DRVNA INDUSTRIJA U SRBIJI
Uvod
Šume u Srbiji Ukupna površina šuma u Srbiji je 2.620.109 ha, od čega u državnom vlasništvu
je 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom, pri čemu je 29,6%
ukupne teritorije pod šumom, a prosečna zapremina u šumama je 161 m³/ha. Preovlađuju
listopadne šume koje čine 90% šumskog resursa Srbije, i to na prvom mestu je bukva
(40,5%), a na drugom hrast (27,2%). Najvećim delom šuma, koje su u vlasništvu države,
upravlja Javno preduzeće „Srbijašume“, dok državnim šumama na prostoru AP Vojvodine
upravlja Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
Značaj uvođenja standarda održivog gazdovanja šumama je od izuzetne važnosti kako za
javna preduzeća koja upravljaju šumama, tako i za mnoštvo kompanija koje se nalaze u
proizvodnom lancu. FSC – CoC sertifikacija je već urađena na celokupnom prostoru kojim
upravlja Javno preduzeće „Vojvodinašume“, dok je na prostoru pod rukovodstvom Javnog
preduzeća „Srbijašume“ preostala sertifikacija još u sedam gazdinstava. Projekat sertifikacije
šuma je pokrenut 2006. godine, a polako i kompanije koje se bave preradom drveta ulaze u
proces sertifikacije FSC – CoC. Ovaj proces je neizbežan i kroz njega prolaze sve kompanije
koje se nalaze u lancu, jer bez toga neće moći da izvoze u evropske zemlje.
Industrija namestaja i prerade drveta u Srbiji
2
Proizvodnja tapaciranog nameštaja u Srbiji
Početak rasta i razvoja ove industrijske podgrane se vezuje za razvoj bankarskog sektora od
2000. godine, koji je počeo plasiranjem potrošačkih kredita za građane. Kao posledica
povećana je potražnja za nameštajem, a samim tim generisan je rast i razvoj novih kompanija
- proizvođača tapaciranog nameštaja. Od proizvođača koji su nekad dominirali na tržištu
Srbije danas posluje još samo „SIMPO“ koji je i dalje najveća kompanija na našim
prostorima. Po veličini same proizvodnje, kao i po prisustvu na tržištu, može se reći da su se
izdvojile neke kompanije kao što su „Dallas“ iz Tutina drugi najveći proizvođač u Srbiji,
zatim po stilu i kvalitetu prepoznatljivi „Lagado“ , fabrika „Eurosalon“ , kompanija
„Extraform“ iz Sente i druge.
Ono što je karakteristično za naša preduzeća je da kompanije moraju da imaju u ponudi
mnoštvo modela izrađenih od različitih materijala i u što više boja, što je dovelo do toga da se
proizvodnja u Srbiji svede na jedan vid manufakture, koji ne dozvoljava serijsku proizvodnju.
Učešće stranih proizvođača na tržištu Srbije je minimalno, kako zbog oštre konkurencije
domaćih kompanija, tako i zbog nepostojanja stranih prodajnih lanaca. Srpske kompanije i
njihovi proizvodi dominiraju na tržištima zemalja u regionu i to pre svega bivših
jugoslovenskih republika Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i na tržištima
Hrvatske i Albanije. Posmatrajući prisutnost naših kompanija na zapadno evropskom tržištu
primećuje se da su malo zainteresovane za njega, a razlog je velika konkurencija. Danas svega
nekoliko kompanija izvozi na tržišta Francuske, Italije, Nemačke i Švajcarske, a podrazumeva
se da su modeli kako dizajnerski tako i u materijalima, a na kraju i u cenama prilagođeni
ciljnom tržištu. Cilj je da u budućnosti mnogo više srpskih kompanija bude prisutno na tržištu
Zapadne Evrope, s obzirom da je na tim tržištima potrošnja stabilna, a u opticaju je mnogo
više novčanih sredstava. Pozicije koje smo imali na tržištu zemalja bivšeg SSSR-a smo
izgubili pre svega zbog konjukture kroz koju su prolazile srpske kompanije u društvenom
vlasništvu, a koje su i bile prepoznatljive na tom tržištu, tako da je povratak na ta tržišta
moguć samo uz direktno prisustvo na tim tržištima, efikasnu logistiku i agresivniji
marketinški nastup kako na nivou samih kompanija, tako i na nivou države.
