I ДРЖАВА И ДРЖАВНЕ ФУНКЦИЈЕ. Појмовно одређење државе
.
Функције државе.
Демократија
у савременој држави. Појам права. Правни поредак
.
Правни акт и хијерархија правних аката.
Устав Републике Србије. Закон. Подзаконска акта. Правно-политички акти: међународни акти и
акти Републике Србије.
Појам државе
Држава је израсла из објективне потребе свих друштвених група да њиховом општом, сагласном
вољом обавља послове у интересу целог друштва. У теорији се разликују следеће функције државе:
класна, политичка, правна, економска, културна, заштитна и друга.
У правној теорији, искристалисала су се три основна елемента државе:
1. Становништво, 2. Територија и 3. Суверена власт.
У науци се разликују три историјска облика државе: античка, средњовековна и модерна.
Функције државе-
постоје два основна облика државне власти: подела власти и јединство власти.
Дефиниција права-
Право представља систем друштвених норми које санкционише држава и који
представљају вољу владајуће класе, а имају за циљ да одрже дати државни поредак
Историјски развој права
Типови права-
Право као друштвено-историјска категорија развија се кроз више етапа, а паралелнјо са
њим развија се и држава. У свом развојном путу разликују се:а)
Робовласничко право,
б)
Феудално
право,
в)
Буржоаско право и
г)
Социјалистичко право.
Најпознатији системи права су:
европско- континентални
систем права,
англосаксонски
систем права,
исламски
систем права или
шеријетско право
,
хинду правни систем,
кинески правни систем
и
јапански правни систем.
Правни поредак-
Да би се схватило шта је правни поредак, мора да се пође од основног елемента на коме
се заснива право, а то је норма. Норма је правило понашања на коме се темељи друштвени живот.
Разликујемо следеће врсте диспозиције:
Наређујуће или позитивне, Забрањујуће или негативне,
Овлашћујуће или допуштајуће
и
Декларативне или интерпретативне.
Врсте друштвених норми-
Друштвене норме могу бити:
опште и појединачне, условне и безусловне
,
наређујуће, забрањујуће и овлашћујуће и категоричке и алтернативне
.
Правни акт и хијерархија правних аката-
Правни акт је изјава којом се одређују правила понашања
(правне норме). Њиме се изражава воља онога ко је донео правни акт (скупштина, министарство, школа).
Правни акт може да донесе онај орган који је за то овлашћен (надлежан) по прописаном поступку.
Општи правни акти као што је устав, закон, уредбе, правилници, наредбе, статути, колективни уговори)
надређени су појединачним правним актима као што су пресуда, решење, појединачни уговори, приватни
правни послови.
Устав је у формално-правном смислу правни акт са највишом правном снагом (виши од закона или неког
другог правног акта), који доноси законодавни орган по посебном поступку установљеном за доношење
устава. То је најважнији извор права.У хијерархији правних аката закон је у самом врху одмах после
устава као највишег правног акта. Он мора да испуни формалне захтеве (да га донесе законодавни орган
по законом утвршеном поступку) и материјалне захтеве (да садржи опште правне норме).Подзаконски
акти су државни општи акти нижи од закона од којих имају мању правну снагу. Доносе их извршни,
управни и локални органи. Најчешће су то уредбе, правилници, упутства, наредбе, одлуке.
Правно-политички акти-Међународни акти
Повеља Уједињених нација, Универзална декларација о правима човека, Декларација о правима детета,
Конвенција о правима детета
Правно-политички акти Републике Србије
Повеља о људским и мањинским правима, Устав Републике Србије, Закон о друштвеној бризи о деци.
