Висока техничка школа струковних студија
-Звечан-
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Социологија
Тема:
Друштвено раслојавање
Студент:
Проф.
Булатовић Иван
Садржај
Увод
...............................................................................................................
3
1
.
Димензије глобалне друштвене структуре............................................
4
1.1 Слојна(вертикално-хијерархијска) димензија глобалне друштвене
структуре..
.........................................................................................................
4
2.
Социјална стратификација........................................................................
5
2.1. Појам социјалне стратификације
.........................................................
5
2.2. Општа слојевитост друштва и њена класна основа – ропство, касте,
сталежи и класе
.................................................................................
5
2.3. Својина
.............................................................................................
7
2.4. Моћ
..................................................................................................
7
2.5. Елите
................................................................................................
8
3.
Модели вертикалне структуре друштва...................................................
9
3.1. Стратификацијски модел друштвене структуре
....................................
9
3.1.1. Друштвена неједнакост и социјална стратификација код нас
..............
9
3.2. Класно-конфликтни модел друштвене структуре
................................
10
3.3. Елитистички модел друштвене структуре
..........................................
11
4.
Главни узроци и извори класних неједнакости.....................................
13
5.
Вертикална покретљивост.......................................................................
14
Закључак
.....................................................................................................
15
Литература
.......................................................................................................
16
- -
2
1. Димензије глобалне друштвене структуре
„ Глобално друштво је функционално самостална и релативно стабилно,
хијерархијски организована целина друштвених деловања и односа појединаца и
група, која је историјски формирана њиховим заједничким животом на некој
територији“.
2
Битне димензије сваког глобалног друштва су:
1. функционална (хоризонтална)
2. слојна (вертикално-хијерархијска)
3. просторна (територијална)
4. временска (историјска)
1.1. Слојна (вертикално-хијерархијска) димензија глобалне
друштвене структуре
Вертикално-хијерархијска домензија важна је за сваку структуру, и огледа
се у статусном рангирању појединих друштвених улога према њиховом значају за
целину друштва. Овде је у питању вертикални пресек одређене структуре, где
појединац стиче одговарајући
друштвени положај
(„статус“), који му припада на
основу:
материјалног богатства,
друштвене моћи (власти) и
друштвеног угледа (престижа).
Пошто су материјална добра ограничена, друштвена моћ и углед релационе
категорије, у овој (вертикалној) равни структуралне анализе, у први план се истичу
друштвене класно-слојне (статусне) неједнакости.
2
Митровић Милован/ Петровић Сретен, Социологија, Завод за уџбенике и наставна средства
Београд 2003, стр. 63.
- -
4
2. Социјална стратификација
2.1. Појам социјалне стратификације
Социолози говоре о социјалној стратификацији (друштвеном раслојавању)
када описују неједнакост која влада међу појединцима и групама у оквиру људских
друштава.
„Корисно је стратификацију замислити као геолошке слојеве стена на
земљиној површини. Друштва се могу посматрати као целина која се састоји од
хијерархијски постављених „стратума“,у којој се привилеговани налазе на врху,а
они мање привилеговани ближе дну.“
3
Стога се стратификација најједноставније може дефинисати као
структурална неједнакост између различитих група људи.
2.2. Општа слојевитост друштва и њена класна основа -
ропство, касте, сталежи и класе
У проучавању друштвене структуре, вертикално раслојавање (друштвена
стратификација) представља посебно значајан проблем, јер нема друштва које би у
том погледу било хомогено. У сваком друштву постоје неједнакости друштвених
положаја:
1. према имовном стању - између богатих и сиромашних
2. према друштвеној моћи – између оних који владају другима и оних којима
други владају
3. према угледу – неједнакости се изражавају у различитој оцени значаја и
престижа оних који обављају различите послове.
Кроз историју, у људским друштвима постојала су четири основна система
стратификације:
Ропство
је један екстремни облик неједнакости у којем извесни појединци
буквално поседују друге као своје власништво. Ропство је укидано постепено, тако
да данас више и не постоји у свету.
Касте
су облик
вертикално устројеног груписања, раслојавања, који се у
свом чистом виду јавља само на индијском потконтиненту. Њега карактерише
потпуна затвореност тих група, искљученост сваке могућности да се промени
положај појединца, породице или друге уже групе прелажењем из једне касте у
другу. Њихов главни узрок настајања нису својински односи, већ професионална
подела рада.
3
Гиденс Ентони, Социологија, Економски факултет, Београд 2001, стр.288.
- -
5
