ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Дозе зрачења
Ментор: проф. др. Горан Јововић
Студент: Слађана Радосављевић 866/III
Ћуприја, Новембар 2014.
Дозе зрачења
Садржај
1. Увод..............................................................3
2. Дозе зрачења................................................4
2.1. Aпсорбована доза..................................4
2.2. Експозициона доза................................5
2.3. Еквивалентна доза.................................5
2.4. Ефективна доза......................................6
3. Дозиметри.....................................................8
3.1. Пенкала дозиметри................................8
3.2. Термолуминесцентни дозиметри.........9
3.3. Филм дозиметри....................................9
4. Утицај зрачења на организам и заштита...11
5. Закључак.......................................................14
6. Литература....................................................15
2
Дозе зрачења
2. Дозе зрачења
Eнергија радијације је та која изазива оштећења, а количина енергије
депоноване у живом ткиву назива се дозом. Доза мозе да потиче од било којег
радионуклида или више радионуклида, без обзира да ли они остају изван тела или
га озрачује изнутра, пошто су удахнути са ваздухом или прогутани са храном или
водом. Дозе се различито изражавају, зависно од тога колико је озрачено неко тело
и који су његови делови озрачени, да ли је један човек или су многи људи
изложени радијацији и колики је период изложености.
Врсте и количине насталих хемијских и биолошких промена зависе од
количине енергије коју је примила озрачено тело. У Међународном систему
јединица SI, енергија се изражава у џулима (Ј) а маса у килограмима (кg). Основна
дозиметријска величина у радиолошкој заштити је апсорбована доза.
Међутим, поред износа апсорбоване дозе, на биолошке ефекте зрачења
утичу и други фактори, од којих су најзначајнија врста и енергија зрачења, као и
осетљивост ткива и органа. Поред апсорбоване дозе , користе се и еквивалентна и
ефективна доза. Експозициона доза, такође мери дозу зрачења али само у ваздуху.
Слика 1. Дозе зрачења
2.1. Апсорбована доза
Апсорбована доза (D) је средња енергија (dE) коју је јонизујуће зрачење
јонизацијама и екситацијама предало јединици масе (dm) неке материје. Јачина
апсорбоване дозе дефинише се као апсорбована доза у јединици времена.
Апсорбована доза је концентрација енергије депоноване у људском ткиву,
као резултат излагању јонизујућег зрачења (људско тело апсорбује енергију). Х-
зраци продиру дубоко у тело и складиште енергију у унутрашњим органима. Х-
зраци могу да прођу кроз тело особе. Апсорбована доза описује интензитет
енергије, било које количине, која је депонована у било ком органу у ткиву.
Основни стаставни елементи , односно подаци који су потребни за
израчунавање апсорбоване дозе јесу:
4
Дозе зрачења
1. физичке особине радионуклида;
2. подаци о просторној расподели, тј. биолошкој расподели
радионуклида који је извор зрачења, укључујући и њену временску
промену, тј. кинетику;
3. математички алгоритам који комбинује две претходне групе података
у обрачуну, односно процени дозе.
Рачунање апсорбоване дозе започиње претварањем извора у енергију, коју
извор шаље.
Јединица апсорбоване дозе је Греј (Gy), дефинисана је дозом зрачења које је
телу масе 1кg, предало енергију једног џула (Ј). Стара јединица рад била је 100 пута
мања. Енергија апсорбована од јонизујућег зрачења по јединици масе органа:
2.2. Експозициона доза
Експозициона доза (Х) је мера јонизације коју фотонско зрачење узрокује у
ваздуху масе 1кg при нормалним условима. Односи се само на Х и гама зрачење и
њихово јонизационо дејство у ваздуху. Представља количину зрачења којој је
човек изложен. dQ je укупна вредност наелектрисања свих јона истог знака у
ваздуху, када су сви позитивни јони и електрони фотонима јонизујућег зрачења у
елементу запремине ваздуха масе dm потпуно заустављени у ваздуху. Јединица
експозиционе дозе је Кулон по килограму (1 С/кg) озраченог ваздуха
.
2.3
.
Еквивалентна
доза
Еквивалента доза (Н) је величина која узима у обзир да ефекти јонизујућег
зрачења на неко ткиво или орган не зависе само од енергије која је апсорбована по
јединици масе већ и од врсте зрачења. Разлика између апсорбоване и еквивалентне
дозе је у томе што апсорбована доза даје податке о малим количинама енергије
складиштене у ткиву, док је еквивалентна доза усмерена на тип зрачења које има
утицај на то ткиво. Пошто се у дијагностичкој медицини користе зрачења која
имају ниско-штетна дејства, бројчано апсорбована и еквивалентна доза су исте.
Дефинише се као производ средње апсорбоване дозе (D) у ткиву или органу
(T) коју преда зрачење врсте R и одговарајућег радијационо-тежинског фактора:
5
