AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA - ODSEK ZA POSLOVNE
STUDIJE LESKOVAC
TEMA: DOMAĆI I MEĐUNARODNI TURIZAM
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA OSNOVI TURIZMA
MENTORI: STUDENT:
Dr Dragana Ilić Ime, prezime, studijski program, br.
indeksa
Marija Ilić; turizam i ugostiteljstvo; 14352/19
Miljana Stanković; turizam i ugostiteljstvo; 14369/19
1
20. april 2020. Leskovac
SADRŽAJ
UVOD ...................................................................................................................................... 2
1. DOMAĆI TURIZAM ...........................................................................................................
3
1.1. ZAŠTO JE TURIZAM (ZA SRBIJU) VAŽAN? ........................................................ 3
1.2. TURIZAM U SRBIJI .................................................................................................. 4
2.MEĐUNARODNI TURIZAM ..............................................................................................
7
2.1. DINAMIKA RAZVOJA MEĐUNARODNOG TURIZMA ...................................... 8
2.2. REGIONALNA STRUKTURA MEĐUNARODNOG TURIZMA ........................... 9
2.3. FAKTORI KOJI SU UTICALI NA DINAMIČAN RAZVOJ MEĐUNARODNOG
TURIZMA .............................................................................................................................. 10
2.4. PERSPEKTIVE RAZVOJA MEĐUNARODNOG TURIZMA U SVETU ............. 10
2.5. MEĐUNARODNO TURISTIČKO TRŽIŠTE ......................................................... 11
ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 12
LITERATURA ....................................................................................................................... 13
3
1. Domaći turizam
Domaći turizam se odvija u okviru jedne zemlje. Turističke aktivnosti, u ovom
smislu, mogu biti regionalne i međunarodne.
Regionalne turističke aktivnosti se odvijaju između emitivnih prostora i turističkih
mesta u okviru određenog turističko-geografskog regiona. Ovaj vid turističke aktivnosti
najčešće karakteriše potrošnja koja ne utiče bitno na razvoj regiona i relativno kratak
boravak. Turistička regija je šira geografska celina s određenim imenom, u kojoj je razvijena
turistička ponuda. Ona često obuhvata više većih i manjih turističkih destinacija. Da bi
određena prostorna celina bila privlačna za turiste i da bi mogla da se označi kao turistička
destinacija, moraju biti razvijeni:
Atraktivni faktori (svi oni elementi koji imaju privlačnu snagu za ljude željne odmora,
zabave, razonode i dr.);
Komunikativni faktori (odnose se na saobraćajnu povezanost destinacije s ostalim
područjima iz kojih dolaze turisti);
Receptivni faktori (direktni receptivni kapaciteti: objekti za smeštaj, objekti za
ishranu i točenje pića, objekti kulrurno-zabavnog i sportsko-rekreativnog karaktera, turističke
agencije, trgovine, sredstva za prevoz putnika u destinaciji; indirektni receptivni kapaciteti:
kulturni objekti, javni objekti, javne površine).
Međunarodne turističke aktivnosti se odvijaju u više regionalnih celina u okviru
određene državne teritorije. Ekonomski efekti ove vrste turističkih kretanja se ogledaju u
prenošenju dela potrošnje iz jednog regiona u drugi, što podstiče regionalni razvoj.
1.1. Zašto je turizam (za Srbiju) važan?
Turizam je jedna od najvažnijih socio-ekonomskih delatnosti našeg doba. Iako je
turizam u početku bio privilegija malobrojnih privilegovanih pojedinaca, danas u turističkim
kretanjima učestvuje više od milijardu ljudi godišnje. Globalizacija, višak slobodnog
4
vremena, industrijska, tehnološka i saobraćajna revolucija i razvoj građanske klase, uticali su
na pozicioniranje turizma kao jednog od najvažnijih faktora ekonomskog razvoja u svetu.
Razvoj domaćeg turizma je takođe veoma značajan, pre svega da bi domaći turisti
novac potrošili u svojoj zemlji, odnosno kako ne bi višak sredstava kreiran u zemlji izneli u
inostranstvo. Nažalost, u Srbiji ovo nije za sada slučaj, pa je potrošnja domaćih turista po
Srbiji neuporedimo manja u odnosu na ono što Srbi potroše na putovanja po ostalim
zemljama. Ovo bi se moglo nadomestiti većim brojem dolazaka stranih turista u Srbiju,
odnosno povećanjem priliva deviznih sredstava od turizma.
Zemlje u razvoju shvataju da turizam može biti odskočna daska njihovog socio-
ekonomskog napretka pa sve više napora ulažu u turistički razvoj. Za više od polovine
siromašnih zemalja u svetu turizam je prioritet i jedina delatnost koja donosi prihode i
ublažava siromaštvo.
1.2. Turizam u Srbiji
Strategija razvoja turizma u Srbiji utvrđen je selektivnim pristupom, pri čemu se
posebni značaj pridaje seoskom turizmu (ambijentu, prirodi, hrani, običajima...). Veliki
značaj imaju i gradovi Srbije u kojima se nalazi veliki broj kulturno-istorijskih spomenika,
stoga možemo saznati nešto više o svakom gradu - Beograd, Novi Sad, Subotica, Kragujevac
i dr. Središte dešavanja jeste svakako Beograd, kao glavni grad koji je veoma značajan za
razvoj turizma jer ga godišnje poseti veliki broj turista iz celog sveta. Zatim sledeći grad po
brojnosti poseta je Novi Sad, kao kulturni centar Vojvodine.
