53.UKLANJANJE POGREŠNIH UPRAVNIH AKATA
* Pojam i načini uklanjanja pogrešnih upravnih akata
Pogrešni upravni akti kao defektni elementi sistema se moraju uklanjati .Pod uklanjanjem se
podrazumevaju svi pravni načini stavljanja upravnih odluka koje su sadržane u pogrešnim upravnim
aktima van pravne snage.Svaki pogrešan upravni akt mora biti uklonjen bez obzira na to koju vrstu
nedostataka sadrži.
*Pravna sredstva za uklanjanje
Za uklanjanje se koriste odgovarajuća pravna sredstva (pravni lekovi) , kao što su
žalba ili vanredna pravna sredstva u upravnom postupku , odnosno tužba u upravnom sporu.upotreba
pravnih sredstava ima za cilj saniranje protivpravnih situacija.
Pojedini autori razlikuju uklanjanje pogrešnih (manljibih) akata upravnim putem (žalba i vanredna
pravna sredstva ) i sudskim putem (tužba).
U tehničkom smislu , uklanjanje akta vrši se tako što se donosi nov upravni akt kojim se van pravne
snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.
*Modaliteti uklanjanja
Polazeći od načela i pravnog dejstva , uklanjanje akata u
našem pravu može imati modalitete:
1. poništavanje
2. ukidanje
3. menjanje
4. oglašavanje ništavim
* Poništavanje upravnih akata
* Ukidanje upravnih akata
* Menjanje upravnih akata
*Oglašavanje ništavim
Oglašavanje ništavim kao akt deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van snage svih efekata
koje je ništav akt proizveo , i to od momenta njegovog donošenja pa za u buduće , znači ništavost deluje
retroaktivno i za u buduće. Pravne posledice oglašavanja ništavim i poništavanja su iste , ali bitna razlika
postoji u tome što je njihov pravni osnov različit:
1. pravni osnov za oglašavnje akta ništavim je deklarativne prirode
2. pravni osnov za poništavanje akta je konstitutivne prirode
70.
POJAM I OSNOVNA NAČELA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA
* Pojam upravnog postupka
Upravni postupak je postupak donošenja upravnih akata.Upravnim postupkom podrazumevaju
se proceduralna pravna pravila koja se primenjuju u vezi sa donošenjem odluka u upravnim
stvarima.
Može se reći da upravni postupak predstavlja postupak rešavanja u upravnim stvarima. Kako
rešavanje
u upravnim stvarima , u formalnom smislu ima kao rezultat donošenje rešenja to se za upravni
postupak može reći da predstavlja postupak donošenja upravnih akata.Treba praviti razliku
između
materijalnopravnih normi sa jedne i formalnopravnih normi sa druge strane .
Materijalnopravne norme sadržane su u tzv.materijalnim zakonima . dok su formalnopravne
norme sadržane u tzv. Procesnim zakonima.
* Nastanak upravnog postupka
S obzirom na to da uprava rešava upravne stvari koje su , po principu jednostranačke , tj. da
uprava
presuđuje sporove kao što rade sudovi , nema ni potrebe da se upravni postupak reguliše
posebnim formalnim pravilima pravne procedure.Glavni razlog protivljenju posebnom
upravnom postupku bio je u tome što se dugo smatralo da je praktično jedini pravi pravni
postupak parnični postupak , kao i da je samo parnični postupak pravi proces.Zakonska
regulacija pravila upravnog postupka izvršena je prvi put 1925.godine u Austriji .Donošenjem
ovog zakona koji na opšti način reguliše sva pitanja u vezi sa upravnom procedurom nastaje
tzv. Opšti upravni postupak.
Danas se razlikuju tri sistema pravnog regulisanja upravnog postupka:
1. pravni sistemi koji upravni postupak ne tretiraju kao posebnu vrstu pravne procedure-
Francuska
2. pravni sistemi u kojima je upravni postupak na opšti način zakonski regulisan kao posebna
vrsta
pravne procedure koja se razlikuje od sudske procedure –Austrija
3. mešoviti pravni sistemi u kojima iako ne postoje pravila opšteg upravnog postupka ,
postoje oblici
pravne regulacije pojedinih instituta upravnog postupka –Engleska
* Vrste upravnog postupka
Prema situacijama u kojima se primenjuje razlikuju se :
1. opšti upravni postupak koji podrazumeva jedinstvena opšta pravila upravnog postupanja u
procesu donošenja upravnih akata
2. posebni upravni postupak koji podrazumevca posebna pravila upravnog postupanja u
procesu donošenja upravnih akata i on predstavlja odstupanje od opšteg upravnog postupka
upravnih akata garantuju svi ustavi.Ustav Srbije propisuje da o zakonitosti konačnih
pojedinačnih akata kojima državni organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o
pravima ili obavezama , odlučuje sud u upravnom sporu , ako za određenu stvar nije zakonom
predviđena druga sudska zaštita.
2.NAČELO ZAŠTITE PRAVA GRAĐANA I ZAŠTITE JAVNOG INTERESA
-Pri vođenju postupka i
rešavanju , organi su dužni da strankama omoguće da se što lakše zaštite i ostavre svoja prava
,vodeći pri tom računa da ostvarivanje njihovih prava ne bude na štetu prava drugih lica niti u
suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima.ZUP propisuje da se po službenoj
dužnosti mora voditi računa da se stranci omoguće ostavrivanje i zaštita njenih prava i
interesa u upravnom postupku.Proizilazi dvostruka obaveza organa , tj. organizacija koja vodi
postupak , da strankama omoguće da što lakše i potpunije zaštite i ostvare svoja prava u
upravnom postupku i da u isto vreme vodi računa da ostavrivanje prava stranke ne dođe u
suprotnost sa javnim interesom , kao i da to ne bude na štetu prava drugih lica.
