Филозофки факултет у Нишу

Студијска група за књижевност и српски језик

СЕМИНАРСКИ РАД

Српска књижевност XVII и XIX века III

Друга комедиографска фаза Бранислава Нушића

Ментор: Студент:
проф. др Горан Максимовић Бојана Јовановић
број индекса 1550

Ниш
2007

Садржај:

1. Живот и рад Бранислава Нушића ........................................................... 3

2. Нушићев комедиографски рад и структура његових комедија ........... 4

3. Смех у Нушићевим комедијама .............................................................. 6

4. Утицај других комедиографа на Нушићев рад .................................... 7

5. Друга фаза у Нушићевом стваралаштву ................................................ 8



Обичан човек. Шала у три чина ................................................... 8



Пут око света ................................................................................ 10



Свет. Комад у четири чина. ........................................................ 11



Не очајавајте никад! Комад у једном чину. .............................. 13

6. Нушићева величина ............................................................................... 14

7. Литература .............................................................................................. 15

Због неслагања са управом поднео је 1907. год. оставку. На анонимном конкурсу
Народног позоришта био је награђен за дела

Јесења киша

и „историјски фрагмент“

Данак у крви

. За само једну ноћ 1908. год. написао је историјски комад

Хаџи Лоја

који је

постављен на сцену Народног позоришта децембра те исте године. Драме

Јесења киша

Иза божјих леђа

изведене су 1909. год. у Београду. Политикин фељтон

Из београдског

живота

окончава 1910. године. Те године са Наумом Димитријевићем покреће лист

Трибунал

. Комедија

Пут око света

постављена је на сцену 1911. године. Узима активно

учешће у Првом балканском рату 1912. године, а наредне године именован је за
управника и оснивача Народног позоришта у Скопљу. У току Првог светског рата, 1915.
год., на пожаревачком фронту погинуо му је син Страхиња–Бан. Са српском војском
Нушић се са породицом повлачио преко Приштине, Цетиња и Улциња. Из Улциња је
лађом отпловио за Француску. У Србију се вратио по пробоју Солунског фронта одакле
се одмах запутио у Скопље на своје старо место управника позоришта. Министром
просвете постао је у Београду 1916. године. Књигу мемоарских записа о повлачењу
српске војске, коју је посветио сину, под насловом

Деветстопетнаеста

–

трагедија

једног народа

. После 36 година, 1923. год., изведена је премијера комедије

Сумњиво

лице

. Почетком 1924. год. бирани су нови чланови Српске академије наука и уметности,

Нушић није био ни предложен за члана и то га је веома погодило. Те године је објавио
шаљиви роман

Аутобиографија

. Хиљаду деветсто двадесет четврте године на свој

захтев пензионисан је у Београдском народном позоришту, а затим је постао управник
Народног позоришта у Сарајеву. У Сарајеву су изведени драмски комади

Велика

недеља

, трагедија

Томаида

и више малих сцена –

Мува, Миш, Дугме, Кирија, Чвор,

Кијавица

Detto

; написао је и два мала комада

Леилеи кадр

Севдах

. Наредних година

извођене су комедија

Опасна игра,

драма

Књига друга

, ''драмска бајка у три слике''

Вечност.

Хиљаду деветсто двадесет осме се враћа у Београд где је постављен за

библиотекара Народне скупштине, а убрзо је био пензионисан.

Народно позориште у Београду са великим успехом је извело премијеру комедије

Госпођа министарка

1929. год. Наредне године изведена је премијера ''шале у три чина''

Предговор

. Премијера драме

Жена без срца

изведена је на сцени Хрватског народног

казалишта у Загребу 1931. године. Следеће године, Београдско позориште изводи
комедију

Мистер Долар

. Комедија

Београд некад и сад

изведена је 1933. године у истом

позоришту. Роман за децу

Хајдуци

објављен је 1934. године, те године је на новосадској

сцени приказана

Ожалошћена породица

. Ту годину Нушић је пр

вео у постељи због

проблема са срцем, али је објавио и уџбеник из беседништва

Реторика

. Наредне, 1935.

године, на сцени Народног позоришта у Београду изведене су комедије

Ујеж

Свиља

мала сцена

Аналфабета

. У Сарајеву и Београду, 1937. год., изведена је комедија

Др

Исте године премијерно је у Београду изведена комедија

Покојник

После краће болести, 19. јануара 1938. год., Нушић умире у Београду, у 74. години

живота. Недовршена комедија из Нушићеве заоставштине

Власт

изведена је у Београду

1939. године.

