Sadr
ž
aj:
Uvod
___________________________________________________________ 2
Dru
š
tvena norma
________________________________________________ 3
1.
Pojam dru
š
tvene norme ___
______________________________________ 3
2. Norma i dru
š
tvena stvarnost
______________________________________ 4
3.Vrste dru
š
tvenih normi
__________________________________________ 5
3.1. Tehni
č
ke norme _______________________________________________ 7
3.2. Podela dru
š
tvenih normi prema sankciji ________________________ 7
3.3. Obi
č
aj
______________________________________________________
9
3.4. Moral _____________________________________________________ 11
3.5. Norme dru
š
tvenih organizacija __________________________________ 13
Zaklju
č
ak
______________________________________________________ 14
Literatura
______________________________________________________ 15
UVOD
Ljudsko dru
š
tvo je organizovani skup ljudi i predstavlja sociolo
š
ku
kategoriju u organizovanoj zajednici u dru
š
tvu. Stvaraju se pravila kojima se
ure
đ
uju me
đ
usobni odnosi ljudi.
Dru
š
tvene norme su usmerene na
č
ovekovu svest i volju. Ljudi ih prihvataju
da bi mogli da
ž
ive u zajednici.Osim dru
š
tvenih normi, na pona
š
anje ljudi uti
č
u i
prirodni zakoni. Norme stvaraju
č
itav sistem pravila pona
š
anja koji odre
đ
uje
ljudsko pona
š
anje i me
đ
usobno po
š
tovanje i opstanak
č
oveka.
Premda da dru
š
tvene norme imaju sna
ž
an uticaj na stvove i pona
š
anja ljudi
i razli
č
itim socijalnim situacijama, njihovu istra
ž
iva
č
ku i prakti
č
nu upotrebu
znatno ograni
č
ava na
č
in definisanja i merenja razli
č
itih vrsta dru
š
tvenih normi.
Nastoje
ć
i do
ć
i do zajedni
č
ke, sveobuhvatne definicije dru
š
tvenih normi, u
ovom radu opisujemo najva
ž
nije podele i vrste normi razvijene u okviru razli
č
itih
teorijskih pristupa.
Dele se zavisno od njihove sadr
ž
ine i na osnovu sankcije. Naj
š
ira podela je
po sadr
ž
ini na tehni
č
ke norme i dru
š
tvene norme u u
ž
em smislu. Tehni
č
ke norme
su pravila koja omog
ć
uju razumevanje prirodnih zakona. Za nepo
š
tovanje ne
sledi kazna jer ga ka
ž
njava sama priroda. Dru
š
tvene norme u u
ž
em smislu su
pravila pona
š
anja ljudi u dru
š
tvu nastala na osnovu njihove svesti i volje,
odre
đ
uju kako
ć
e se pona
š
ati kao celina kao
č
lan dru
š
tva u suprotnom slede
sankcije.
Norme mogu dejstvovati pozitivno na dru
š
tvene odnose, omogu
ć
avati njihov
razvoj. Ali, mogu i dejstvovati negativno, svojim pravilima ko
č
iti, onemogu
ć
avati dalji
razvoj. Me
đ
utim, to smetanje normi razvoju dru
š
tvenih odnosa ne mo
ž
e biti dugo, jer
norme su izraz dru
š
tvenih odnosa, norme moraju odgovarati novonastalim odnosima, te
se moraju stvoriti druge norme koje
ć
e regulisati nove odnose.
2. NORMA I DRU
Š
TVENA STVARNOST
Pod izrazom norma, dakle, mo
ž
emo razumeti dva zna
č
enja. Norma je ili
dru
š
tveno pravilo o pona
š
anju ljudi u dru
š
tvu, ili je re
č
o ne
č
emu
š
to je normalno,
š
to
odgovara svakodnevnom de
š
avanju, odgovara odre
đ
enom proseku i meri prose
č
ne
uobi
č
ajene prihvatljaivosti. U ovom drugom zna
č
enju, zna
č
enju norme u smislu
normalnog, u normi je sadr
ž
ana stvarnost. Dok u prvom shvatanju norme prime
ć
ujemo
imperativ jer se radi o onome
š
to se mora, tj. ono
š
to treba da bude
č
u drugom svhatanju
norma je ono
š
to jeste.
Ovakvo razlikovanje dvosmislenosti u zna
č
enju norme je planski zna
č
ajno, jer
otkriva problem odnosa norme i stvarnosti. Bez obzira
š
to je
č
ovek slobodan da, kao
svesno i voljno bi
ć
e, normu stvara slobodno, to nikako ne zna
č
i da i ta njegova sloboda
nije oivi
č
ena odre
đ
enim dejstvima normalnog, dejstvima stvarnosti. Dru
š
tvenom normom
se mo
ž
e utvr
đ
ivati odre
đ
eni cilj ili se mogu odre
đ
ivati odre
đ
ena sredstva za ostvarivanje
tog cilja. U slu
č
aju normiranja cilja svakako da je prostor slobode
č
oveka kao stvaraoca
norme su
ž
eniji. Ova ograni
č
enost norme je uslovljena dru
š
tvenom i prirodnom
stvarno
šć
u i zbiljom, tj. onim objektivnim okolnostima koje sa
č
injavaju stvarnost.
Normom se ne mo
ž
e predvideti cilj koji je nemogu
ć
, jer je takav cilj onda nemogu
ć
e
realizovati; tada je re
č
o nemogu
ć
oj normi. Osim ovog nesaglasja norme sa stvarno
šć
u,
ona mo
ž
e biti i besmislena, kada insistira na pravilima koja se i ina
č
e uvek, u svakoj
situaciji i podjednako od svih po
š
tuju, kada i ina
č
e predstavljaju deo stvarnosti.
