Друштвена производња и њени резултати
Матурски рад из предмета Економија
2
УВОД
Посматрајући свијет око себе, уочавамо да је већина предмета који нас окружују
резултат производње. Свакодневно употребљавамо производе различитих произвођача
којима подмирујемо своје бројне потребе.
Ако бисмо замислили свијет у коме би се потребе подмиривале само природним
добрима, схватили бисмо колики је значај производње за опстанак људи. Оно што
природа пружа, то је материја која се углавном не може непосредно употријебити. Да
би користили природна добра, људи морају да их обликују и мијењају према својим
потребама. Такво дјеловање људи на привреду ради стварања и прибављања
материјалних добара назива се производња. Она је нужна, будући да омогућава
опстанак људи и задовољавање њихових потреба.
Процес производње је процес размјене материје између човјека и природе који се
одвија у одређеном друштвеном облику.
Производња је сврисисходна дјелатност, што значи да је то активност која се
обавља са унапријед одређеним циљем. Суштина производње је управо у тој свјесној и
сврсисходној активности- људском раду.
Циљ производње је стварање материјалних добара и услуга ради подмиривања
људских потреба.
Друштвена производња и њени резултати
Матурски рад из предмета Економија
4
У прибављању елемената за такав производни процес који ће произвести добра
неопходна за егзистенцију, појединац мора користити продукте рада других. На
примјер, да бисмо сами себи направили ципеле, морамо посједовати кожу, конац, алат
итд. Да би се створила неопходна добра, потребна је одговарајућа спознаја и искуство.
Рад једних људи се наслања на рад других. Друштвени карактер производње потиче из
друштвеног карактера рада. Људи не могу да производе изоловано једни од других.
Друштвена подјела рада омогућила је специјализацију радова и пораст продуктивности
рада, али је истовремено наметнула нове облике повезивања привидно осамостаљених
појединих радова. На тај начин, сваки приватни рад постаје дио укупног друштвеног
рада. Ово уклапање приватних радова у укупан друштвени рад не тече увијек спонтано
и без поремећаја, али је оно предуслов стварања материјалних добара, којима се
посредно или непосредно задовљавају људске потребе . Зато се каже да производња
има друштвени карактер. У производном процесу једни су власници средстава за
производњу док су други само радници. Власници средстава за производњу могу, али и
не морају бити укључени у процес производње.
Задовољавање људских потреба обезбјеђује опстанак људске заједнице. Потребе
могу бити појединачне или личне, као нпр. храна, пиће, обућа, образовање и сл. и
заједничке као што су становање, освјетљење, огрев, заједничко коришћење кућних
апарата. Ту је још и заједничко коришћење јавних објеката, нпр. средстава јавног
превоза, болница, спортских терена, позоришта, вјерских објеката, путева. Ако се о
потребама говори са аспекта предмета, тада се њиховом објашњењу може приступити
са два аспекта. Прво, са психофизиолошког или с аспекта појединца, и друго, с аспекта
друштва као цјелине. Најприкладнија дефиниција с аспекта појединца потребе
дефинише као осјећај недостатка повезан с настојањем да се тај недостатак или немање
отклони. Дефиниција с аспекта друштва сматра да потребе представљају захтјев за
одржавањем човјека у природној средини. Пошто добра за задовољавање потреба нема
слободних у природи, њих је неопходно прибављати кроз производњу.
Када се ради о производњи, намеће се одмах и питање шта је све неопходно
осигурати да би се процес производње могао несметано одвијати. Неопходна су три
основна чиниоца. То су:
1
рад,
средства за рад и
предмети рада.
Рад је она одредница производње иза које стоје људи. Људи и њихов рад су прва
претпоставка било какве производње. Иако је за производњу неких добара довољан
само рад, производња многих добара се не би могла замислити без одговарајућег
искуства, вјештине и знања самих произвођача. Знања се стичу кроз дугогодишње
искуство.
1
Лабус, Мирољуб: „Основи економије“, Стубови културе, Београд, 2002., стр. 22.
