ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ, ОДНОСИ, ДРУШТВО
Важан део УО. Близак је социологији. Наравно, не ради се о студијском
социолошком прилазу, већ о упознавању ОСНОВНИХ појмова.
Посматрањем
друштвених појава
деца се упознају са
друштвеним
односима, друштвеним групама.
При томе усвајају
друштвене норме
,
морал,
стичу знања о
облицима друштвене свести.
ДА ЛИ СУ ДЕЦА У СТАЊУ да усвајају и разумеју ове садржаје?
Било како да су мали, било како су ови садржаји компликовани, ДЕЦА СУ
ДЕО ДРУШТВА, па су знања о друштву неопходна.
Не стварамо општи појам о систему већ о упознавању
стварног живота
који
она живе. Реч је о
непосредном искуству.
ПОЈАМ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
Друштво је организована заједница људи, заснована на међусобним
односима, заједничким радним активностима у којима људи стварају
материјална и културна добра ради задовољавања животних потреба
.
Нарочито је важно: ДРУШТВО ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА ЗАЈЕДНИЦА.
Деца треба да схвате да
није свака заједница друштво
, већ само
ОРГАНИЗОВАНА, што импликује да међу људима владају одређени односи,
да у друштву постоје одређена правила понашања, и сваки члан друштва има
задатке (обавезе).
ПОРОДИЦА
То је појам који ће деца најлакше разумети. Породица је основна ћелија
друштва, зато у упознавању друштва ПОЛАЗИМО од породице. Деца се
упознају са односима у породици.
Догађаји у породици су најбитнији за дете. Дете је у фокусу пажње (често и
непримерено). Дете доласком у вртић треба још више да се осамостаљује,
самостално да се креће у новој друштвеној средини.
Прво одвајање детета од породице. У прво време долази до делимичног
губљења сигурности зато је неопходно да дете у вртићу пронађе своје место.
Дете упознаје своју породицу, ПОРОДИЧНО СТАБЛО, ко су му родитељи,
браћа, сестре, чланови уже породице, рођаци, ближи и даљи, какви се
називи користе за изражавање
степена сродства
.
Деца радо причају о својој породици. Упознају се и са
занимањима
родитеља и рођака.
Упознавање са значајним друштвеним и породичним ПРАЗНИЦИМА,
ТРАДИЦИЈОМ, ОБИЧАЈИМА, што остаје дуго у дететовом сећању
(Пут сазнавања код детета увек иде од ближег ка даљем)
Због тога прво упознаје ПОРОДИЦУ, касније своје окружење: месну
заједницу, село, град, и др.
Актуелне догађаје у друштву и деца треба да прате у
оном обиму и
сложености
које су за њих разумљиве.
Деца треба да се упознају са ДРУШТВЕНИМ СИМБОЛИМА: застава, грб и
химна (како на локалном, тако и на државном нивоу) и државним
празницима. Говорити о историјату (зашто се слави) и значају.
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Дете прво познаје само породицу као основну ћелију друштва. Сам
друштвени живот одвија се у мањим групама које се формирају на основу
различитих критеријума.
Основна карактеристика друштвених група је ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉ. То спаја
групу, то је заједнички интерес.
Снага друштвене групе зависи од њене
организованости.
Што су јаче везе, то је група стабилнија. Ефикасност групе зависи и од броја
чланова, али то није безусловни критеријум.
Производне снаге чине сами људи и оруђа за производњу.
Што су производне снаге развијеније то је човек НЕЗАВИСНИЈИ од природе.
Производне снаге омогућују човеку да експлоатише природу у сопствену
корист.
Људи ступају у производне односе путем производног процеса. Производни
односи не зависе од човекове воље, јер они су већ дати (насупрот другим
односима, нпр. брак).
Производни односи указују на то КО ПОСЕДУЈЕ ОРУЂЕ за производњу. У
историји познајемо 5 различитих облика производних односа:
1. Првобитно друштво
2. Робовласничко друштво
3. Феудално друштво
4. Капиталистичко друштво
5. Социалистичко друштво
У вртићу
не говоримо конкретно
о производним односима јер су тешко
разумљиви чак и за школску децу. Међутим, треба да будемо спремни за
објашњења.
САРАДЊА, КОНФЛИКТИ, КОМПРОМИСИ
Ако сви чланови друштвене групе имају једнака права и обавезе, онда су сви
РАВНОПРАВНИ.
Ако су ови односи поремећени између неких чланова а неке групе приграбе
више права долази до НЕРАВНОПРАВНОСТИ. Последица друштвене
неравноправности су затегнути односи, КОНФЛИКТИ.
Ове ситуације могу да се објасне деци, иако су, наизглед компликоване.
Служимо се
примерима
из свакодневног живота.
ВАЖНО: Ни у једном друштву не могу се уживати само права без обавеза. То
је значајно због тога што људи често се позивају на своја права,
заборављајући своје обавезе.
У друштву у овом погледу треба да постоји равнотежа: НЕМА ПРАВА БЕЗ
ОБАВЕЗА и ОБРНУТО!
УРЕЂИВАЊЕ ОДНОСА МЕЂУ ЉУДИМА
Односи међу људима уређују се на више начина. Има случајева да појединци
или групе АПСОЛУТИЗУЈУ СВОЈУ СЛОБОДУ , не признавајући никаква
друштвена правила. За њих друштвене норме значе
ограничавање
људске
слободе. Ово понашање доводи до АНАРХИЈЕ.
Ова ситуација увек наступа када се поремети равнотежа између права и
обавеза.
ДРУШТВО НЕ МОЖЕ ДА ФУНКЦИОНИШЕ У АНАРХИЈИ.
Други облик међуљудских односа је ТИРАНИЈА (самовоља). Ова ситуација
настаје када појединац или група приграби највећи део права а од осталих
чланова друштва захтева покоравање.
САМОВОЉА је особина ТОТАЛИТАРНИХ ДРУШТАВА.
И у овом случају наступа поремећај између права и обавеза, тиме да туђа
права и обавезе сада прописују представници тоталитаризма.
Ова форма доводи до КОНФЛИКАТА у друштву.
Постоје и ДЕМОКРАТСКИ односи међу људима, што подразумева
једнака
права и обавезе
.
Деца не уче појмове анархије, тираније, тоталитаризма и демократије, већ
примерима им објашњавамо ове ситуације.
ПОСЕБНО поглавље представља однос човека ПРЕМА РАДУ (радне навике).
Деца се укључују у друштвени живот путем оних активности које одговарају
њиховом узрасту.
