1
Студијски програм: Маркетинг и трговина
Семинарски рад
Управно право и поступак
Доказивање и доказна средства у управном поступку
Ментор: проф
др
Милан Бјелић
Студент: Милица Терзић
Број индекса: 1Д1/0036/17
Београд
2
Децембар 2019
САДРЖАЈ
1. Увод
3
2. Појам и значај доказвања
4, 5
3. Исправе као доказно средство
6-9
4. Сведоци
10,11
5. Изјава странке као доказно средство
12
6. Вештаци
13,14
7. Увиђај
15
8. Обезбеђење доказа
16
9. Закључак
17
10. Литература
18
4
Појам и значај доказивања
У циљу доношења правилне и законите одлуке утврђују се у испитном поступку
све правно релевантне чињенице околности. Ове чињенице на основу којих се доноси
одлука утврђују се доказима.
Под доказом се подразумева процесно средство помоћу кога се орган који води поступак
уверава да ли је која од правно релевантних чињеница истинита или није.
Као доказно средство употребиће све што је подесно за утврђивање стања ствари и што
одговара поједином случају, као што су то исправе, сведоци, изјава странке, вештаци,
увиђај. Доказно средство као извор доказа, је све оно што садржи, или је подобно да
пружи доказ о чињеници која се утврђује.
Избор доказних средстава врши орган који води поступак водећи рачуна да користи онај
доказ који ће му у датој ситуацији најбоље користити за утврђивање одређене чињенице.
Докази се могу разликовати на
непосредне и посредне
. Посредни докази се користе у
ситуацији кад нема непсредних доказа и они се најчешће односе на извесне друге
чињенице које су у одређеној вези са чињеницом која се у поступку утврђује.
Предмет доказивања су само спорне и правно релевантне чињенице.
Службено лице које води поступак одлучује да ли неку чињеницу треба доказати или не,
зависно од тога да ли та чињеница може имати утицаја на решавање ствари. По правилу,
докази се изводе пошто се утврди шта је у чињеничном погледу спорно или шта треба
доказивати.
Чињенице које су опште познате се не доказују. Исто тако, не треба доказивати чињенице
чије постојањ закон претпоставља, али је допуштено доказивање непостојања тих
чињеница, ако законом није другачије одређено.
Које су чињенице „општепознате“ оцењује у сваком конкретном случају службено лице
које води поступак, у односу на одређени шири круг ица. Законске претпоставке могу
бити
обориве
1
и необориве
2
. Код необоривих законских претпоставки није дозвољено
доказивање њене неистиности. О управној ствари може да се одлучи на основу чињеница
1
Presumptio iuris tantum
2
Presumptio iuris
5
које нису потпуно утврђене или које се доказима само посредно утврђују (
чињенице које
су учињене вероватним
), ако је то законом одређено.
На извођење доказа којима се чињенице чине вероватним не примењују се ЗУП о
извођењу доказа.
Извођење доказа се врши на усменој расправи пред органом који води поступак у
одређеној управној ствари. Само у извесним случајевима закон дозвољава да се,
коришћењем правне помоћи у управном поступку, докази изведу пред замољеним
органом.
Доказивање, односно поједини докази могу се изводити пред замољеним органом: ако је
доказивање пред органом који води поступак неизводљиво; ако је скопчано са
несразмерно великим трошковима; ако би се проузроковао велики губитак времена. Када
је прописом предвиђено да се ствар може решити на подлози чињеница или околности
које нису потпуно доказане или се доказима само посредно утврђују, извођење доказа у
том циљу није везано за посебна правила о доказивању садржана у ЗУП-у.
Ако је за решавање неке управне ствари потребно познавање страног права, које није
познато органу који води поступак, овај орган може затражити о томе обавештење од
републичког органа управе надлежног за послове правосуђа, а може и затражити од
странке да поднесе јавну исправу издату од надлежног иностраног органа којом се
потврђује које право важи у страној држави.
Стране јавне исправе признају се по принципу реципроцитета. За доказивање према
одредбама ЗУП-а могу бити употребљене следеће врсте доказа: исправе, односно
микрофилмска копија или репродукција те копије, сведоци, вештаци, увиђај, изјава
странке.
3
3
Бјелић М. „Управно право и поступак“, Београдска пословна школа, Београд 2018. стр 178, 179.
