УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Географски факултет
Ђордано Бруно – визионар или грешник?
____________________________________________________
Есеј
Предмет: Увод у Географију
Ментор: Студент:
Александар Петровић Јелена Маринковић 164/19
Увод
Ђордано Бруно се може сврстати међу оне личности које су истовремено и славне и
мало познате. Његова слава почива на двема чињеницама. С једне стране, ставови које је
крајем XVI заступао имали су великог одјека:
простор и универзум су бесконачни;
постоји безброј светова сличним нашем; ови безбројни светови су насељени
. С друге
стране, овај јеретички монах преминуо је под спектакуларним условима који истовремено
имају културни значај: због тога што је побијао више догми и зато што је заступао
бесконачност космоса
, осуђен је од Римске свете столице и жив спаљен 17. фебруара
1600. године. Оај датум се лако памти и у нашој култури представља репер који има
симболичку вредност. Њиме је најављен један нови свет, свет у којем ће наука,
захваљујући Галилеју, Декарту и Њутну најзад моћи да се развија. Услови су се, дакле,
стекли да сам Ђордано Бруно постане један велики симбол.
Да ли је визионар или грешник?
Да ли је, формирајући веома „модерну“ космологију, постао зачетник нових
знања?
Али, ту се подставља историјски проблем: није ли неспоразум то што је Ђордано
Бруно представљен као научни дух, као истински поборник позитивног знања?
Под појмом филозоф обично подразумевамо човека који познаје филозофију, дела
филозофа и који пише властита дела излажући свој филозофски поглед. Тражимо ли од
филозофа не само то, већ да се животом и деловањем потврди као такав, онда савршен
пример налазимо у лику Ђордана Бруна.
Највећи италијански филозоф из доба ренесансе у својој изузетној личности
обједињује ликове астронома и песника, математичара и окултисте. С подједнаким жаром,
озбиљношћу и дубином брани хелиоцентрични систем, пише филозофске дијалоге и
поеме и саставља трактате из херметизма.
