VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA TEKSTIL
LESKOVAC
Tema: Društvene grupe (porodica)
(seminarski rad iz sociologije)
Smer: Konfekcija
Profesor: Student:
Dr. Emilija Đikić Jovanović Milica Ivković
RG847/2013
2
Sadržaj
1. Uvod........................................................................................................3
2. Pojam društvenih grupa, klasifikacija i njihova
specifičnost...............................................................................................4
3. Porodica kao društvena grupa..................................................................7
4. Oblici porodice………………………………..............................................9
5. Kriza porodice……………………………………………………………11
6. Zaključak………………………………………………………………….13
7. Literatura………………………………………………………………….14
4
Pojam društvenih grupa, klasifikacija i njihova
specifičnost
Društvenu grupu možemo definisati kao određeni broj pojedinca, odnosno
individua, međusobno povezane trajnijim ili privremenim odnosima. Do
grupisanja dolazi po nepisanom pravilu usled zajedničkog porekla ili društvenog
položaja, zajedničkih sklonosti ili interesa i zajedničkog delovanja. Do grupisanja
takođe dolazi usled želje za zajedničkim životom i nastojanju da u njemu zadovolje
svoje određene potrebe i ciljeve. Potreba za ovim javlja se upravo kao razlog, ili
kao posledica grupnog života. Pored ostalog, najčešće se pojam društvene grupe
određuje kao skup ljudi između kojih postoji neka prostorno-fizička veza.
Prostorno-fizički povezani ljudi mogu biti predmet sociologije samo ukoliko do
takve veze dolazi usled nekog društvenog procesa u kome oni učestvuju ili
ukoliko, obrnuto, takva veza može dovesti do takvog društvenog procesa.
Međutim, svaki čovek jeste pripadnik više grupa. Po rođenju on pripada grupi
porodice, zatim klasi i naciji, državi, gradu ili selu, profesionalnoj grupi kao i
kulturnoj, i tako dalje. Osim ovih, već navedenih grupa takođe postoje grupe
rodova, plemena, naroda, verskih zajednica, zanimanja (struke, profesije), klasa i
slojeva, kao i različitih društvenih i političkih udruženja (NVO, stranke), privrednih
preduzeća, i tako dalje. Grupe se sastoje iz ljudi koji su prilagođeni jedni drugima,
koji se razumeju, koji su učestvovanjem u grupi doprineli laksem izvršenju zadatog
procesa. Činioci grupa mogu biti u većim ili manjim koncentracijama i čine jedan
subjektivan odnos. Odnosi u društvenim grupama mogu biti čvršći i prisni, trajniji
ili labaviji, manje prisni i promenljivi. Na osnovu sentimentalne privrženosti sve
ove grupe ustvari pripadaju dveju grupama, koje se dele na primarne ili osnovne
(zajednica) i sekundarne, odnosno izvedene (udruženja ili interesne grupe).
Članovi primarnih grupa imaju veoma razvijen osećaj pripadnosti, dele osećaj
međusobne bliskosti i zavisnosti, kao i iste osnovne vrednosti i kulturu. Za razliku
od njih, sekundarne grupe se odlikuju slabijom bliskošću između članova,
delimičnim osećanjem pripadnosti, viđenjem grupe kao sredstva, a ne kao cilja.
