0
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОС.МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ-ПРИЗРЕН-ЛЕПОСАВИЋ
ДРУШТВО УЧЕЊА
( ЕСЕЈ ИЗ УВОДА У АНДРАГОГИЈУ )
Ментор:
Студент:
Доц. др Живорад Миленовић
Исидора Милосављевић
В-10/14
1
УВОД
Континуиране социјално-политичке и економске промене, убрзан научнотехнолошки
развој, посебно експанзија модерних и постмодерних форми технологије који се дешавају
у савременом свету створиле су појам и феномен "друштво које учи". Његове теоријске,
односно, филозофско-социјалне основе налазе се у концепцији доживотног образовања и
учења, као и у појмовима који је подржавају и елаборирају, као што су: информатичко
друштво (Bell, 1973), постиндустријско друштво (Tofler, 1975; 1998) цивилно друштво
(Fukujama,1977а; 1977б) глобално друштво (Jarvis, 1996а; Савићевић, 2000).
Успостављање друштва које учи је основни тренд у развоју будућих друштава. После
здравог, информатичког, отвореног, образованог друштва доминантна визија и идеал
постаје друштво које учи. Реч је о визији социјалне еволуције у чијој се основи налази
доживотно образовање и учење.
1.0. ДРУШТВО КОЈЕ УЧИ
Друштво које учи има вишеструко порекло и сложене циљеве. Због тога се чини да би
теоријско обликовање идеје о друштву које учи, могло да буде разапето између његових
друштвено-хуманистичких, економских и индивидуалних интенција и амбиција, односно
конфликата између идеја цивилног и друштва либералне демократије, идеја и теорија
људских ресурса и идеја индивидуалног развоја и самоостварења. То сугерише и
Едвардсово запажање о томе да данас постоје три доминантне интерпретације појма
друштва које учи. Оно се, углавном, разуме као:
1. образовано друштво, посвећено активном грађанству, либералној демократији и
једнаким могућностима,
2. тржиште учења, на коме образовне институције нуде појединцима услуге учења, што је
основни вид подршке тржишној економији и
3. мреже учења, у којима су они који уче прихватили приступ учења кроз цио живот
користећи све расположиве ресурсе за развој својих интереса и свог идентитета (Edwards,
1995).
Разуме се да су могући и да се дешавају и компромиси у апострофирању појединих
аспеката идеје друштва које учи. Тако се у "Белој књизи о образовању и обуци" Европске
