Допинг у спорту
1
1.
У
ВОД
Спорт је као друштвена институција настао врло касно. Развио се с
појавом индустријализације као коришћење слободног времена у радничкој
класи. Пре тога је био повезан са високом класом која је могла своје време
посветити рекреацији и бављењу неким споредним стварима јер нису били
детерминирани борбом за своју егзистенцију.
Развој масовних медија и технологије прати и унапређује спорт у
универзалну друштвену појаву. Развој масовних медија доноси лако досту-
пне информације о спортовима и визуално приказивање спортова, које су
постала забава за широко човечанство и укоренила се у друштву тако да се
појединци емоционално вежу уз неке спортисте и екипе. Они су јако емоци-
онално везани уз њих макар немали никакве везе с тим спортистом осим
симпатије (везе могу бити оријентиране по националности или одређене
местом пребивалишта).
Развој технологије је направио појаву мноштва спортова који зависе од
савремене технологије или је пак унапредио реквизите везане за неки спорт
који помажу постизању бољих резултата. Институционализовање спорта,
развој масовних медија и технологије направили су од спорта друштвени
феномен, али претворили су га и у посао великих новца.
Спорт ће и даље напредовати, развијати ће се технологија и све већи
новац ће се улагати, али људско тело је детерминирано својим могућностима
и не може преко границе тих могућности. Технологија је донела развој меди-
цине и средстава који помажу пацијентима да брже опораве или прикрију
трагове болести или повреде. Те су се ствари почеле примјењивати у спорту
и означиле психолошке и физичке предности неких спортиста над другима,
Допинг у спорту
2
али су и донеле негативне учинке на здравље. Због тога је Међународни
Олимпијски Комитет донио одлуке о забрани употребе неких средстава због
штетног учинка на здравље и неетичког поштовања других спортиста, а
забрањено средства су названа допингом.
Допинг у спорту је постао једина нада многим спортистима да постигну
врхунске резултате јер су телесно слабији од других, а норме и новац везани
уз врхунске спортове постају све већи. Спортисти који не користе допинг а
напорно тренирају и вежбају троше своје тело и здравље у неповрат. Наука је
напредовала и данас постоји мноштво забрањених ствари које штете мање
здрављу од неких допуштених средстава.
У наставку овог семинарског рада биће више речи о допингу у спорту,
негативном утицају допинга на психо-физичко здравље спортиста, историјату
допинга као и о антидопингу.
Допинг у спорту
4
Оно што спречава потпуно искорењавање допинга из спорта јесте при-
тисак који се врши из бизнис сфере, односно чињеница да је спорт постао
само један у низу производа, и то производа који доносе високе профите, и
из истог разлога су предмет беспоштедне борбе.
2.1
Историјат допинга
Брже, јаче и боље, основни су закони модерног спорта. Постизање
крајњег циља, победа и елиминисање противника, примарни су чиниоци
сваког спортског надметања.
Поред спортског духа, који се у данашње време занемарује, учесници
све више, не бирајући начине, подлежу коришћењу забрањених стимула-
тивних средстава, превари и обмани, како би стигли до тог крајњег циља,
славе, трофеја, медаља, новца, при томе свесно ризикујући сопствени живот
и будућност.
2
Жеља за победом и надметањем стара је колико и само човечанство -
она је одувек постојала, али су се мењали покретачи те жеље (нпр. борба за
опстанак, надмоћ, власт, слава и част, новац...).
Кроз историју атлетичари су користили специјалну исхрану и разне
напитке како би своја тела претворили у супериорне и моћно подешене
машине. Примера ради: у старој Грчкој рвачи су јели огромне количине
живог меса, не би ли увећали своју мишићну масу; норвешки ратници који су
познати под називом ''дивље хорде'' јели су халуциногене печурке како би се
спремили за битку, како би добили на снази, смелости и храбрости.
2
Група аутора (2003):
''Светски антидопинг кодекс''
, верзија 3, електронски формат
Допинг у спорту
5
Можда на први поглед поређење спортисте (онаквог каквим га данас појми-
мо) и плаћеника није на месту, међутим константно треба имати на уму да је
спортска активности иманентна потреба људског бића, без обзира да ли се
она манифестује у облику организоване, професионалне активности или у
облику какве свакодневне активности.
Пионири допинга у модерном спорту су били пливачи, коју су на
такмичењу 1860. године у Амстердаму предњачили у свим дисциплинама.
После невероватног успеха у спортским круговима тога доба се све више
шушкало о употреби некакве врсте стимуланса који је потпомагао да се:
''такмичари крећу кроз воду као да имају пераја на ногама''.
3
Од стрихнина, преко кафеина, до кокаина, па чак и хероина, спортисти
су се, не оклевајући и тежећи ка остварењу бољих резултата, упуштали у
употребу допинг средстава, неретко уклизавајући у тешку наркоманију.
Током деценија које су долазиле стимулативна средства су заузела
високо место у свету спорта. Иако штетна, током година које су долазиле
медицина и наука су умешале своје прсте, и успеле су да креирају оно што
данас називамо савременим допинг средствима. Коришћење анаболика у
модерном спорту је скоријег датума.
Тестостерон је први пут синтетизован у лабораторијама 1930. године, а
уведен је у спортске арене негде између 1940. и 1950. године.
Када је совјетски тим дизача тегова на Олимпијади 1952. године потпу-
но доминирао, а захваљујући синтетизованом тестостерону, освојивши све
медаље, амерички физиолози одлучили су да би се и њихови такмичари
требали подвргнути истом третману. До 1958. године, америчка фармаце-
утска индустрија развила је стероид.
3
Интернет страница: www.savremenisport.com/Medicina-Doping-u-modernom-i-profesionalnom-sportu.html
(преузето 12. 12. 2012. године)
