UNIVERZITET UNION U BEOGRADU BEOGRADSKA
BANKARSKA AKADEMIJA Fakultet za bankarstvo,
osiguranje i finansije
SEMINARSKI RAD
IZ MONETARNE EKONOMIJE
DOLARIZACIJA
Mentor:
Ucenik:
Broj indeksa
Beogradska Bankarska Akademija
Beograd,2012.
2
Beogradska Bankarska Akademija
1
.
UVOD
Svaka valuta koja nema zlatno pokriće povezana je sa većim ili manjim
rizicima. U uslovima fluktuirajućih cena zlata na svetskim berzama ni
povratak na zlatni standard ne bi zemlji garantovao stabilnost nacionalne
valute. Posle drugog svetskog rata sa porastom broja nezavisnih država
drastično je rastao i broj valuta. Veliki broj valuta zbog pogrešne ekonomske
politike se pokazao lošim. U poslednjoj deceniji prisutan je obrnut trend- broj
svetskih valuta se smanjuje. Veliki broj ekonomista, naročito od pojave
Evropske monetarne unije,smatra da postoje realni izgledi da se u budućnosti
krećemo prema svetu sa dva ili tri valutna bloka.
Pod pojmom dolarizacije, odnosno eurizacije, podrazumeva se nekoliko
različitih monetarnih sistema koji su međusobno vrlo razliciti ali imaju
zajedničku karakteristiku da je u formalnim ili neformalnim transakcijama
strana valuta široko rasprostranjena kao platežno sredstvo. Nesumnjivo dve
najrasprostranjenije rezervne valute su dolar i euro. O rasprostranjenosti
dolarizacije najbolje svedoči podatak da se oko dve trećine ukupne emisije
dolara nalazi izvan SAD. Sredinom devedesetih Bundesbanka je procenila da
stranci drze oko 40 % emitovane vrednosti DEM.
2.VRSTE DOLARIZACIJE
Pod
zvaničnom
dolarizacijom podrazumeva se situacija da je strana valuta
jedino legitimno platežno sredstvo i da ne postoji domaća valuta. Moguća je i
opcija da se više stranih valuta koriste kao platežno sredstvo ali je ovo
relativno retka situacija. U grupi zvanično dolarizovanih zemalja danas spada
samo 16 nezavisnih drzava,među kojima je i Crna Gora.
Pod pojmom
zvanicna delimična
dolarizacija podrazumeva se situacija u kojoj
se kao legalno platežno sredstvo koriste i strana valuta i domaća valuta.
Nezvanična
dolarizacija se odnosi na situaciju kada se usled odsustva
poverenja u domaću valutu koristi strana valuta kao sredstvo plaćanja,
4
Beogradska Bankarska Akademija
sredstvo obračuna ili sredstvo čuvanja vrednosti u uslovima kada strana
valuta nije zvanično sredstvo plaćanja. Precizno utvrđivanje u kojim je sve
zemljama prisutna nezvanična dolarizacija nije moguce, ali je ovaj oblik
dolarizacije mnogo rasprostranjeniji u odnosu na zvaničnu dolarizaciju.
Kao četvrta varijanta dolarizacije mogla bi se tretirati
monetarna unija
,
odnosno situacija kada više zemalja koristi zajedničku valutu. Za sada je
Evropska monetarna unija jedini pravi primer ove vrste, iako postoje neke
najave da bi u budućnosti monetarna unija mogla nastati i na Američkom
kontinentu.
Gotovo sve zemlje koje su prihvatile ili punu dolarizaciju ili delimičnu
dolarizaciju prethodno su prošle kroz nezvaničnu dolarizaciju. Do nezvanične
dolarizacije po pravilu dolazi posle ili za vreme hiperinflatornih epizoda i/ili
devalvacija, odnosno očekivanja njihove pojave. Po pravilu strana valuta prvo
preuzima funkciju sredstva štednje, da bi se izbegli mogući gubici kao
posledica makroekonomske nestabilnosti, zatim strana valuta preuzima
funkciju obračunske jedinice, prvo pri kupo-prodajnim transakcijama sa
nekretninama i proizvodima veće vrednosti, a potom se širi i na ostale
proizvode, da bi na kraju strana valuta postala i platežno sredstvo. Dolarizacija
u stvari predstavlja izraz racionalnog ponašanja pojedinca, preduzeća i drugih
koji teže da zaštite svoju imovinu od obezvređivanja koje nastupa gotovo
isključivo kao posledica pogrešne ekonomske politike.
3.EKONOMSKA POLITIKA U DOLARIZOVANIM EKONOMIJAMA
Dolarizacija ima smisla ukoliko su ispunjeni sledeći kriterijumi:
Zemlja je relativno mala i u velikoj meri zavisna od spoljne trgovine,
Zemlja je u bliskoj prošlosti doživela hiperinflaciju,
Prihodi od sinjoriža su relativno mali zbog široko prisutne neformalne
dolarizacije i
Postoje devizne rezerve koje bi omogućile zamenu nacionalne valute sa
stranom.
5
