1
RE
Č
UREDNIKA
Zakonik o krivi
č
nom postupku iz 2011. godine poslednji je rezultat rada na reformi
krivi
č
nog procesnog zakondavstva Srbije koja traje duže od deset godina. Podse
ć
anja radi
isti
č
emo reforma je zapo
č
eta radom na izradi ZKP iz 2001. godine i jedna od njenih
prepoznatljivijih osobenosti su izetno
č
este, za zakonske tekstove ovog karaktera
nesvojstvene tako
č
este, izmene i dopune. (Nekada i po više puta godišnje ). Ako se ovome
doda i
č
injenica da je u me
đ
uvremenu ( 2006. godine) bio donesen i novi ZKP koji nikada
nije doživeo svoju primenu onda ova negativna osobenost svojstvena `` igrama bez granica ``
postaje još izrazitija. Ovo tim pre što je ovo i osobenost najnovijeg Zakonika. Zakonik je
donesen u septembru mesecu 2011. godine i trebalo je da po
č
ne sa primenom 15. januara
2013. godine. Izuzetak su postupci za krivi
č
na dela organizovanog kriminala ili ratnih zlo
č
ina
koji se vode pred posebnim odelenjima nadležnog suda u kojima je primena ovog zakonskog
teksta po
č
ela 15. januara 2012. godine. Me
đ
utim, u me
đ
uvremenu ( i pre po
č
etka njegove
celovite primene) Zakonik je
č
etiri puta menjan i njegov po
č
etak celovite primene planiran je
za 1. oktobar 2013. godine. Uz sve ovo, u me
đ
uvremenu (septembra meseca 2012. godine)
bio je pokrenut i zvani
č
an postupak na izradi Zakona o izmenama i dopunama ZKP i njegov
Nacrt smo dobili ve
ć
krajem 2012. godine sa izuetno obimnim predlogom izmena i dopuna.
Me
đ
utim, od istih se odustalo.
Izneseno samo po sebi više nego jasno govori ne samo o aktuelnosti , složenosti
procesa reforme krivi
č
nog procesnog zakonodavstva Srbije ve
ć
i o `` lutanju`` zakondavca u
iznalaženu rešenja koja su u funkciji osnovnog cilja reforme kao celine. To je stvaranje
normativne osnove za efikasniji krivi
č
ni postupak ali da to nije na uštrb me
đ
unarodnim
aktima i nacionalnim zakonodavstvom zagarantovanih sloboda i prava subjekata krivi
č
nog
postupka. Uprvo polaze
ć
i od ovog cilja svojstvenog, savim opravdano, svim zakonodavnim
intervencijama dugogodišnjeg procesa reforme brojne su novine koje karakterišu proces
reforme, i one se ti
č
u pre svega stalnog širenja polja mogu
ć
nosti primene pojednost
а
vljenih
formi postupanja u krivi
č
nim stvarima koji posebno dolazi do izražaja u Zakonu o izmenama i
dopunama ZKP iz septembru 2009. godine, kada je u naš krivi
č
ni postupak prvi put uveden i
jedan potpuno novi, do tada nepostoje
ć
i procesnopravni institut i mehanizam - sporazum o
priznanju krivice kao dominantna forma pojednostavljenog postupanja u krivi
č
nim stvarima.
Ovakav trend je nastavljen i ZKP iz 2011.godine. Me
đ
utim, za razliku od rešenja prisutnih
pre njegovog donošenja, Zakonik pitanja pojednostavljenih formi, i ne samo
pojednostavljenih formi postupanja, reguliše u konceptualnom smislu, na znatno druga
č
iji
na
č
in. Obzirom na takav njegov pristup u regulisanju problematike krivi
č
nog postupka
slobodno se može konstatovati da ZKP iz 2011. godine predstavlja radikalan raskid sa našom
dosadašnjom krivi
č
noprocesnom tradicijom. Istina Zakonik sadrži i neka od ranije ustaljena
krivi
č
noprocesna rešenja ali njihova normativna razrada je znatno druga
č
ija. Me
đ
u brojnim
novinama ovakvog karaktera posebno se isti
č
u one koje se ti
č
u devalvacije na
č
ela istine ,
potpune adverzijalne konstrukcije glavnog pretresa, zna
č
ajnog minimiziranj
а
uloge krivi
č
nog
suda i uslovljavanja procesnog položaja okrivljenog lica njegovim imovinskim statusom.
