ЈУ СШЦ „Алекса Шантић“                                                   Школска година 
Невесиње                                                                                    2015/2016 

  

Матурски рад из предмета: Хемија

МЕНТОР:                                                                              КАНДИДАТ:
Миладин Ивковић                                                               Стефан Стевановић

Невесиње, мај 2016. године

ТЕМА:

„ДОКАЗИВАЊЕ КАТЈОНА“

background image

 

Доказивање катјона

2

1. ДОКАЗИВАЊЕ КАТЈОНА

1.1.

 Подјела катјона у аналитичке групе и анализа катјона

 

За   квалитативну   анализу   катјона   постоји   више   метода.   Класична   водоник   – 

сулфидна   метода,   која   се   данас   примјењује,   заснива   се   на   различитој   растворљивости 

хлорида, сулфида, хидроксида и карбоната које граде катјони појединих група са групним 

реагенсом. По водоник – сулфидној методи важнији катјони се дијеле у шест аналитичких 

група како показује следећа табела:

Анал. 

група

Катјони

Групни реагенс

Заједни

чки јон

Хемијски 

облик талога

I

Ag

+

, Pb

2+

, Hg

2

2+

HCL razbl.

Cl

-

hloridi

II

Hg

2+

, Pb

2+

, Cu

2+

, Bi

3+

Cd

2+

, As

3+

, As

5+

, Sb

3+

Sb

5+

, Sn

2+

, Sn

4+

H

2

S u prisustvu 

HCl

S

2-

sulfidi

III

Fe

3+

, Al

3+

, Cr

3+

NH

4

OH u 

prisutvu NH

4

Cl

OH

-

hidroksidi

IV

Ni

2+

, Co

2+

, Mn

2+

, Zn

2+

(NH

4

)

2

S bezbojni

S

2-

sulfidi

V

Ca

2+

, Sr

2+

, Ba

2+

(NH

4

)

2

CO

3

CO

2

3

-

karbonati

VI

Na

+

, K

+

, NH

4

+

, Mg

2+

Nema grupnog 

reagensa

nema

Joni se ne talože

Катјони се таложе и одвајају одређеним редослиједом почевши од I аналитичке 

групе до VI аналитичке групе. Највећи недостатак водоник – сулфидне методе је велика 

 

Доказивање катјона

3

отровност H

2

S и његов непријатан мирис. Због тога се данас често умјесто  водоник – 

сулфида користе једињења која хидролизом дају H

2

S, односно HS

-

 и S

2-

 јоне.

Приликом анализе катјона прво се обаве претходна испитивања која обухватају визуелно 

посматрање, а понекад и микроскопско посматрање узорака, реакције сувим путем, неке 

једноставне   реакције   мокрим   путем   (нпр.   са   H

2

SO

4

)  и   испитивање   растворљивости 

супстанце.

При   анализи   смјеше   која   садржи   већи   број   јона   не   постоји   могућност   да   се   изведе 

појединачна анализа директним доказивањем јона у смјеши. Неопходно је да се обави 

претходно одвајање јона и уклањањем сметњи при њиховом појединачном доказивању. 

Због тога се примјењује системска анализа катјона. Принцип системске анализе катјона је 

да се катјони узастопним таложењем са групним реагенсима одвајају у аналитичке групе 

катјона, а затим се ове групе раздвајају на мање групе и на појединачне јоне. На крају се 

јони идентификују примјеном реакција за идентификацију.

На   самом   почетку   анализе   катјона   идентификација   NH

4

+

  jона   врши   се   специфичном 

реакцијом са неком јаком базом.

1.2.

 Реакције идентификације катјона I аналитичке групе

Катјони прве аналитичке групе су:

Аg

+

 - сребро (I) – јон, Pb

2+

 - олово (II) – јон, 

Hg

2

2

+

¿¿

- жива (I) – јон.

Сви   катјони   су   у   воденом   раствору   безбојни,   па   се   зато   као   групни   реагенс   користи 

разблажена хлоридна киселина са којом се катјони – таложе у облику хлорида бијеле боје 

(AgCl, PbCl

2

 и Hg

2

Cl

2

).

Реакције сребро (I) – јона, Аg

+

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti