САДРЖАЈ:

Појам и задатак главног претреса............................................................2

Фазе главног претреса...............................................................................2

Доказни поступак.......................................................................................3

Саслушање сведока и вештака.................................................................4



Сучење .............................................................................................6



Препознавање лица или ствари од стране сведока......................6



Доказна вредност исказа сведока..................................................7



Заштита сведока...............................................................................7

- Увиђај и реконструкција догађаја.............................................................9
- Исправе ......................................................................................................10



Фотографије, тонски аудио и комбиновани аудио-визуелни
снимци..............................................................................................12

- Завршетак доказног поступка...................................................................13
- Закључак ....................................................................................................14
- Литература .................................................................................................15

ДОКАЗНИ ПОСТУПАК НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Судска одлука на основу главног претреса може се донети само на основу

чињеница које су утврђене доказима изведеним на главном претресу. Ако нешто није
изведено на главном претресу, не може бити предмет одлучивања о кривичној ствари.
Закоником   о   кривичном   поступку  (ЗКП)   је   предвиђено   да   се   судске   одлуке   не   могу
заснивати на доказима који су сами по себи или према начину прибављања у супротности
са одредбама ЗКП-а, другог закона или су прибављени, односно изведени повредама
људских   права   и   основних   слобода   прописаних   уставом   или   ратификованим
међународним уговорима.  Ratio  legis

наведене

законске одредбе је у потреби да се суд

спречи да користи доказна средства која се противе основама друштвено-политичког
уређења земље и уставном положају грађана, ирационалана средства или доказна
средства која по свом садржају не могу представљати доказ.

ПОЈАМ И ЗАДАТАК ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Главни претрес је фаза главног поступка у коме се пред пресудним судом

свестрано и потпуно расправља како о оптужном акту овлашћеног тужиоца, тако и о свим
доказима на којима ће се заснивати судска одлука, односно и о свим правним питањима
која се појаве приликом суђења у конкретном случају.

По својој формалноправној

природи, главни претрес је рочиште: скуп странака у одређено време пред судом у
циљу контрадикторног, усменог, јавног и непосредног извођења доказа и расправљања о
основаности тужбе.

Задатак главног претреса је свестрано и потпуно расветљавање

конкретне кривичне ствари, односно доношења адекватне судске одлуке.

ФАЗЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

У току главног претреса предузима се низ кривично процесних радњи и то према

редоследу   који   је   предвиђен   Закоником   о   кривичном   поступку.   Међутим,   од   овако
прописаног општег правила постоји и изузетак који дозвољава предузимање кривично
процесних радњи и ван  редовног тока расправљања. Веће може одредити да се одступи
од   редовног   тока   расправљања,   због   посебних   околности,   а   нарочито   због   броја
оптужених, броја кривичних дела и обима доказног материјала. У тим случајевима веће
по свом нахођењу утврђује најцелисходнији ред поступања. Редован ток главног претреса
одвија се кроз следеће фазе:

- Отварање главног претреса

- Главни претрес почиње ступањем оптужнице на

правну снагу. Предесник већа тада одређује дан, час и место одржавања главног
претреса. Он је дужан да када отвори заседање и објави предмет главног претреса и
састав већа, утврди да ли су на главни претрес дошла сва позвана лица, па ако нису-
проверава да ли су им позиви предати и да ли су свој изостанак оправдали.Недолазак
позваних лица на главни претрес доводи до различитих последица, како у односу на
могућност одржавања главног претреса тако и у односу на лице које се није одазвало

Миодраг Симоновић, Кривично процесно право, Српско Сарајево, 2001, страна 330.

Редослед извођења доказа није унапред одређен законом, утврђује га председник

већа. Једино је предвиђено да се после саслушања оптуженог има саслушати оштећени
као сведок, ако је у том својству позван и ако је присутан на главном претресу. Даље се
докази изводе оним редом који утврди председник судећег већа.

На главном претресу се изводе сви докази потребни за доказивање правно

релевантих чињеница: саслушавају се сведоци и вештаци, врши се доказивање исправом,
спроводи се увиђај и реконструкција догађаја, На главном претресу, се по правилу,
понавља извођење доказа већ изведених у претходном кривичном поступку, а по потреби
се изводе и нови докази, јер се кривична ствар може пресудити само на основу доказа
који су изведени на главном претресу.

САСЛУШАЊЕ СВЕДОКА И ВЕШТАКА

За саслушање сведока и вештака на главном претресу примењују се одребе које

важе за њихово саслушање у истрази. Пре саслушања предеседник већа ће сведоке и
вештаке опоменути на дужност да изнесу суду све што им је познато о тој кривичној
ствари и упозориће их на последице давања лажног   исказа. Веће може одлучити да
сведок  који  није   заклет  у  истрази,  положи   заклетву  на  свој   исказ,  по   правилу,  после
саслушања. Текст заклетве је законом одређен и гласи: „ Заклињем се  да ћу  о свему што
пред судом будем питан говорити само истину и да ништа од онога што ми је познато
нећу прећутати“ (члан 106  став 3). Ако је сведок положио заклетву у истрази опоменуће
се на већ положену заклетву.

Пре саслушања вештака, предесник већа ће га такође опоменути на дужност да

налаз и мишљење да по свом најбољем знању и умењу и упозориће га на последице
давања лажног налаза и мишљења. Веће може одлучити да и вештак пре вештачења
положи   заклетву   чији   је   текст   такође   законом   одређен   и   гласи:   „Заклињем   се   да   ћу
вештачити  савесно и непристрасно, по свом  најбољем знању  и да ћу тачно и потпуно
изнети свој налаз и мишљење“( члан 117. став 4.). Стално постављени  заклети вештаци
уместо заклињања опоменуће се на већ положену заклетву. На главном претресу вештак
усмено излаже налаз и мишљење, а ако их је припремио и у писменој форми, може му се
дозволити да написано прочита у ком случају се његов писмени састав прилаже записнику
о главном претресу. Ако је вештачење извршено у стручној установи, односно у државном
органу, може се одлучити да се не позивају стручњаци који су обавили вештачење, већ ће
се такав налаз и мишљење прочитати ако се, с обзиром на природу извршеног вештачења
не може очекивати боље објашњење писменог налаза и мишљења. Веће може накнадно
одлучити да се непосредно саслушају ови вештаци, ако је то потребно с обзиром на
остале изведене доказе и примедбе странака.

Сведоци и вештаци саслушавају се појединачно. Несаслушани сведок, по правилу,

не присуствује извођењу доказа на главном претресу, а вештак који још није дао свој
налаз и мишљење не присуствује главном претресу док други вештак даје исказ о истом
предмету вештачења. Смисао ових правила је да се предупреди међусобни утицај
сведока, односно вештака и тако обезбеди веродостојност њихових исказа.

Због могућности штетног деловања на њихово психичко стање, мора се пажљиво

поступати према деци и малолетницима када се саслушавају ако сведоци или су у неком