Seminarski rad
SEMINARSKI RAD
TEMA
Drustvo i struktura drustva
Profesor: Student:
SADRŽAJ
UVOD
3
STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRUŠTVA
4
DRUŠTVENE GRUPE
7
VRSTE DRUŠTVENIH GRUPA
9
ZAKLJUČAK
13
LITERATURA
14
2
STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRUŠTVA
Jedno od relativnih pitanja posle određivanja pojma društvo je određivanje elemenata,
karakteristika i strukture društva. Pitanje objašnjenja društvene strukture ima u društenoj
misli z natno dužu tradiciju nego što je pojam sociologije. Društvena struktura je jedno od
najznačajnijih područja sociološke analize. Reč je o vrlo složenim kategorijama pa nije ni
čudo što pojam društvene strukture još uvek nije precizno određen, odnosno ne postoji opšta
saglasnost među teoretičarima o tom pojmu. Termin struktura je latinskog porekla i znači:
građa, sastav i unutrašnji sklop. Može se reći da je struktura manje – više stabilan sistem
odnosa između elementa određene celine koju karakteriše relativno trajna kohezija njenih
elemenata i koja ima svoje karakteristike po kojima se razlikuje od drugih celina. Kad se
pojedinac međusobno razlikuje s obzirom na postojanje određenih karakteristika i svojstava,
tada se govori o diferencijaciji na primer mladi se razlikuju od starih, deca od roditelja,
muškarci od žena, studenti od proffesora itd...
Slika 1. Mladi i stari.
Međutim kada se razlika temelji na razlici u položaju, ugledu i moći onda se govori o
socijalnoj stratifikaciji. Pod pojmom stratifikacija podrazumeva se slojevitost to jest
diferenciranost i postojanje nehomogene strukture koja se temelji na razlici u poožaju,
ugledu i moći individua i društvenih grupa. Sociološki posmatrano analiza stratifikacije i
stratifikacionih pojava ima za cilj utvrđivanje postojanja različitih vrsta društvenih slojeva i
njihovih različitih međusobnih odnosa.
Prve teorije o strukturi društva nalaze se još u mislima Platona, Aristotela i sl., a i tokom
cele predsociološke epohe. Po pojavi sociologije njen osnivač O. Kont se odmah pozabavio
pitanjem društvene strukture, tako što je sociologiju podelio na socijalnu statistiku i
socijalnu dinamiku. Tako je postavio d va pravca realizacije zadatka sociologije. Jedan koji
se odnosi na proučavanje društva u njegovoj strukturi i drugi koji se odnosi na izučavanje
4