Dru
š
tvene norme imaju dva elementa: objektivan i subjektivan. Objektivan upravo i
predstavlja data stvarnost. U tu datu stvarnost ulaze i prirodni zakoni, ali i ljudi sa svojim
stvarala
š
tvom i dostignutim nivoom civilizacijskog razvoja. Bez uva
ž
avanja date
stvarnosti, dru
š
tvena norma bi bila ili nemogu
ć
a ili besmislena. Subjektivan element
norme
č
ini slobodan prostor
č
oveka u izboru ciljeva i sredstava potrebnih za realizaciju
izabranih ciljeva. Spontatni poredak je onaj koji
č
ovek ne
ž
eli, a idealan kome te
ž
i, ali
koji je nedosti
ž
an. Normama se
č
ovek kre
ć
e izme
đ
u njih - menja se spontani a te
ž
i
idealnom.
Iz samog pojma dru
š
tvene norme, da ona reguli
š
e pona
š
anje ljudi u dru
š
tvu,
dru
š
tvene odnose, proizilazi, da dru
š
tvena norma mora da odgovara dru
š
tvenoj stvarnosti.
Norma treba da bude izraz dru
š
tvenih odnosa, da postoji skladnost izme
đ
u onoga
š
to
jeste, (dru
š
tvena stvarnost), i onoga
š
to treba (dru
š
tvena norma).
Ovakav odnos i omogu
ć
uje da se norma dobro izvr
š
i, po
š
tuje. Gra
đ
ani
ć
e
izvr
š
avati norme, jer se tako i pona
š
aju, takvi su njihovi stvarni dru
š
tveni odnosi.
Me
đ
utim, to ne zna
č
i da se uvek zbog toga norma po
š
tuje. Norma se mo
ž
e prekr
š
iti iz
mnogih razloga. Ali, ako norma odgovara stvarnosti, postoje realne mogu
ć
nosti da se ona
izvr
š
i.
Kada se norma odre
đ
uje, propisuje, a to je slu
č
aj naro
č
ito sa normama koje izdaju
razne organizacije, te i dr
ž
ava, mora se voditi ra
č
una da norma odgovara i realnim
mogu
ć
nostima za njeno izvr
š
enje. Norme su upu
ć
ene ljudima radi izvr
š
enja. Ljudi se po
normama moraju vladati. Prema tome, ne mo
ž
e se normom ne
š
to odrediti
š
to je
nemogu
ć
e izvr
š
iti, van ljudske mo
ć
i, dru
š
tvenih prilika i stvarnosti. Ako bi postojale
takve norme, one se ne bi mogle izvr
š
avati, ne zato
š
to ih ljudi ne po
š
tuju, ne
ć
e izvr
š
iti,
ve
ć
zato
š
to se stvarno ne mogu izvr
š
iti. Norme se uvek stvaraju prema tome kakve su
prose
č
ne mogu
ć
nosti za izvr
š
enje a ne najbolje ili najgore, kako mo
ž
e prose
č
an
č
ovek
izvr
š
iti normu, a ne
č
ovek izvanrednih sposobnosti.
Ovakvo odre
đ
ivanje normi ne smanjuje mogu
ć
nost da se normama usmerava
kretanje dru
š
tvenih odnosa i pona
š
anja ljudi odre
đ
enim pravcem. Norme uvek odre
đ
uju
kretanje dru
š
tvenih odnosa i ono
ć
e biti mogu
ć
e ako norme odgovaraju stvarnosti. Kada
ne odgovaraju stvarnosti, realnim mogu
ć
nostima za izr
š
enje, ne mogu se ni izvr
š
iti. U
kretanju, razvoju dru
š
tva, norma se mo
ž
e realizovati, mo
ž
e imati efekta, samo ako
omogu
ć
i kretanje u realnim, stvarnim mogu
ć
nostima dru
š
tvenih odnosa i njihovog
razvoja. Norma ne mo
ž
e omogu
ć
iti nikakvo kretanje ako je nerealna ako ne odgovara
stvarnosti i njenim mogu
ć
nostima razvoja.
Svaka organizacija, dr
ž
ava i dru
š
tvo, imaju odre
đ
ene te
ž
nje, ideale, ciljeve, i
stvaraju
ć
i norme, nastoje da ih usmere tim ciljevima. Norma odre
đ
uje kakvo treba da
bude pona
š
anje ljudi. Me
đ
utim, ljudi se ne moraju pona
š
ati po normama. Ideal je svakog
dru
š
tva, organizacije i dr
ž
ave, da se njihove norme po
š
tuju. Me
đ
utim, taj ideal se vrlo
te
š
ko mo
ž
e ostvariti. Mnoge norme se ie po
š
tuju iz mnogih razloga i okolnosti. Dolazi do
raskoraka izme
đ
u iormi i ljudskog pona
š
anja, onoga
š
to je propisano,
š
to treba da bude,
sadr
ž
anog u normama - normativnog poretka - i onoga
š
to jeste,
š
to je u
ž
ivotu, onoga
kako se ljudi pona
š
aju - fakti
č
ki, spontani poredak.
3. VRSTE DRU
Š
TVENIH NORMI
U dru
š
tvu postoje mnogobrojne i vrlo raznovrsne norme, jer su i pona
š
anja ljudi
brojna i raznovrsna. Postoje vrlo raznovrsni dru
š
tveni odnosi koji se reguli
š
u raznim
normama. Vrlo
č
esto su i isti dru
š
tveni odnosi regulisani razli
č
itim normama. Tako
