Драгутин Димитријевић Апис
1
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Семинарски рад
Предмет: Савремена историја Србије
ТЕМА: ДРАГУТИН ДИМИТРИЈЕВИЋ АПИС
Ментор:
Студент:
Б е о г р а д , д е ц е м б а р 2 0 1 5 . г о д и н е
Драгутин Димитријевић Апис
2
1 . Ув о д
Драгутин Димитријевић Апис једна је од најконтраверзнијих личности српске
историје. Са једне стране означен као изванредан официр српске војске, истакнут
руководилац обавештајне службе који је допринео развоју те службе у српској војсци
до те мере да се могла мерити и са тадашњим службама већих сила, а са друге стране
човек који је идејни творац тајне организације ,,Црна рука'', који је учествовао
организовању и спровођењу мајског преврата и као човек који је оптужен и стрељан
због покушаја атентата на Престолонаследника, након чега је рехабилитован. Војску је
сматрао својим јединим позивом, али је ипак био укључен у великој мери и у
политички живот у Србији тог времена, и то не само пасивно, већ је и активно утицао
на развој и ток одређених догађаја.
Због тога живот Драгутина Димитријевића Аписа представља занимљиву тему
за истраживање, што је и неколико истакнутих историчара до сада покушавало,
међутим, велики део његовог живота обавијен је велом тајни због чега је долазак до
проверених и реалних чињеница отежан. Овај рад ће такође представљати покушај
приказивања живота Драгутина Димитријевића Аписа, првенстевно као дечака који се
често селио и борио са школовањем у неколико различитих градова, па као младића
који бира војску као своје занимање и младог официра који постаје завереник до
озбиљног официра, рукуводиоца обавештајне службе и висококотиране личности у
политичким круговима Србије до човека који чега своје погубљење у Солуну тврдећи
да је невин за злочин који му се ставља на терет.
Драгутин Димитријевић Апис
4
Након завршетка београдске гимназије која је у то време трајала седам година,
Апис се одлучује за војну службу.
Склоност ка војној школи Апис је развио још док су боравили у Нишу у
периоду од 1881-1886. године пре одласка у Пирот. У Нишу је имао прилику да
упозна војнике, да посматра њихов начин живота и тада га је заволео. Апис се налазио
у Нишу када се догодила битка код Сливнице и посматрао је повлачење српскох трупа
о чему је касније и писао. За њега је то била једна од слика која је остала урезана и
која је допринела његовој одлуци да свој живот посвети војној каријери.
Прва војна школа коју је Апис уписао била је Војна Академија коју је започео и
завршио заједно са пријатељем Михаилом Јовановићем. Нижу школу Војне Академије
је завршио је у периоду од 1892-1896. године и постављен је на место потпоручника у
7. пешачком пуку у Београду, где је служио преко две године. Након тога се враћа
школовању, уписује се на вишу школу Војне академије, где су се у то време
школовали генералштабни официри и након завршетка добија чин поручника
средином 1899. године.
Слика 1. Драгутин Димитријевић Апис
Већ за време школовања на Војној Академији, Апис се почео истицати као
војник. Постао је већ увелико познат по свом надимку у војним круговима и за себе
говорио да је војска његов једини позив и једини циљ. Никада се није женио нити
формирао породицу, остали су подаци о његовим одговорима на питања о женидби да
је војска његова једина изабраница. Са друге стране, иамо је богат породичан живот са
својом сестром Јеленом са којом је остао веома близак, као и са њеним мужом
Живаном. Ипак, посебно јаку породичну везу Апис је имао са Јелениним сином
Миланом о чему говори податак да је своје последње писмо које је написао
непосредно пред стрељање у Солуну, посветио управо њему.
