1
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA-VISOKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
Seminarski rad
DRUŠTVENA MOĆ I PRAVO
Predmet:
Sociologija i pravna etika
JAVNA UPRAVA
Mentor: Studenti:
Dr Đurić Aleksandra Filjđokić Jovana, broj indeksa2G1/0091/1
Radosavljević Milica broj indeksa 2G1/0051/16
2
Beograd, april 2017.
SADRŽAJ
Pojam moći .................................................................................................................................02
Pojam prava ..................................................................................................................................02
Struktura društvene moći .............................................................................. ...............................03
Funkcije društvene moći.............................................................................................................. 03
Oblik društvene moći.....................................................................................................................04
Izvori društvene moći....................................................................................................................04
Ispoljavanje moći...........................................................................................................................05
Izvor i prava.................................................................................................................................06
Vrednosti izvora prava.................................................................................................................07
Upotreba moći u radnim organizacijama .....................................................................................07
Tipovi moći ..................................................................................................................................08
Distanca moći ................................................................................................................................09
Oblici društvene moći....................................................................................................................09
Pojam vlast, i moć ........................................................................................................................09
Definicija vlasti i moći ................................................................................................................10
Oblici društvene moći ..................................................................................................................10
Vlast, moć, autoritet i sila..............................................................................................................11
Tumaćenje oblika vlasti u delu Maksa Vebera...........................................................................12
Moć................................................................................................................................................13
Autoritet........................................................................................................................................14
Zaključak ......................................................................................................................................14
4
Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno pravni
poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je primena
koja obezbeđuje (sankcioniše država), jer raspolaže monopolom fizičke sile.
Pravni sistem je u stalnoj dinamici jer se menjaju drštva, društveni odnosi i pravne norme.
U
demokratskim državama, pravo je oruđe za zaštitu opšte društvenih interesa, a to su red, mir i
pravda.
Pravo ima četiri elementa:
prvi element: (
normativnog je karaktera): pravo je skup pravnih normi ;
drugielement:
(sociološkog karaktera): pravo reguliše društvene odnose u državi;
trećielement: (
faktičkog karaktera): pravnim normama se ostvaruju vrednosti i ciljevi određenog
društva i države;
četvrti element
: (faktičkog karaktera): primena pravnih normi obezbeđena je državnim aparatom
koji raspolaže monopolom fizičke sile.
Pravo je organizovano tako da uvek štiti interese i izražava volju vladajuće klase, a osnovno
obeležje mu je državna prinuda.
STRUKTURA DRUŠTVENE MOĆI
Strukturu drustvene moći čine:
1) Nosioci moći
mogu biti pojedinci ili društvene grupe koje svoju moć zasnivaju na jednom ili više
elemenata. Što su ti elementi realističniji to je moć pojedinca, tj grupe stabilnija.
2) Ubeđivanje
je značajan element moći, jer su ljudi skloni da nameću uverenja ali i da prihvataju
ubedljive stavove drugih. Ova moć zavisi od znanja, informisanosti, položaja pojedinca,
posedovanja sredstava i veštine ubeđivanja. Poseban vid ubeđivanja je manipilacija.
3) Materijalno bogatstvo
posedniku stvara osećaj sigurnosti i moći. Ekonomska moć je uvek imala
veliki uticaj na sve druge oblike moći, jer ona prisiljava jednom velikom pretnjom – pretnjom
gladju, nudeci izbor: “Ili ces se sloziti, ili ces biti bez pristojnog standarda”.
4) Statusni simboli
utiču sa psihološkog karaktera sa značajnim socijalnim i političkim posledicama
( odlikovanja, titule, publicitet, rang itd. ).
5
5) Kontrola društvenih normi
predstavlja pravne, moralne, religijske i obicajne norme kojima se
kontrolisu oni koji se njih pridržavaju, ali i oni kod kojih se ove norme premeštaju unutar svesti i
kod kojih je kontrola manje vidljiva a ne mora biti manje efikasna.
6) Sila
podrazumeva upotrebu sredstava prinude koja se najčesće realizuje fizičkom silom.
7) Dominacija i hijerarhija
su principi moći. Dominacijom se moć manifestuje i ona je spoljašnji
princip moći. Hijerarhija vertikalno povezuje strukturu moći i ona je unutrašnji princip moći.
Međusobno su povezane i dopunjuju se, a zajedno pokazuju efikasnost, rezultate, velicinu i
mogućnost moći.
FUNKCIJE DRUŠTVENE MOĆI
Funkcije društvene moći su:
1)
Funkcija održanja
ako je pojedinac u pitanju održanje se odnosi na socijalnu grupu kojoj pripada,
ako se odnosi na njegov profesionalni položaj onda se to održavanje odnosi na zadržavanje tog
položaja.
2)
Funkcija stvaralaštva
je najbitnija funkcija duhovne moći. Od njenog razvoja zavisi i opstanak
duhovne moći.
3)
Funkcija pokretenja
je funkcija koja je usmerena ka razvoju, predstavlja pozitivnu usmerenu
volju kojom se kroz istoriju društvenog razvitka razbija sve što pruža otpor kretanju napred i traž
4)
Integrativna funkcija
nastaje i odrzava se silom, uveravanjem, pritiscima, nametanjem i moze
imati pozitivne i negativne posledice po razvoj društva.
5)
Kontrolna funkcija
predstavlja sredstva pomoću kojih se kontroliše nametanje i sprovođenje
volje. Ta sredstva su: fizička sila, društvene norme i sredstva nagrađivanja i kažnjavanja.
6)
Emocionalnafunkcija
moć zadovoljavanja emocionalnih potreba.
OBLIK DRUŠTVENE MOĆI
Društvena moć je organizovana moć koja pripada organizovanoj grupi, vladajućoj klasi,
7
poseduje. Snaga i pouzdanost njene spoljašnje moći zavise od pouzdanosti unutrašnjeg
potcinjavanja njenih članova.