2. Нушићев комедиографски рад и структура његових комедија

У Нушићевом комедиографском раду, као и у целом његовом стваралаштву, могу се

издвојити три раздобља. Осамдесетих година деветнаестог века он пише друштвене
комедије:

Народни посланик

Сумњиво лице

Протекцију

, од којих прве две иду у

његова најбоља комедиографска остварења. У другом, најдужем периоду, од 1889. до
1929, он ради више на озбиљној драми и различитим прозним жанровима, а уколико
пише комедије, онда су то „лаке“ комедије и водвиљи, као што су:

Обичан човек

Свет

Овај комад Нушић касније није уврстио у своја сабрана дела.

Пут око света

и друге. Пун процват Нушићевог рада на комедији имамо у последњих

десет година његовог живота. Тада се враћа друштвеној комедији, какву је неговао у
првом периоду, и пише дела:

Госпођа министарка

Ожалошћена породица

Покојник

Власт

, која је остала незавршена. Њима би требало додати више других у којима се

друштвена критика спаја са водвиљским заплетима:

Мистер долар

Београд некад и сад

Ујеж

Др

, и низ једночинки:

Кирија, Мува, Два лопова, Аналфабета, Код адвоката

друге.

По Палавестри,

Нушић је једини велики позоришни писац „златног доба“ и епохе

реализма. Његово обимно дело превазилази границе епохе и културе у којој је поникао.
Међу првим је балканским драмским писцима који успешно спаја локално и
универзалнио, појединачно и опште, лично и архетипско. Сјајан је портретиста
реалистичког кова. Створио је непрегледну галерију ликова из српске малограђанске и
варошке средине. Оцртао је многе потиснуте и скривене одлике грађанског менталитета
у српској култури, оптерећеној тврдим патријархалним предрасудама и неситошћу која
се каћиперно прилагођава свакој новој моди.

Нушић је имао устаљени принцип грађења својих комедија. Користио је

аутоматизам људског понашања са призвуком неукости, као једним од услова за развој
комичне форме; затим, његове личности радо искачу из монотоне и сиве неодређености
паланачког живота; развијао је конфликте међу њима; уносио је у комедије
грандоманију и кићење туђим перјем (нарочито у

Свету

). Специфичан је „фамилијарни

стил“ који даје посебну боју Нушићевом хумору; канцеларизми;

психолошки аспект –

код његових ликова примећује се видно одсуство свести о прекорачењу неке моралне
норме, што ствара комичне, понекад апсурдне, ситуације и заплете. Нушић је мајстор
сценског заплета, сарадник режије, познавалац ћуди и расположења публике. Код њега
се примећује ренесансни дух, срдачна отвореност и ведрина. Већ у уводном призору
пружао би сигнал будућег заплета, нагло би постављао комично-провоцирајућу
загонетку.

Фабула је основни чинилац Нушићеве комедије. У фабули је налазио жаришта

комичних судара и парадокса, ткиво будуће комедије. Волео је да један заплет преплиће
другим заплетима, како би створио вртлог забуне и урнебесни смех. Прибегавао је
водвиљском заплету, (

qui pro quo

error in persona

), покушавајући тако да спољним

средствима измами смех. Експозиција му је, по неким критичарима, муњевита.

Писац

одмах пружа драмски узрок који најављује буру заплета. На самом почетку, и пре
подизања завесе, на сцени се догоди нешто што нарушава конвенције живота. Стигне
нека изненадна вест, писмо, депеша и сл. Нушић, изнад свега, тежи живости радње и
заплета. У импулсивној радњи, која стреми кулминацији, нема дигресија, епизода и
сувишних лица. Сви елементи сижејног развоја су усаглашени и бурно проистичу један
из другог, хумор је све снажнији и снажнији, у сталном напону и непредвидив.
Кулминација, као и експозиција, стиже нагло и спонтано. Расплет је карактеристичан
јер се у њему суочавају бруталне амбиције ликова са реалношћу.

По запажању Јосипа Лешића, а по Нортропу Фрају, структура Нушићеве комедије је

троделна (АБА), с тим што (А) представља, по Нушићу, „нормалну линију живота“, док
(Б) означава силажење са линије и кретање према тачки смрзавања, а то је тренутак када
је поредак нарушен глупошћу лика из комедије, предрасудом или догађајем који ни
сами ликови не разумеју; и затим долази поново део (А), односно враћање на нормалну
линију, или успостављање почетног и стабилног поретка.

Предраг Палавестра,

Историја модерне српске књижевности

, СКЗ, Београд, 1986,

стр. ???

Службујући у државно-управним и дипломатским пословима више од десет година, Нушић је

био упућен на канцеларијски речник и фразеологију и користио се његовом комичном страном.

Вук Филиповић,

Поетика трајања

, Јединство, Приштина, 1973, стр. 86.

Јосип Лешић,

Нушићев смијех

, Нолит, Београд, 1981, стр. 51.