Takav pristup zakondavca u normativnoj razradi ovih i niza drugih rešenja novog ZKP
predmet je ,
č
ini se sasvim opravdane, kritike ne malog broja stru
č
ne javnosti Srbije me
đ
u
koje spadaju i urednici Priru
č
nika koji se nalazi pred nama. Me
đ
utim , iz ovoga se ne bi
smeo izvu
ć
i zaklju
č
ak da Zakonik ne sdrži i ne mali broj rešenja koja su na
č
elno posmatrano
u funkciji osnovnog cilja reforme – da se krivi
č
ni postupak u
č
ini efikasnijim. No, sa druge
strane na
č
in njihove normativne konkretizacije je takav da se opravdano mora postaviti i
pitanje da li
ć
e u praksi sva rešenja koja na
č
elno imaju takav ratio legis, zaista i proizvesti
takve pozitivne efekte.
2
Iz
č
injenice da se radi o potpuno novom Zakoniku, koji sadrži niz potpuno novih
normativnih rešenja, od kojih su neka
č
ak i sasvim atipi
č
na, pa i ``strana`` u odnosu na ono
što je naša dosadašnja krivi
č
noprocesna tradicija i uopšte, tipi
č
an kontinentalno - evropski
krivi
č
noprocesni sistem, proizlazi da sagledavanje takvih odredbi nije baš laka delatnost.
Ovo tim pre tim što novi Zakonik, sadrži i brojne pravne praznine, ne sasvim jasne ili
poprili
č
no nejasne norme, pa i neke, ne baš malobrojne, sasvim o
č
igledne omaške, što sve
samo po sebi otvara brojna pitanja struke i otežava prakti
č
nu primenu Zakonika u skladu sa
ciljem istaknutim u njegovom stavu 1.
č
lana 1. ( ``da niko nevin ne bude osu
đ
en ,a da se
u
č
iniocu krivi
č
nog dela izrekne krivi
č
na sankcija pod uslovima koje propisuje krivi
č
ni zakon,
na osnovu zakonito i pravi
č
no sprovedenog postupka`` ). U želju da se olakša primena takvog
teksta Zakonika u skladu sa ovim njegovim ciljem , u meri u kojoj to tekst Zakonika
dozvoljava, prire
đ
en je o vaj Pruru
č
nik za njegovu prakti
č
nu primenu.
Dva su aspekta sa kojih je predmetna problematika prikazana u Priru
č
niku. Prvi aspekt
je analiza normi koje predstavljaju osnovne i najdominantnije promene krivi
č
nog postupka u
skladu sa pravilima novog Zakonika o krivi
č
nom postupku. Drugi aspekt sadrži modele za
prakti
č
nu primenu odredaba novog Zakonika o krivi
č
nom postupku.
Posmatrano pojedina
č
no po pojedinim poglaljima autori teksta Priru
č
nika su :
1.Prof.dr Stanko Bejatovi
ć
: Uvodne napomene (Osnovne karakteristike Zakomnika)
2. Mr Marina Mati
ć
:Sudska nadležnost i izuze
ć
e sudije (Poglavlje prvo)
3. Jugoslav Tintor: Branilac (Poglavlje drugo)
4. Prof.dr Vojislav
Đ
ur
đ
i
ć
: Dokazne radnje (Poglavlje tre
ć
e)
5. Danilo Suboti
ć
:Posebne dokazne radnje ( Poglavlje
č
etvrto)
6. Prof.dr Milan Škuli
ć
: Mere za obezbe
đ
enje prisustva okrivljenog i za nesmetano
vo
đ
enje krivi
č
nog postupka (Poglavlje peto)
7. Dr Goran Ili
ć
: Predistražni postupak( Poglavlje šesto)
8. Dr Goran Ili
ć
: Istraga (Poglavlje sedmo)
9. Mr Dragana
Č
vorovi
ć
: Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog ( Poglavlje osmo )
10. Lidija Komlen-Nikoli
ć
: Optuženje (Poglavlje deveto)
11.
Dragiša
Đ
or
đ
evi
ć
: Glavni pretrtes ( Poglavlje deseto)
12. Dragomir Milojevi
ć
: Presuda ( Poglavlje jedanaesto)
13. Mr Jaasmijna Kiurski- Radovan Lazi
ć
: Redovni pravni lekovi ( Poglavlje
dvanaesto)
‘
14. Svetlane Nenadi
ć
- Verice Trnini
ć
: Vanredni pravni lekovi ( Poglavlje trinaesto)
15.Miodrag
Plazini
ć
- Svetlana Nenadi
ć
: Skra
ć
eni krivi
č
ni postupak (Poglavlje
č
etrnaesto)
Na kraju istaknimo i nadu da
ć
e tekst Priru
č
nika biti od pomo
ć
i ne samo u upoznavanju
sa danas bitno,
č
ak i radikalno promenjenim normativnim ambijentom koji se ti
č
e krivi
č
nog
procesnog prava Srbije, ve
ć
i u iznalaženu na
č
ina primene normi novog Zakonika u skladu sa
univerzalnim na
č
elima krivi
č
nog postupka bez obzira kojem sistemu on pripada što, imaju
ć
i
u vidu izneseni stav urednika po pitanju sadržaja Zakonika, ne
ć
e biti ni malo lak posao.
