1
VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
BEOGRADU
Drumski saobraćaj u Srbiji
STUDENT:
PROFESOR:
Ivana Jovičić 416/2010
Dr Nebojša Kolarić
2
Sadržaj:
Uvod............................................................................................................................................3
2. Drumski saobraćaj...................................................................................................................4
2.1. Definicija.........................................................................................................................4
2.2. Podela drumskog saobraćaja...........................................................................................4
3. Istorijski sazvoj drumskog saobraćaja....................................................................................5
4. Uloga drumskog saobraćaja....................................................................................................6
5. Stanje putne mreže u Srbiji.....................................................................................................8
5.1. Prevoz putnika i robe preduzeća iz oblasti saobraćaja....................................................8
5.2. Stanje, problemi, ograničenja..........................................................................................9
5.2.1. Analiza sigurnosti putne mreže Srbije....................................................................10
5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraćaja.............................................................................11
5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................11
5.5. Održavanje putne mreže.................................................................................................13
Zaključak...................................................................................................................................15
Literatura...................................................................................................................................16
4
2. Drumski saobraćaj
2.1. Definicija
Put se može definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraćaja. Drumski
saobraćaj je, kao što mu samo ime kaže, saobraćaj koji se odvija na drumovima. On ima svoja
pravila i uređen je zakonima koji su, po kategorijama primenljivi na različite učesnike u
saobraćaju, kao i velikim brojem opštih pravila koja važe za sve i stvar su unutardržavnih i
međunarodnih konvencija, kao i etike učesnika u saobraćaju. Primer konvencije koja uređuje
drumski saobraćaj na globalnom nivou je Bečka konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968.
godine, doneta kako bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala
zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica
1
.
Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade,
a da je potpisana od strane najvećeg broja evropskih zemalja.
Ogromna većina svetskih zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom
znakova, saobraćajnih signala i pravila koja su važeća za dati znak ili signal, kao i onih koja
su važeća u opštem smislu. Ipak, drumski saobraćaj ne čine samo pravila. Čine ga i
infrastruktura (sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima) na kojima se pravila
primenjuju, i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno.
2.2. Podela drumskog saobraćaja
Prema primeni, izgledu, dozvoljenoj brzini, pravilima koja na njima važe i načinu izgradnje,
putevi se dele na:
1.Auto put – put koji ima 3 ili više traka jednosmernih traka, fizički razdvojene smerove i
rezervisan je za brzi saobraćaj. Auto put je najviša klasa druma, ne prekida se raskrsnicama,
semaforima, pešačkim prelazima i na njemu su dozvoljene najveće moguće brzine.
2. Brzi put - put predviđen za kretanje motornih vozila koji omogućava brzo odvijanje
saobraćaja gde su dozvoljene veće brzine i propusnost saobraćaja je veća. Pri njihovoj
izgradnji se moraju poštovati neki međunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod
Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome što zovemo magistrala.
3. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. To mogu
biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja
nisu od velike važnosti van lokalnih okvira.
4. Zemljani putevi, makadamski putevi i sl. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske
jedinice i karakteriše ih niska frekvencija saobraćaja.
5
Dakle, kao što smo videli, drumovi i te kako podležu definiciji i klasifikaciji. Osvrnimo se sad
malo na prevozna sredstva. Ako bismo želeli da ih klasifikujemo i opišemo osvrćući se na to
šta od nas zadata tema zahteva, uradili bismo to najopštije i podelili ih na vozila na sopstveni
pogon, vozila bez sopstvenog pogona, zaprežna vozila i pešake.
3. Istorijski razvoj drumskog saobraćaja
Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio važan faktor za održavanje
ekonomske kohezije, još od doba starih carstva do modernih država danas u svetu. Sa
tehnološkim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su značajno evoluirala.
Tako je i razvoj saobraćaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. Čitav
istorijski period razvoja saobraćaja moguće je pratiti od preindustrijskog do savremenih
saobraćajnih mreža na početku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikuje
specifičnim inovacijama u transportnom sektoru.
Pre pojave parne mašine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisu
postojale nikakave forme motorizovanog saobraćaja. Transportna sredstva su se mahom
vezivala za životinjsku tegleću snagu u kopnenom saobraćaju ili za snagu i pravac duvanja
stalnih vetrova u pomorskom saobraćaju. Bilo je ograničenja u količinama robe koja se
prevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Kako je efikasnost transportnog sistema u
ovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz
perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruženju uticaj grada na okolni prostor kroz
trgovačke veze bio je najviše do 50 km u prečniku. Međunarodna trgovina je i tada postojala,
ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i
dostupni malom broju bogatih), jer je bilo reč o začinima, svili, vinu, parfemima – robi koja je
do Evrope dovožena čuvenim Putem svile
3
. U takvom okruženju, bilo je teško govoriti o bilo
kakvom urbanom sistemu, već pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo
ograničenom trgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu čuvena
Rimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posvećivale velike
napore izgradnji saobraćajne mreže, pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad svojom
velikom teritorijom tokom dužeg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su
tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim
delovima carstva, povezujući velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se
putna mreža razvijala i dostigla u jednom trenutku 80.000 km odlično izgrađenih puteva (III
vek).
Mnogo vekova kasnije, Karl Benc,1885. godinekonstruiše prvi automobil sa
unutrašnjim sagorevanjem na tri točka, koji se smatra pretečom modernog
automobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruiše preteču današnjeg motocikla, a godinu
dana kasnije isti čovek konstruiše prviautomobil na četiri točka. Godina 1913. se smatra
prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi
pokretna proizvodna traka. U periodu od 1909-1927. godine Fordove fabrike suproizvele 15
miliona automobila (čuveni model „T“), koji su preplavili američko tržište.Zasluge za
razvoj automobilskog saobraćaja imaju još i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama
Opela, potom Lui Reno, Mišelin (zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali je
Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde,
Dore, Porše, Frederik i Čarls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetažni autobus), Vinčenco
Lančija, Američki veterinarski lekar.
