Proizvodnja skrobnih sirupa
Skrobni sirupi su proizvodi kod kojih je hidroliza skroba izvršena u manjem ili
većem stepenu, što je od odlučujućeg značaja za njihove osobine odnosno
praktične primene.Do skoro su skrobni sirupi kao i svi skrobni hidrolizati dobijeni
isključivo pomoću kiselinske hidrolize skroba, međutim, danas se za njihovu
proizvodnju koristi i kombinovani kiselinsko-enzimski postupak.
Kiselinska hidroliza je dominirajući postupak u proizvodnji skrobnih sirupa.
U svojstvu kiselinskih katalizatora za ovu proizvodnju proizvodnju primenjuju se
najčešće hlorovodonična, sumporna i oksalana kiselina. Kao sirovina može
poslužiti bilo koja botanička vrsta skroba.
Tehnološki postupak proizvodnje skrobnih sirupa sastoji se iz sledećih osnovnih
faza:
1.Pripreme skrobne suspenzije
2.Hidrolize skroba
3.Neutralisanje sirovog hidrolizata
4.Rafinacije neutralisanog hidrolizata
5.Koncentrisanja soka do finalnog sirupa
SKROB
HCl
Na
2
CO
3
1
Neutralisanje sirovog
Mehanička filtracija
hidrolizata
Obezbojavanje
hidrolizata
Otparavanje
soka
Kontrola
Finalno ukuvavanje
Koagulacija belančevina i
njihovo taloženje
Prekidanje dalje
hidrolize
SKROBNI SIRUP
1.Priprema skrobne suspenzije
Kao sirovina za proizvodnju skrobnih sirupa služe, kukuruzni, krompirov i
pšenični skrob, iako se i ostali skrobovi mogu koristiti za ovu svrhu. Danas se
umesto izdvojenog i rafinisanog skroba kao sirovine, za proizvodnju skrobnih
sirupa i drugih hidrolizata koriste manje rafinisane skrobarske sirovine i drugi
proizvodi, na primer kukuruzni grizevi koji nastaju pri suvoj preradi kukuruza.
Glavni kvalitetni zahtev za sirovinu koja ćr se koristiti u proizvodnji hidrolizata
skroba je da bude što manje primesa, naročito onih rastvorljivih. Najvažnije je
odstraniti belančevine iz skroba, naročito njihovog rastvorljivog dela, jer su najviše
odgovorne za odigravanje neželjenih reakcija i pogoršavanje kvaliteta hidrolizata.
Najčešće se koristi skrob iz sopstvene proizvodnje, koji se u obliku skrobne
suspenzije doprema u prihvatne rezervoare stanice za hidrolizu skroba.
Priprema skrobne suspenzie za hidrolizu obuhvata njeno zapreminsko
odmeravanje, doziranje kiseline i delimično zagrevanje. Zakišeljavanje skroba vrši
se zapreminskim doziranjem hlorovodonične kiseline u odmerenu zapreminu
skrobnog mleka, nakon čega se vrši njegovo homogenizovanje uz indirektno
zagrevanje suspenzije pomoću vodene pare.
Priprema skrobne suspenzije izvodi se pomoću uređaja izrađenih od kiselo-
otpornih materijala: drvo, nerđajući čelik...Pripremljena skrobna suspenzija
doprema se u rezervoar ( uređaj za hidrolizu) – konvertor.
2
Hlađenje I skladištenje
ŠEMA KROYER-OVOG POSTUPKA ZA KONTINUALNU HIDROLIZU SKROBA
Pripremljena skrobna suspenzija se uvodi u zagrevač Kroyer-ovog konvertora.
Veoma brzim zagrevanjem suspenzije se prevodi u retku konzistenciju, koja se
zatim uvodi u reakcionu zonu konvertora.
Tokom prolaska kroz reakcionu zonu ( konvertor), skrob postepeno dostiže
odgovarajući stepen hidrolitičke razgradnje, odnosno željeni sadržaj redukujućih
šećera u hidrolizatu.
Hidroliza skroba odigrava se u reakcionoj zoni, ukupno trajanje procesa
hidrolize skroba u ovom konvertoru, pri proizvodnji skrobnih sirupa traje 3-4
minuta.
Bitna odlika ovog zagrevača je što zagrevanje skrobne suspenzije ovde vrši
indirektnim zagrevanjem, ane direktnim ubrizgavanjem vodene pare u
4
hidrolizujuću masu. Konstrukcija ovog zagrevača je takva da se tokom zagrevanja
mase vrši veoma intenzivno I ravnomerno kretanje svih skrobnih granula u
suspenziji, kako bi se sprečilo nepoželjno stvaranje grudvica.
Zahvaljujući ovako efikasnom zagrevanju, vreme zadržavanja mase u u
izmenjivaču traje oko 1 minut, za ovo vreme masa postje želatizovana do potrebne
temperature od 140-160°C
Kroyer-ov konvertor koga čine zagrevač i reakciona zona, odnosno cevni sistem
koji je izgrađen od materijala otpornog na veoma kiselu sredinu ( hlorovodonična
kiselina pH=1,6-1,8 ).
Na ovaj način dobija se sirovi hidrolizat ( sirovi sok ), zahvaljujući veoma kratkom
zadržavanju u konvertoru, hidrolizat je blago obojen i kao takav odlazi u ciklon koji
se nalazi na kraju Kroyer-ovog sistema.
Pošto je ciklon pod vakumom, sirovi sok se u njemu naglo hladi do 75-80°C, a
zatim se preko odgovarajućeg prihvatnog rezervoara odvodi u sledeću fazu
tehnološkog postupka.
3.Neutralisanje hidrolizata
Ova faza postupka, danas se izvodi najčešće u neprekidnom toku. Kontinualnim
ubacivanjem rastvora amonijačne sode ( Na
2
CO
3
), u neutralizator, vrši se nagla
neutralizacija sirovog hidrolizata, nakon čega neutralisani sok odlazi u ciklon.
Neutralisanje sirovog hidrolizata ima dva osnovna zadatka:
1. Da neutralisanjem kiseline prekine dalju hidrolizu skroba,
2.Da se izvrši koagulisane belančevina I omogući njihovo izdvajanje filtracijom.
U zavisnosti od načina rada odnosno vrste kiseline koja se u svojstvu katalizatora
koristi za hidrolizu skroba, odabira se I sredstvo za neutralizaciju sirovog
5
