Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
ЗАВРШНИ РАД
СТУПЊЕВИ РАЗВОЈА ДЈЕЧИЈЕГ ЦРТЕЖА
Ментор: Студент:
Проф. др Сања Опсеница Татјана Митровић
Бијељина, септембар 2017.
4
тога ова ауторка наглашава потребу за обучавањем, нарочито талентоване дјеце, јер
таленат није сам по себи довољан, али није ни битно да ли ће им то касније бити
занимање или само хоби (Кокс, 2000: 20). Свакако да их не треба спутавати да се
креативно испољавају, већ их подстицати на овакве активности и подржавати.
Значај дјечијег цртежа
5
Сва знања о дјечијим цртежима резултат су проучавања која имају своју
историју. Први се тим питањем бавио Корадо Рики, италијански познавалац
умјетности. Одушевљен дјечјим цртежима, он их је скупљао, систематизовао и
проучавао. Захваљујући великом интересовању које је настало након његовог рада,
данас имамо пуно података, веома битних за разумевање дјечјег развоја. Сумирајући
сва постојећа знања издвојила бих нека јако битна која показују колико је велики значај
дјечијих цртежа за особе које васпитавају дјецу.
Користећи дјечији цртеж може се утврдити интелектуални ниво дјетета. Кокс
наводи да је Флоренс Гудинаф у ту сврху 1927. године конструисала тест заснован на
способности дјетета да нацрта човјека. Гудинаф је сматрала да је то тест интелигенције,
наводи Кокс (Кокс, 2000: 77).
Међутим, овај тест користи се уз друге развојне тестове, као допуна, не као
самосталан. Према Смиљнићу и Толичичу постоји тјесна повезаност између начина
изражавања и ступња душевног развоја код дјеце предшколског, па и школског узраста
(1992: 167).
Исти аутори кажу да дијете често у цртежу изражава оно што не уме да каже
усмено или га у томе омета околина. Цртеж је значајно средство за изражавање и
ослобађање дјечијих потреба и других напетости што упућује на дијагностички и
терапеутски значај дјечијих цртежа (Смиљнићу,Толичич, 1992: 167).
Дивљан наводи да кроз цртеж, слику можемо одредити дјечији однос према
човеку, објекту, породици и свему што воли или не воли, што зна и шта наглашава на
цртежу или изоставља као одраз социјалних ситуација и схватања објеката (Дивљан,
2000: 141).
Свака фаза у развоју ликовног изражавања има своје специфичности, што је опет
повезано са интелектуалним узрасним нивоом дјетета и урођеном диспозицијом за ову
активност. Ово је само сегмент из мора података о дјечијим цртежима. Поље за
изучавање је огромно, интересовање за ову дечју активност и њен развој веома велика,
а теме многобројне.
Симболи и шаре
7
Ликовно изражавање се не јавља код дјетета рођењем, већ тек када оно достигне
потребан ниво психофизичког развоја.
У ликовним уратцима дјеце учестало се јављају неки облици, појаве и тумачења
дјеце те се тиме издвајају као константа и законитост. То је прихваћено као показатељ
одређене фазе развоја дјетета, односно начина дјечјег мишљења (Беламарић, 1969).
Ликовни развој дјетета се може подијелити у пет фаза:
а) Фаза шарања
б) Фаза схеме
ц) Фаза развијене схеме
д) Фаза облика и појава
е) Фаза пуног израза
Не постоји точно одређена доб када дијете почиње с цртањем, нити је прелаз из
једне у другу фазу константан, за сву дјецу исти, већ се сматра да варира, како због
различитог ритма развоја, тако и због утицаја окужења ( Херцег и др.,2010).
Ипак, развој основних способности ликовног изражавања дјеце тече одређеним
редом. Свака развојна фаза наставља се на претходну. Најчешће између друге и треће
године, овисно о развоју појединог дјетета и погодностима које му околина пружа, оно
ће своју пажњу усмјерити на ликовну активност (Беламарић, 1980).
ФАЗА ШАРАЊА - од 1,5 до 3,5 год.
Цртање је постигнуће психичке потребе дјетета да нешто изрази и његове
моторичке спретности која ће му то омогућити. Развој моторике утиече на карактере и
промјене у врсти шарања.
Ова фаза траје до треће године. Цртежи који настају у овом периоду су без
садржаја. Некада сасвим случајно, цртеж може личити на нешто. Брковић ову појаву
назива “случајним реализам” (Брковић, 2000: 369).
"Дијете почиње да црта у раном предшколском узрасту чим почне да се
слободно креће по соби, дијете узима (најчешће случајно) оловку и, подражавајући
одрасле, почиње њоме да црта. Резултат су дјечјег рада - врата и зидови покривени
нарочитим шарама које, нису сређене, ни у погледу ритма, ни распореда елемената"
(Кондахачан, 1949: 19).
