1
UNIVERZITET ODBRANE U BEOGRADU
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
MEDICINSKI FAKULTET
Ljiljana Petrović Jeremić
DOKAZIVANJE I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA
Staphylococcus aureus
REZISTENTNIH NA METICILIN
Doktorska disertacija
Beograd, 2016
PODACI O MENTORIMA I ČLANOVIMA KOMISIJE:
Mentor:
N
aučni savetnik dr Zorica Lepšanović, Medicinski
fakultet Univerziteta odbrane, Beograd
Predsednik komisije:
Pk doc.
dr Srđan Lazić, Medicinski fakultet
Univerziteta odbrane, Beograd
Član komisije:
Doc. dr Ivana
Ćirković, Medicinski fakultet
Univeziteta Beograd
4.2.3
Antibiogram diskovi...........................................................................39
4.2.4 E test za cefoksitin..............................................................................39
4.2.5
Slidex MRSA Detekcija.......................................................................40
4.2.6 Reagensi za molekularna ispitivanja..................................................40
4.2.7 Oprema...............................................................................................44
4.3
METODE
............................................................................................44
4.3.1 Izolovanje Staphylococcus aureus......................................................44
4.3.2 Identifikacija Staphylococcus aureus..................................................44
4.3.3 Identifikacija MRSA............................................................................45
4.3.4 Molekularne metode ...........................................................................47
4.4
Statistička obrada podataka..................................................................51
5.
R E Z U L T A T I
.......................................................................................52
5.1 Izolacija i identifikacija Staphylococcus aureus................................52
5.1.1 Izolacija i identifikacija Staphylococcus aureus iz hosp.pacijenata...52
5.1.2 Izolacija i identifikacija Staphylococcus aureus iz zdravih ljudi......52
5.2 Detekcija MRSA primenom fenotipskih metoda..................................53
5.2.1 Detekcija MRSA disk difuzionom metodom........................................53
5.2.2 Detekcija
MRSA pomoću hrom agara za MRSA................................54
5.2.3
Detekcija MRSA pomoću E-testa.......................................................54
5.2.4 Detekcija MRSA dokazivanjem PVP2a..............................................55
5.3 Detekcija MRSA primenom genotipske metode....................................55
5.4. Osetljivost MRSA na druge grupe antibiotika......................................56
5.5 Zastupljenost multirezistentnih MRSA izolata.......................................62
5.6 Inducibilna rezistencija.........................................................................63
5.7 SCCmec tipizacija izolata MRSA..........................................................63
5.7.1
SCCmec tipizacija kod MRSA izolata iz hosp. pacijenata.................64
5.7.2
SCCmec tipizacija kod MRSA izolata iz zdravih ljudi.........................64
5.8
Detekcija pvl gena.................................................................................67
6.
D I S K U S I J A
.......................................................................................69
7
.
Z A K LJ U Č A K
....................................................................................82
8.
R E F E R E N C E
....................................................................................84
2
nazivao “lančanim mikrokokama” i “grupisanih mikrokoka” koje naziva
stafilokoke. Ukazao je i na postojanje stafilokoknih toksina, smatrajući da se
iz žarišta putem krvi raznose po čitavom organizmu i dovode do opštih
poremećaja. Za mikroorganizme u vidu grupisanih mikrokoka, Ogston je
prvi predložio generičko ime
Staphylococcus
(Rosenbach 1884). Samo
nekoliko godina kasnije, 1884. godine, nemački mikrobiolog Fridrih
Rozenbah je napravio prvu klasifikaciju stafilokoka po boji njihovih kolonija
na
Staphylococcus aureus
(zlatno žuti pigment) i
Staphylococcus albus
(beli
pigment) (Passet 1885). Posle brojnih pokušaja klasifikacije od otkrića
stafilokoka do danas, dokazano je da stafilokoke nisu bliske mikrokokama, i
da je rod
Staphylococcus
jasno odvojen od roda
Micrococcu
s. Na osnovu
novog genetskog markera
hsp
60 za species identifikaciju,
Staphylococcus
spp. je ostao unutar pet podgrupa: “
aureus
grupa”, “
epidermidis
grupa”,
“
haemolyticus
grupa”, “s
aprophyticus
grupa” i “
intermedius
grupa” što se u
potpunosti slaže sa važećom taksonomijom ove raznolike familije (Bergey
1994).
Međunarodni komitet za sistematiku u bakteriologiji preporučuje
hsp
60 gen
kao alternativu DNK-DNK hibridizaciji ili 16S rRNK sekvenciranju za
taksonomsku klasifikaciju članova roda
Staphylococcus
i
Micrococcus.
1.2
Građa Staphylococcus aureus
S. aureus
je nesporogena, nepokretna, Gram-pozitivna koka. Grupiše se
karakteristično, u nepravilne gomile koje formiraju grupice ili grozdove.
Samo neki sojevi mogu imati kapsulu koja pokriva bakterijski zid,
polisaharidne je prirode, a ujedno je i faktor virulencije ove bakterije
(antifagocitna uloga). Kapsularni polisaharid nazvan je polisaharidni antigen
(Sheifer i Kandler 1972). Neki sojevi produkuju drugi tip omotača kao
odgovor na nutritivne faktore sredine: to je sluz
ava ovojnica, građena od
monosaharida, proteina i malih peptida, i ima ulogu u adherenciji za ćelije,
tkiva i nežive površine. Ćelijski zid
S. aureus
se nalazi sa spoljašnje strane
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
