E L A B O R A T
Tema: Dobrovoljno penzijsko osiguranje
Uvod
Građani u Srbiji još nisu svesni ili ne znaju kakve sve mogućnosti za štednju postoje, pored one u
bankama, i koliko su pouzdane. Tome u prilog ide istraživanje koje su napravile osiguravajuće
kuće, gde većina ispitanih građana ne zna razliku između osiguranja života i privatne penzije,
odnosno ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove.
Iako klijenti osiguravajućeg društva i članovi dobrovoljnog penzijskog fonda, po isteku trajanja
ugovora, sebi obezbeđuju mesečnu svotu novca, razlike postoje. Prva je u samom načinu uplate.
Kod osiguranja se bazira na uplati dogovorene premije osiguranja i na unapred određenom
načinu isplate. Kod dobrovoljnih penzijskih fondova mesečno se uplaćuje dogovorena svota na
lični račun u fondu, a ta suma se isplaćuje posle 53. godine života. Uplatama se ta sredstva
akumuliraju, a na dugi rok se uvećavaju i za prihode od investiranja fonda.
Kao osnovna prednost osiguranja života ističe se to što uključuje zaštitu od rizika i
zagarantovanu osiguranu sumu, čija je visina unapred definisana ugovorom. Osiguranje života
podrazumeva obezbeđenje finansijske sigurnosti najbližih u slučaju smrti osiguranika, kao i
finansijska sigurnost u slučaju radne nesposobnosti ili invalidnosti usled nezgode. Mešovito
osiguranje života za slučaj smrti i doživljenja je štedno osiguranje koje uključuje rizik, što nije
slučaj sa penzijskim fondom.
Takođe, prednost koju uživaju ljudi koji imaju polisu osiguranja života je ostvarivanje prava na
pripadajuću dobit, koja se isplaćuje po isteku trajanja ugovora. Osnovna razlika između
klasičnog životnog osiguranja i penzijskog fonda je u preuzimanju rizika ulaganja. Osiguranja
preuzimaju rizik ulaganja za klijente i oni po isteku trajanja ugovora o osiguranju dobijaju
osiguranu sumu, koja je zagarantovana ugovorom o osiguranju, i celokupnu pripisanu dobit.
Jedna od prednosti ulaganja u dobrovoljni penzijski fond je svakako način štednje kroz
investiranje, gde se ispred svega stavlja dobrovoljnost. Tako članovi sami biraju visinu uplate,
učestalost uplate, izbor fonda, kao i eventualnu promenu istog, bez ikakvih ograničenja,
uslovljavanja ili gubljenja prava koja su obezbeđena zakonom.
Opredeljenjem na investiranje za budućnost u dobrovoljnom penzijskom fondu obezbeđuje se
članovima očuvanje životnog standarda u starim danima. Sledeća prednost je svakako sigurnost,
gde se kroz minimalnu uplatu od 1.000 dinara mogu ostvariti adekvatna primanja u budućnosti.
Akumulirana sredstva se ulažu u sigurne hartije od vrednosti, nepokretnosti i u novčane depozite
kod banaka. Dobrovoljni penzijski fondovi trenutno nisu suočeni sa velikim problemima zbog
finansijske krize u svetu. Više uticaja ima na ostatak finansijskog tržišta.
Kao prednosti životnog osiguranja ističu se još tačno utvrđen iznos koji se isplaćuje za osigurane
slučajeve, osigurana suma koja se u celosti isplaćuje po isteku osiguranog perioda.
Na početku ugovora, osiguranik i osiguravač sporazumno utvrđuju osiguranu sumu, na koju je
Na sadašnje stanje penzijskog osiguranja značajnije su uticala demografska kretanja, ali i
dešavanja u nacionalnoj ekonomiji.
Negativni trendovi prirodnog kretanja stanovništva (smanjenje nivoa fertiliteta, povećanje stope
mortaliteta) prisutni su na našem području više decenija, ali su poslednjih nekoliko godina sve
izraženiji. Činjenica da trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za „zamenu generacija" je više
nego
poražavajuća.
Permanentno opadanje privrednih aktivnosti počelo je 80-tih godina prošlog veka i kulminiralo
je uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti UN i hiperinflacijom početkom 90-tih godina.
Oslabljenu privredu značajno je opteretio i veliki broj raseljenih lica koja su doselila u našu
zemlju nakon ratnih dešavanja. Završni udar na nacionalnu ekonomiju predstavljalo
je bombardovanje od strane NATO-a.
Poslednjih tridesetak godina našu ekonomiju karakteriše propadanje celokupne privredne
aktivnosti, pad životnog standarda, porast nezaposlenosti, nerazvijenost tržišta rada, neefikasnost
zakonodavstva i značajni politički pritisci.
