1
Универзитет у Приштини
Филозофски Факултет
Косовска Митровица
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Општа Социологија 2
Тема: Друштво и култура
Професор: Студент:
Петар Анђелковић Ђорђе Кривокапић
Косовска Митровица, Мај 2015.
2
Увод
"Култура представља целовит систем који обухвата знања, веровања,
уметност, морал, право обичаЈе и све друге способности и навике које је човек
стекао као члан друштва" Едуард Тајлор.
Условно појам културе обухвата: човеково свесно и планско
преображавање
природе, али и стврарање духовних вредности којима се потврђује његов
специфичан положај у свету. У настајању симболичких творевина у Језику и
веровањима, у уметности и вредностима у чествује целокупна човекова
природа и свесна, рационална способност, способност планског мењања света,
али ништа мање и његове емоције, чула, имагинација, најзад и човекова
несвесна психа. Ова вишестрана способност човека долази до изражаја већ
при прављењу оруђа у тзв. материјалној сфери.
Друштво се може дефинисати као целокупност односа људи према
природи и међусобних односа људи. Што се тиче односа људи према природи,
он је јединствен. Његова суштина је у континуираном настојању људи да
природу потчине себи. Што се тиче односа између људи, он је много
сложенији и обухватл свс односе међу људима, од оних мање сложених и мање
битних, до веома сложених и наЈбитнијих. Међу њима су и најсложенији и
најбитнији за разумевање друштва производни односи. Појединачне,
емоционалне и интелектуалне везе међу људима резултат су њихових
појединачних воља, али односи у коЈе ступају живећи у нацији, насељу или
породици су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене
стварности.
1. Друштвена основа
Друштвена основа има економски карактер и састоји се из производних
снага и производних односа, који се заједничким именом зову начин
производње. У ширем смислу, друштвена основа обухвата и производњу људи,
географске факторе и остатке претходног начина производње. Производне
4
Специфичност рода је да се први пут из полних односа искључују родитељи и
деца и формира се брачна заједница по генерацијама. Касније ће се из полних
односа искључити и рођена браћа и сестре. У родовима се врши подела рада.
Неки родови се баве земљорадњом, неки сточарством, занатством.
Такође се велики родови цепају, али задржавају везе са осталим новим
родовима, па се на тај начин формирају братства. Племе сачињава већи број
родова који су настали из једног заједничког рода. То је дакле заједница која се
заснива на крвном сродству, али и ћа заједничкој територији. Племе
обједињује извесне функције родова, у почетку само везане за ратовање, а
касније све више. Касније се јављају и савези племена. Народ је први облик
организовања који није заснован на крвном сродству, већ само на
територијалној повезаности. До спајања племена у оквиру државне заједнице
долази због појаве приватне својине и првих манифестација
издиференцираности друштва на класе.
2
Класна подела је захтевала организацију за заштиту интереса кдаее која
је била носилац средстава за производњу. Та организација је била држава, а
становници који су на њеној територији живели били су пре свега подељени
на класе. Нација настаје као резултат великих економских, политичких и
културних промена које са собом доноси капиталистички начин производње,
буржоаско друштво. Класе су велике друштвене групе које се налазе у
међусобном односу експлоатације. Касте су затворене друштвене групе,
формиране на религиозној основи. настале и нестале у робовласничком
друштву. Сталежи су велике друштвене групе
КОЈС
се формирају на правним
основама, настале и нестале у феудалном друштву. Држава Је настала као
резултат потребе да се заштити опстанак друштва и њених чланова, који су
били угрожени класним сукобом када је избио између прве две ан
Iагонистички међусобно супротстављене класе.
1.3.
Традиционална друштва
Са становишта природе човек је део живога света, биолошко биће; са
становишта друштва човек је друштвео биће, или, како га је Аристтел називао,
друштвена живтиња. Основни фактор који је утица на издвајање људи из
живтињског света био је рад, тј. свесна, организвана, привредна делатност
људи, таква делатност која се одвијала у друштву. Човек је и настао
захваљујући животу у друштву и заједно са настанком друштва. Човек и
друштво су две стране једног истог појма. Нема друштва без људи, ни људи
ван друштва. У томе је битна разлика између човека и животиње, с једне
5
стране, и друштва и животињског света, с друге стране. Долазећи у додир са
другим људима, човек
2
Марковић М. и Меденица Социологија, Приштина 1998.стр. 184.
ступа у разноврсне друштвене односе: економске радне, културне,
полнтичке, спортске и др. Сви односи у које ступа немају подједнак
значај ни
за друштво ни за њега, Најзначајнији су они друштвсни односи који у
КР
&
ЈЊОЈ
линији условљавају изглсд и обим свих друшх односа: то су економски односи
ТЈ
. односи у које човек ступа у продесу производње.
Међутим, човек не живи само као члан најшире заједнице. Он
истовремено заснива и уже групе у којима се исцрпљује њешва свакодневна
активност. То су породица, стамбено насеље (село, рејон, град), општина и
друге друштвене скупине. Све оне сачињавају друштвену структуру, тј.
елементе из којих се састоји друштво. У друштвену структуру улазе и неке
друге категорије: држава, класе, право и др. Породица је један од најстаријих
облика у којима људи организују свој живот. Она има биолошку, психолошку и
економску функцију. Биолошка димензија породице односи се на остварење
сексуалних веза и рађања, односно производњу људи. Психолошка димензија
односи се на васпитање деце и на формирање и изражавање осећања између
чланова породице — пре свега родитеља и деце, али и мужа и жене.
Економска димензија односи се на чињеницу да се у њеном оквиру одвија
организација и подела рада. Породице су се развиЈсше следећим током:
•
брачна заједница по генерацијама (породица крвног сродства)
•
пунална (искључени рођени браћа и сестре)
•
синдијазмичка (брак између једног мушкарца и једне жене)
•
моногамска (тешко раскидива)
1.4.
Друштвена свест
Религија је систем идеја и скуп осећања који суштину света објашњавају
натприродним, ирационалним. У свом развоју религиозна свест пролази кроз
три фазе — анимизам, политеизам и монотеизам. Са развојем људског
дпуштва Бог престаје да буде биће, већ се јавља као идеја (деизам). У
савременом свету присутна је и једна нова религиозна свест, пантеизам, која
настоји да помири религију и науку. Морал је облик друштвене свести који
представља систем иравила или норми заснованих на схватању добра и зла,
које регулишу односе човека према друштву, другим људима и себи самом, на
тај начин што их се људи придржавају без обзира на санкције. Филозофија