Obzirom na sadržaj teksta Zakonika u njegovoj primeni mora posebno do
ć
i do izražaja
sposobnost glavnih subjekata njegove prakti
č
ne primene (sudija, javnih tužilaca , zamenika
javnih tužilaca, advokata koji imaju funkciju branilaca ili punomo
ć
nika u krivi
č
nom postupku
i policajce ) da norme primene u skladu sa ciljem Zakonika . U primeni normi Zakonika
posebno moraju do
ć
i do izražaja davno izgovorene re
č
i Enerika Ferija da ``zakoni vrede
koliko vrede ljudi koji te zakone primenjuju``. Nadajmo se da
ć
e zahvaljuju
ć
i ovakvom
pristupu struke u primeni norme o
č
igledni nedostaci Zakonika biti umanjeni, a da
ć
e
Priru
č
nik koji je pred nama biti dragocen doprinos realizaciji tog cilja.
4
UVODNE NAPOMENE ( OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAKONIKA)
1
Zakonik o krivi
č
nom postupku iz 2011. god
2
. rezultat je dosadašnjeg rada na reformi
krivi
č
nog procesnog zakonodavstva Srbije koja traje duže od deset godina. Preciznije re
č
eno
reforma krivi
č
nog procesnog zakonodavstva Srbije zapo
č
eta je donošenjem Zakonika o
krivi
č
nom postupku iz 2001. god
3
. Poslednji rezultat rada na reformi je ZKP iz 2011. god., sa
nekolike (
č
etiri) svoje izmene i dopune i pre po
č
etka njegove celovite primene. Da podsetimo
Zakonik je donesen u septembru mesecu 2011. god. i trebalo je da po
č
ne sa primenom 15.
januara 2013. god. Izuzetak su postupci za krivi
č
na dela organizovanog kriminala ili ratnih
zlo
č
ina koji se vode pred posebnim odelenjima nadležnog suda u kojma je primena ovog
zakonskog teksta po
č
ela 15. januara 2012. god. Me
đ
utim, u me
đ
uvremenu ( i pre po
č
etka
njegove celovite primene) Zakonik je
č
etiri puta menjan i njegov po
č
etak celovite primena
planiran je za 1. oktobar 2013. god. Uz sve ovo, u me
đ
uvremenu (septembra meseca 2012.
god.) bio je pokrenut i zvani
č
an postupak na izradi Zakona o izmenama i dopunama ZKP i
njegov Nacrt smo dobili ve
ć
krajem 2012. god. sa izuetno obinim predlogom izmena i
dopuna. Me
đ
utim, od istih se odustalo. Sve ovo samo po sebi više nego jasno govori o
aktuelnosti , složenosti procesa rorme krivi
č
nog procesnog zakonodavstva Srbije .
Na
č
elno posmatrano tri su osnovne karakteristike reforme krivi
č
nog procesnog
zakonidavstva Srbije zapo
č
ete po
č
etkom veka kojem pripadamo.
Prva
su veoma
č
este
intervencije u zakonskim tekstovima koji
č
ine krivi
č
no procesno zakonodavstvo. Posmatrano
sa aspekta ovog zakonodavstva kao celine intervencije su pisutne i po nekoliko puta godišnje.
Opravdanost ovako
č
estih intervencija ozbiljno se može staviti pod znak pitanja. Najbolji
primer negativnosti ovakve jedne prakse je Zakonik o krivi
č
nom postupku iz 2006. god
4
.