3.NAČELO EFIKASNOSTI
-Organi koji vode postupak , tj. rešavaju u upravnim stvarima, dužni
su da obezbede uspešno i kvalitetno ostavrivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica
, pravnih lica ili drugih stranaka.Uneto je kao posebno osnovno načelo upravnog postupka u
postojeći tekst ZUP-a.
4.NAČELO ISTINE-U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti
koje su od
značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.Sankcije za povredu načela materijalne
istine
predviđene su odgovarajućimodredbama ZUP-a .Tako ,po blagovremenoj žalbi stranke ili
ovlašćenog
organa , poništava se rešenje zasnovano na činjenicama koje su nepotpuno ili pogrešno
utvrđene.
5.NAČELO SASLUŠANJA STRANKE
-Pre donošenja rešenja stranci se mora omogućiti da se
izjasni o
činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja.Rešenje se može doneti
bez
prethodnog saslušanja stranke samo u slučajevima u kojima je to zakonom dopušteno.Bitno je
da je
stranci data mogućnost da se izjasni o pitanjima koja se odnose na nju. Da li će stranka u
svakom
konkretnom slučaju to svoje pravo iskoristiti , zavisi od nje same.
6.NAČELO (SLOBODNE) OCENE DOKAZA
-Koje će činjenice uzeti kao dokazne , odlučuje
ovlašćeno službeno lice po svom uvrenju , na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza
posebno i svih dokaza zajedno , kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.Od ovog
načela ima jedno značajno odstupanje koje se odnosi na dokaznu snagu javnih isprava.
Pretpostavka tačnosti kod javnih isprava je oboriva zakonska pretpostavka jer iako postoji
zakonska
pretpostavka o njihvoj pretpostavljenoj dokaznoj snazi , dopušteno je dokazivati da pojedini
materijalni momenti , kao i da formalni momenti javne isprave nisu pravno valjane.Kako kod
javnih isprava postoji pretpostavka tačnosti , teret dokazivanja je na onome ko tvrdi da javna
isprava ima nedostataka i da nije valjana.
7.NAČELO SAMOSTALNOSTI
-Organ vodi postupak i donosi rešenje samostalno u okviru
ovlašćenja
utvrđenih zakonom , odnosno drugim propisom.Načelo samostalnosti zasniva se na načelu
zakonitosti i
suprotstvalja se načelu hijerarhije subordinacije.Niko ne može slubenom licu koje vodi
postupak u
konkretnom slučaju narediti kako ima da reši stvar.Ipak , načelo samostalnosti , međutim
podrazumeva
mogućnost viših instanci na niže instance koje rešavaju u upravnim stvarima , ali samo na
osnovu opštih akata .Prema tome, načelo samostalnosti isključuje mogućnost uticaja u
konkretnom slučaju , ali
dopušta mogućnost uticaja u opštim situacijama.
8.NAČELO DVOSTEPENOSTI U REŠAVANJU (PRAVO NA ŽALBU)
-Protiv rešenja donetog u
prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.protiv rešenja donetog u drugom stepenu žalba
nije dostupna.stranka ima pravo na žalbu i kada prvostepeni organ nije u određenom
roku
doneo rešenje o njegovom zahtevu.Rešenje koje je doneto po žalbi je konačno , što znači da
se protiv rešenja donetog po žalbi ne može izjaviti nova žalba .Pravo na žalbu , osim što je
osnovno načelo upravnog postupka , takođe je I opšte ustavno načelo-Prema Ustavu Srbije
svakome je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava
o njegovom prau ili na zakonu zasnovanom interesu.
9.NAČELO PRAVOSNAŽNOSTI
-Rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti
upravni spor (pravosnažno rešenje ) , akojim je stranka stekla određena prava ili su joj
određene neke obaveze ,može se poništiti , ukinuti ili izmeniti samo u slučajevima kojima su
zakonom predviđeni.Materijalna pravosnažnost vezuje organ u smislu da više ne može koristiti
redovna pravna sredstva u upravnom postupku (žalba) , niti pokrenuti upravni spor (tužba).U
upravnom postupku pravosnažnost stiču samo pozitivni akti ,dok je negativni ne stiču.
10.NAČELO EKONOMIČNOSTI POSTUPKA-ZUP
propisuje da se postupak mora voditi bez
odugovlačenja I sa što manje troškova za stranku i za druge učesnike u postupku , ali tako da
se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za
donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.Ovo načelo ima dvostruki cilj:
1. da se troškovi postupka svode na razumnu meru
2. da postupak bude brz i jednostavan , ali pod opštim uslovom da svaka odluka bude bazirana
na pravilno utvrđeniom činjeničnom stanju
11.NAČELO PRUŽANJA POMOĆI STRANCI
-Organ koji vodi postupak staraće se da neznanje
stranke I drugih učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im po zakonu
pripadaju.Službeno lice koje vodi postupak dužno je da , prema okolnostima slučaja upozna
stranku i druge učesnike postupka na njihova prava u postupku i da im ukaže na pravne
posledice preduzimanja određenih radnji ili njihovog
propuštanja.
12.NAČELO JEZIKA I PISMA U POSTUPKU
- Organ koji vodi postupak na srpskom jeziku
ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi ćirilično pismo , alatinično pismo u
skladu sa
zakonom.Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu srpski državljani imaju pravo da tok
postupka
