoda postaje jedan od ključnih strateških opcija koje su na raspolaganju
kompanijama.  Inovacija proizvoda je direktno povezana sa održivošću: oba pristupa su
orijentisana   ka   promenama   u   budućnosti.   Održivost   se   bavi   donošenjem   dobrobiti   u
budućnosti,   a   inovacija   proizvoda   kreiranjem   novih   proizvoda   i   usluga   koje   stvaraju
vrednost samo ako se uklapaju u tu budućnost.

Savremeno dizajniranje proizvoda zahteva poznavanje uticaja proizvoda na životnu

sredinu. Razvoj održivog proizvoda se bazira na proceni i izboru dizajna koji je
“prijateljski” nastrojen po životnu sredinu.

Svrha dizajna proizvoda je da proceni i identifikuje sve mogućnosti i opasnosti koje

taj proizvod indukuje na životnu sredinu. On se zapravo definiše kao razvoj karakteristika
dizajna uz sistematsko uzimanje u obzir uticaja na životnu sredinu, zdravlje i bezbednost
proizvoda kroz njegov celokupan životni ciklus. Eko dizajn je sistematski proces koji služi
za poboljšanje uticaja proizvoda na životnu sredinu kroz poboljšanje njegovih
karakteristika koje se vrše kroz promene dizajna.

Pri razmatranju uticaja nekog proizvoda na životnu sredinu, potrebno je fokusirati

se na dizajn s obzirom da se na taj način:



uključuju sva poboljšanja na proizvodu kojima se dodatno ne troši životna
sredina (racionalno trošenje resursa i energije pre svega);



isključuju ili minimizuju problem koje proizvod indukuje u životnoj sredini
(otpad, emisije).

Procenjeno je da je najveći deo uticaja proizvoda na životnu sredinu određen

karakteristikama definisanih kroz dizajn, ted a se promenama kroz proces dizajna može
značajno promeniti ekološki otisak samog proizvoda.

Osnovne karakteristike proizvoda eko dizajna su:



smanjena količine upotrebljenih materijala