Naime, i pored toga što je skoro prema jedinstvenom mišljenju stru
č
ne javnosti Srbije ZKP iz
2001. god., predstavljao jednu dobru normativnu osnovu za efikasnu borbu protiv
kriminaliteta i da je u cilju stvaranja još potpunije normativne osnove za pove
ć
anje efikasnosti
krivi
č
nog postupka uopšte trebalo raditi na njegovoj daljnjoj dogradnji umesto ovog pristupilo
se donošenju novog ZKP i isti je u izuzetno kratkom , za zakonske tekstove ovakvog
karaktera, nezabeleženo kratkom, vremenskom intervalu (za svega nekoliko meseci), usvojen
2006. god. Ovaj zakonski tekst doneo je, na
č
elno posmatrano, ne mali broj novina koje se u
funkciji efikasnijeg delovanja nadležnih državnih organa na polju borbe protiv kriminaliteta, i
koje su kao takve bile za pozdraviti. Me
đ
utim, njihova normativna razrada, usled brzine na
radu ovog zakonskog projekta, nije bila ni približno na željenom nivou. Zakonski tekst
karakterisali su ne mali normativni , pravnotehni
č
ki i suštinski nedostaci. Brojni su primeri
bili za tako nešto i u vezi sa istim napisano je izuzetno dosta radova i svi su oni
ukazivali na
brojne propuste u normativnoj razradi niza, na
č
elno posmatrano korisnih, rešenja ovog
zaskonskog teksta. Upravo zahvaljuju
ć
i ovakvom njegovom stanju ovaj zakonski tekst je
definitivno stavljen u koš i pre nego što je po
č
eo i da se primenjuje.
Č
l.149. Zakona o
izmenama i dopunama ZKP iz 2009. god prestao je da važi.
Drugo,
pojava ne malog broja
novih zakonskih tekstova kojima se na poseba na
č
in reguliše zna
č
ajan broj pitanja koja su do
po
č
etka rada na reformi bila regulisana u okviru normi ZKP kao skoro jedinog zakonskog
teksta iz korpusa krivi
č
nog procesnog zakondavstva Srbije shva
ć
enog u užem smislu re
č
i.
Primera radi navodimo samo nekoliko novih zakonskih tekstova ovog karakterta koji su
1
Imaju
ć
i u vidu prirodu Priru
č
nika u radu se daje samo prikaz najvažnijih novina koje donosi Zakon bez
upuštanja u stru
č
no-kriti
č
ku analizu njihove normartivne razrade
2
‘’Sl.glasnik RS’’,br.72/2011,
101/2011, 121/2012, 32/
2013 i 45/2013
3
``
Sl.
list SFRJ", br.70/01 i 68/02, i "Sl. glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 , 20/09 , 72/09 i 76/2010
4
5
doneseni u procesu reforme. To su: Zakon o maloletnim u
č
iniocima krivi
č
nih dela i
krivi
č
nopravnoj zaštiti maloletnih lica; Zakon o me
đ
unarodnoj pravnoj pomo
ć
i u krivi
č
nim
stvarima; Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivi
č
nog dela; Zakon o saradnji sa
me
đ
unarodnim krivi
č
nim sudom; Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u
suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivi
č
nih dela; Zakon
o nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zlo
č
ine; Zakon o nadležnosti državnih
organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Tre
ć
e,
u krivi
č
nom postupku,
posmatrano kao celini, uvedeni si i posebni postupci i specijalizovani organi za pojedine vrste
krivi
č
nih dela (slu
č
aj pre svega sa krivi
č
nim delima organizovanog kriminala, ratnih zlo
č
ina i
visokotehnološkog kriminala).
Dva
su glavna cilja reforme krivi
č
nog procesnog zakonodavstva Srbije, a time i
donošenja novog ZKP. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji krivi
č
ni postupak s
tim da to ne ide na uštrb nacionalnim zakonodovstvom i releventnim me
đ
unarodnim aktima
zagarantovanih sloboda i prava
č
oveka i gra
đ
anina uopšte. Drugi je uskla
đ
ivanje krivi
č
nog
procesnog zakonodavstva Srbije sa rešenjima prisutnim u savremenom komparativnom
krivi
č
nom procesnom zakonodasvtvu i tendencijama prisutnih ovoj oblasti uopšte. Polaze
ć
i
od ovako postavljenih ciljeva Zakonik o krivi
č
nom postupku iz 2001. god. uvodi ne mali broj
izuzetno zna
č
ajnih novina kojima se stvara normativna osnova za efikasniji krivi
č
ni postupak
i usaglašava krivi
č
no procesno zakonodavstvo sa prednje navedenim rešenjima i tendencijama
krivi
č
