Akademija strukovnih studija
Revizija i kontrola poslovanja
Profesor:
Student:
Šabac, 2020.
2
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………………………………...3
1. Značaj revizije……………………………………………………………………………………………4
2. Vrste revizije……………………………………………………………………………………………..4
3. Planiranje revizije………………………………………………………………………………………..5
4. Upoznavanje s poslovanjem poslovnog subjekta i revizijski rizik………………………………………6
4.1. Spoljašnji (inherentni) rizik…………………………………………………………………………....7
4.2. Unutrašnji (kontrolni) rizik…………………………………………………………………………….7
4.3. Detektorski rizik………………………………………………………………………………………..8
5. Predrevizijske radnje……………………………………………………………………………………..8
6. Vrste revizijskih testova………………………………………………………………………………….9
6.1. Intervju…………………………………………………………………………………………………9
6.2. Inspekcija……………………………………………………………………………………………..10
6.3. Posmatranje…………………………………………………………………………………………...10
6.4. Usklađivanje…………………………………………………………………………………………..10
6.5. Ponovno izvođenje……………………………………………………………………………………10
6.6. Potvrđivanje…………………………………………………………………………………………..10
7. Dokazni testovi…………………………………………………………………………………………11
7.1. Dokazni testovi poslovnih događaja………………………………………………………………….12
7.2. Analitički postupci……………………………………………………………………………………12
7.3. Testovi salda………………………………………………………………………………………….12
Zaključak…………………………………………………………………………………………………..14
Literatura…………………………………………………………………………………………………..15
4
1. Značaj revizije
Revizija je nastala uz nastanak trgovačkih društava. Značenje revizije najbolje je vidljivo u razvoju
trgovačkih društava. Razvojem trgovačkih društava narasle su i potreba za kapitalom, te su se pojavili
deoničari kao donositelji kapitala u trgovačko društvo, što im ujedno donosi i status vlasnika, no oni često ne
upravljaju društvima. Funkciju upravljanja vrše menadžeri za račun deoničara. Značenje revizije je ovde od
neizmerne važnosti budući da menadžeri upravljaju društvom, te na taj način raspolažu blagovremenim i
tačnim informacijama o uspešnosti i rezultatima poslovanja preduzeća. Jasno je kako je u menadžerovim
rukama odluka na koji će način obavestiti vlasnika, te u kojoj će mu meri predstaviti istinite podatke o
poslovanju i finansijskom položaju društva. Iz ovih razloga vlasnici trgovačkih društava (vlasnici kapitala)
angažuju usluge revizora koji će na objektivan, realni način oceniti finansijski položaj i proceniti rizik u
nekom društvu, te doneti nezavisno revizorsko mišljenje. Iz istih razloga i ostali korisnici finansijskih
izveštaja koriste usluge revizora, kako bi se zaštitili njihovi interesi.
Prema tome, revizija je vrlo značajna, a najčešći korisnici informacija koje pružaju finansijski izveštaji su:
Investitori
Postojeći deoničari
Uprava
Radnici i sindikati
Zajmodavci
Dobavljači
Vlada i njene agencije
Kupci
Javnost
2. Vrste revizije
Revizije se mogu podeliti prema:
objektu revizije
subjektu koji provodi reviziju
Prema objektu revizije razlikujemo:
reviziju finansijskih izveštaja
reviziju podudarnosti
reviziju poslovanja
Revizija finansijskih izveštaja – svrha je utvrđivanje jesu li sveukupni finansijski izveštaji objavljeni u
skladu s određenim kriterijima. Ova vrsta revizije obično se primenjuje na temeljne finansijske izveštaje.
Revizija podudarnosti – svrha je utvrditi nivo usklađenosti s određenim pravilima, politikama, zakonima,
ugovorima ili državnim propisima.
5
Revizija poslovanja – misli se na sistematski uvid u celokupne aktivnosti ili samo u deo aktivnosti
preduzeća, s aspekta efikasnosti korišćenja resursa. Kod ove vrste revizije svrha je proceniti poslovanje,
utvrditi područja koja se trebaju poboljšati, te dati određene preporuke. Ponekad se ova vrsta revizije naziva
revizija uprave
.
Prema subjektu koji provodi reviziju razlikujemo:
državnu
internu
eksternu
Državna revizija se odnosi na reviziju proračuna i korisnika državnog proračuna, trgovačkih društava u
državnom vlasništvu, javnih poduzeća, neprofitnh organizacija i ostalih subjekata koji se u celosti ili jednim
delom finansiraju iz državnog budžeta.
Interna revizija je ona
koju je angažovalo pojedinačno preduzeće, ortačko društvo, državna agencija,
trgovac pojedinac ili neka druga organizacija. Velika preduzeća mogu imati veliki broj internih
revizora, a njihov je rukovodilac obično na višem nivou organizacijske strukture. Takođe interni
revizori moraju biti objektivni i nezavisni. Njihova prvenstvena aktivnost je revizija podudarnosti i
revizija poslovanja unutar njihove organizacije. Međutim, oni takođe mogu pomagati spoljnim
revizorima pri obavljanju revizije godišnjih finansijskih izveštaja.
Eksterna revizija se odnosi na reviziju koju obavljaju ovlašćeni samostalni revizori ili ovlašćena
revizorska društva, a koji nisu zaposleni u poslovnom subjektu u kojem se vrši revizija. Eksterna
revizija ispituje i proverava objektivnost i realnost podataka iskazanih u finansijskim izveštajima
poslovnog subjekta, zakonima, računovodstvim načelima i politikama, te međunarodnim
standardima finansijskog izveštavanja. Cilj eksterne revizije je omogućiti korisnicima finansijskih
izveštaja donošenje pravilnih i kvalitetnih poslovnih odluka na temelju podataka iskazanih u
finansijskim izveštajima, te zaštitu kapitala vlasnika poslovnog subjekta. Revizorski izveštaji se
objavljuju i dostupni su javnosti.
3. Planiranje revizije
Za efikasnu i uspešnu reviziju vrlo je važno pravilno planiranje. Koraci koji se poduzimaju u ovoj fazi
obuhvataju (1) sticanje znanja o poslovanju komitenta i delatnosti, tako da revizor može razumeti poslovne
događaje i aktivnosti koje mogu imati uticaja na finansijske izveštaje i (2) obavljanje preliminarnih
analitičkih postupaka (npr, analiza pokazatelja), radi prepoznavanja posebnih poslovnih događaja ili salda
na koje treba obratiti posebnu pažnju, jer mogu sadržati značajne greške. U mnogim će slučajevima
planiranje revizije obuhvatiti uvodno razmatranje sistema interne kontrole. Na temelju uvodnog posla može
se razviti opšta revizijska strategija. Ona obuhvata preliminarnu procenu značajnosti i revizijskog rizika,
kao i revizijski plan koji sadrži vrste revizijskih postupaka, koje treba provesti i količinu dokaza koje treba
prikupiti. Revizijski plan se koristi kao polazište i može se kasnije izmeniti.