Prethodno opisana demografska kretanja i stanje nacionalne ekonomije negativno su uticala na
dešavanja u obaveznom penzijskom osiguranju:
Konstantno se povećava broj korisnika penzijskih nadoknada
U 2002. godini odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada iznosio je
1,16. Ovakav odnos uslovljen je kako nepovoljnim prirodnim kretanjem stanoviništva i
liberalnim uslovima penzionisanja, tako i sve većim brojem radno sposobnih stanovnika
angažovanih u „sivoj ekonomiji" (stanovništvo koje nije prijavljeno i ne plaća doprinose). Ne
može se izostaviti činjenica daje visok procenat korisnika invalidskih (31,6%) i porodičnih
penzija (24%) u odnosu na ukupan broj korisnika. Bitno je napomenuti daje odnos aktivnih
osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada koji omogućava normalno funkcionisanje
penzijskog sistema 3,5:1 (ovaj odnos u
našoj zemlji je postojao 1981. godine nakon čega je usledio do permanentni pad).
Jedno od mogućih rešenja problema bilo bi povećanje starosne granice za odlazak u penziju.
Međutim, takvo rešenje bi sa sobom povuklo problem zapošljavanja mladih ljudi, tj.
problem nezaposlenosti
.
Postojanje veoma visokog odnosa prosečne penzijske nadoknade i prosečne
zarade
Odnos prosečne penzijske nadoknade i prosečne zarade kreće se preko 70%, što je u poređenju
sa drugim zemljama sveta izuzetno visok procenat (Nemačka 45,2%, Makedonija 42,8%,
Velika Britanija 38%, SAD 34,7%).
Poseban problem predstavlja činjenica da se značajan deo (oko 40%) ukupnog iznosa za penzije
isplaćuje neposredno iz budžeta, a preostalih oko 60% iz doprinosa koje plaćaju
osiguranici i poslodavci. Kada se uzme u obzir realna činjenica da se značajan deo budžeta
prethodnih godina obezbeđivao iz sredstava koja su dobijena od privatizacije, postavlja se
logično pitanje šta će biti kada se uskoro završi privatizacija putem prodaje preduzeća i kada
nestane značajan izvor „punjenja" budžeta.
Izmenom načina indeksacije penzijskih nadoknada moglo bi se postići smanjenje odnosa
penzijske nadoknade i prosečne zarade.
Iznos penzijskih nadoknada je izuzetno nizak
Penzijske nadoknade su na nivou egzistencijalnog minimuma. U 2002. godini oko 60% korisnika
penzijskih nadoknada je primilo nadoknadu manju od prosečne. Takođe, neophodno je
napomenuti i postojanje kašnjenja u isplati penzijskih nadoknada.
Visoke stope doprinosa
Stopa doprinosa je no Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (iz 2003. godine) povećana
sa 19,6% na 20,6% (10,3% na teret poslodavca i 10,3% na teret zaposlenog). Međutim
povećanje stope nije doprinelo rešenju problema finansiranja fondova, već je imalo potpuno
suprotan efekat – evaziju doprinosa. Do ovoga je došlo iz razloga otežanog funkcionisanja
velikog broja preduzeća, koja imaju velikih poteškoća oko isplate zarade, ali i zbog postojanja
"sive ekonomije" .
Posmatrajući funkcionisanje penzijskog osiguranja u ovakvim uslovima, nameće se činjenica
daje postojeći sistem u krizi i daje neophodno sprovođenje reforme. Reforma treba da
obuhvata:
• sprovođnje paketa mera koje bi od sistema obaveznog osiguranja stvorile ekonomski održiv,
fiskalno podnošljiv sistem koji je u funkciji ekonomskog razvoja. Ove mere bi se, između
ostalog, odnosile na izmenu obračuna penzijskih naknada i povećanje starosne granice za
sticanje prava za korišćenje nadoknade, stoje doneklo ostvareno izmenom Zakona u oktobru
2005. godine u Narodnoj skupštini Srbije;
• uvođenje sistema penzijskog osiguranja sa tri stuba:
I stub
- obavezno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu međugeneracijske solidarnosti,
II stub
- obavezno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu individualne kapitalizovane
štednje; za njegovo uvođenje još ne postoje potrebni uslovi.
III stub
- dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Za uvođenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja (drugog stuba) neophodno je
donošenje posebnog zakona. Nema dileme da je i za dobrovoljno penzijsko osiguranje potreban
poseban zakon, ali je preovladalo mišljenje da je i postojeći Zakon o osiguranju dovoljan osnov
za uvođenje u našu praksu dobrovoljnog penzijskog osiguranja. U teoriji je u više mahova iznet
stav da je nalogično ranije uneti treći stub, nego drugi što se vidi iz činjenice šta se naziva
drugim, a šta trećim stubom.
Primera radi, priprema za uvođenje drugog stuba u Hrvatskoj trajala je nekoliko godina i
podrazumevala je pored ostalih mera i donošenje Zakona o obaveznim i dobrovoljnim
penzijskim fondovima i Zakona o penzijskim osiguravajućim društvima i isplati penzija na
temelju individualne kapitalizovane štednje, kao i mnogih drugih podzakonskih akata. Takođe,