nopravne nauke. U prvom redu to su: Proširivanje mogu
ć
nosti primene na
č
ela
oportuniteta krivi
č
nog gonjenja i na punoletne u
č
inioce krivi
č
nih dela, i to na dva na
č
ina (
mogu
ć
nost odlaganja krivi
č
nog gonjenja i mogu
ć
nost odbacivanja krivi
č
ne prijave u slu
č
aju
stvarnog kajanja ) ; Uvo
đ
enje mogu
ć
nosti izricanja krivi
č
nih sankcija bez glavnog pretresa, i
to tako
đ
e na dva na
č
ina ( u postupku za kažnjavanje pre glavnog pretresa i u postupku za
kažnjavanje i izricanje uslovne osude od strane istražnog sudije) ; Proširivanje funkcionalne
nadležnosti sudije pojedinca; Proširivanje mogu
ć
nosti vo
đ
enja skra
ć
enog krivi
č
nog postupka i
za krivi
č
na dela za koja je predvi
đ
ena kazna zatvora do pet godina; Ograni
č
avanje ukupnog
trajanja pritvora; Odre
đ
ivanje roka za vešta
č
enje i propisivanje posledica propuštanja
odre
đ
enog roka; Odre
đ
ivanje procesnog trenutka do kojeg se lice koje uživa pravo imuniteta
može pozvati na imunitet; Ograni
č
enje broja branilaca jednog okrivljenog lica; Ustanova
krivi
č
nog gonjenja po predlogu ošte
ć
enog lica; Nove mere prema subjektima koji svojim
ponašanjem onemogu
ć
avaju ili otežavaju održavanje glavnog pretresa; Odre
đ
ivanje roka za
povra
ć
aj privremeno oduzetih predmeta i sl.
Trend novih rešenja u krivi
č
nom procesnom
zakonodavstvu Srbije zapo
č
et donošenjem Zakonika o krivi
č
nom postupku iz 2001. god. u
cilju stvaranja
normativne osnove za efikasniji krivi
č
ni postupak i njegovog usaglašavanja sa
rešenjima prisutnim u komparativnom krivi
č
nom procesnom zakonodavstvu nastavljen je
njegovim izmenama i dopunama iz maja meseca 2004. dod., odnosno izmenama i dopunama
iz avgusta meseca 2009. god., koje donose najzna
č
ajne novine upravo po pitanju stvaranja
normativne osnove za još efikasnije delovanje krivi
č
nog pravosu
đ
a, i to prevashodno putem
ozakonjenja sporazuma o priznanju krivice kao jedne od dominantnih formi
pojednostavljenog postupanja u krivi
č
nim stvarima. Me
đ
utim, i pored svih ovih novina koje
karakterišu krivi
č
no prcesno zakonodavstvo Srbije od zapo
č
injanja njegove reforme 2001.
god. i svim kasnijim izmenama i dopunama ZKP iz 2001.god. nije se stalo. Nasuprot. Prišlo
se radu na izradi novog ZKP . Rad na tom zakonskom projektu je okon
č
an usvajanjem novog
ZKP 2011. god. Me
đ
utim ni tu nije kraj. Pre po
č
etka njegove celovite primene (1.oktobar
2013.god.) Zakonik je je
č
etiri puta menjan, a u me
đ
uvremenu izra
đ
en je i Nacrt njegovih
izuzetno obimnih izmena i dopuna krajem 2012. god. No, od njih se odustalo. Sve ovo samo
po sebi govori više nego jasno o aktuelnosti , složenosti procesa rorme krivnog procesnog
zakonodavstva Srbije .
7
sprovo
đ
enju istrage; potvr
đ
ivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga; donošenjem
rešenja o odre
đ
ivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skra
ć
enom postupku ;
odre
đ
ivanjem glavnog pretresa ili ro
č
išta za izricanje krivi
č
ne sankcije u skra
ć
enom postupku
,odnosno odre
đ
ivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog le
č
enja (
č
l. 7. Zakonika)
4.
Teret dokazivanja
Jedna od važnijih novena koje donosi Zakonik je znatno izmenjena uloga u
č
esnika
krivi
č
nog postuopka u dokazivanju. Ona je stavljena u ruke tužioca a uloga suda u tom
postupku je više nego minimizirana.I zvo
đ
enje dokaza ex officio je samo izuzetna
mogu
ć
nost. Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu , a sud izvodi dokaze na predlog
stranaka. Samo izuzetno sudu se daje mogu
ć
nost uticaja na postupak dokazivana, i tu svoju
mogu
ć
nost on po pravilu realizuje posredno - davanjem naloga stranci. Sud može dati nalog
stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako
oceni da su izvedeni dokazi protivre
č
ni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet
dokazivanja svestrano raspravio. Me
đ
utim, nepostupanje stranke po nalogu suda ne povla
č
i
nikakve procesne konsekvence (
č
l.15. Zakonika)
