VISOKA TEHNČKA ŠKOLA
SEMINARSKI RAD
Predmet: SOCIOLOGIJA
Tema: DRUŠTVENA MOĆ I UPRAVLJANJE
Profesor: Staniša Dimitrijević Student:Bojan Petković
Broj indeksa: 55/14
Određenja moći
Po određenju moći Maksa Vebera moć podrazumeva “izglede jednog čoveka ili više ljudi da
sprovedu sopstvenu volju u zajedničkom poduhvatu, čak i uprkos otporu drugih koji u tom poduhvatu
učestvuju”. Suština je da je moć nametanje volje i ona se može ostvariti prihvatanjem ili slamanjem
otpora. Najuspešnija sredstva za ostvarivanje takve moći su disciplina i vlast. Po misljenju Bertranda
Rasela posedovanje moći je povezano sa sticanjem slave, a to je zapravo jedna od najviših težnji kojom
idu i teže ljudi. Robert Birstet smatra moć kao sposobnost da se nametne sila u određenu društvenu
situaciju. Za njega je moć društvena pojava koja se može javiti u formalnoj, neformalnoj organizaciji, i
neorganizovanoj zajednici. Feliks Openhajm smatra da je posedovanje moći sposobnost uticaja,
kažnjavanja i kontrolisanja slobode drugih. Robert Dal misli da moć ima onaj čovek koji može da utiče na
nekog drugog čoveka da uradi ono što inače ne bi učinio. Određenje moći za Petera Bahana i Mortona
Baraca oslonjeno je na prinudu, uticaj, autoritet ili manipulaciju. Rajt Mils smatra da su moćni i uticajni
ljudi oni koji imaju mogućnost da ostvaruju svoje ciljeve čak i onda kada se drugi ljudi tome protive.
Samo ljudi koji upravljaju ili učestvuju u upravljanju velikih institucija mogu biti moćni. Hana Arent
misli da moć pripada grupi i postoji koliko i ta grupa i nikada nije svojstvo pojedinca. Tako na primer
kada je neko na vlasti, on zavisi od ljudi koji su ga na taj položaj izglasali, i njegova vlast će trajati sve
dok ta grupa ljudi ne iščezne. Niklas Luhman moć smatra za komunikacijski medij. Moć je “sposobnost
povećanja učinka u promenljivim društvenim uslovima i ona podrazumeva da posednik, a i odanik moći u
komunikacijskom procesu selekcionišu mogućnosti”.
Termin “moć” se vrlo često upotrebljava, ali se veoma retko objašnjava njegovo značenje. Malo
je ljudi koji mogu voditi nekakav razgovor a da ne spomenu moć. Za predsednike republika i za
predsednike vlada obično se kaže ili da poseduju moć ili da im ona nedostaje. O drugim se političarima
obično govori ili da im se povećava moć ili da je gube. Moć je sposobnost da se utiče na druge ljude.
Moc se uocava i u najednostavnijim odnosima. Moc je sposobnost da se menja stav ili ponašanje
pojedinaca ili grupa. Što je veća sposobnost da bi se ostvarile vlastite želje i da bi se zahvaljujući tome
ostvario određeni cilj, to je moć veća. Upravo zbog toga reč moć ima zdravorazumsko značenje da se ne
mora posebno definisati i pojasniti. Skoro sve definicije moći ne daju odgovor na mnoga zanimljiva
pitanja kao što su:
Kako se vlastita volja nameće drugima i kako ti drugi pristaju da im ona bude nametnuta?
Šta je “to nešto” što navodi neku osobu ili mnoge osobe da se odreknu svojih želja i
vlastitih interesa i prihvate želje i interese drugih: da li je to pretnja da će, ako se ne
pokore, biti fizički kažnjeni, ili pak, biti materijalno nagrađeni, ili možda moć uveravanja,
sposobnost nagovaranja, ili neka druga sila?
Šta je to što daje nekim ljudima pravo da upravljaju postupcima drugih ljudi, bez obzira
da li se radi o krupnim ili malim, nevažnim stvarima?
Koje su razlike između ličnosti koje poseduju moć i onih koji podležu njihovom autoritetu
i koji ih slušaju?
Zašto neki ljudi dozvoljavaju da se njima upravlja, da im se naređuje?
Upravo odgovori na ova pitanja definišu kako se vlastita moć nameće drugima, i kako se dolazi
do toga da se raspolaže instrumentima i postupcima njenog nametanja. Postoje različiti oblici korišćenja
moći: mogu biti zvanični kada lice izloženo moći prizna posredniku moći da ima “pravo” ili da ga zakon
ovlašćuje da utice na njega; a može biti i skriveni oblik kada oni koji se pokoravaju ne smeju videti da se
pokoravaju da bi to nametanje bilo delotvorno.
Pojedinci i grupe žele moć da bi pomoću nje ostvarili vlastite ciljeve, i to naravno, u prvom redu
materijalno – finansijske. Veoma je bitno povezivanje ljudi sa sličnim interesima, vrednostima i
shvatanjima da bi se tako uspešnije vršilo potčinjavanje drugih ljudi i uspesnija borba za vlast i moć. Tako
na primer političar želi dobiti podršku birača da bi zadržao svoj položaj ili političar koji se trudi da bude
izabran da bi tako mogao doći u položaj da se služi finansijskim interesima bogatih ljudi koji podržavaju
njegovu kandidaturu vrlo će elokventno opisivati sebe kao javnog dobrotvora, zaštitnika i prijatelja
siromašnih. Preduzetnik nikada javno neće reći da zapošljava nove radnike kako bi povećao svoje
bogatstvo već je navodno njegova namera da da ljudima posao od kojeg će živeti, povećavati celokupan
standard i tako se založiti za još uspešnije funkcionisanje sistema slobodnog preduzetništva.
