ALFA Univerzitet Beograd
Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za
rukovodeće kadrove u Novom Sadu
ISTORIJA DRŽAVE I PRAVA
-
Seminarki rad
-
Država i pravo u ustaničkoj Srbiji
Profesor Student
Profesor dr Zoran Jerotijević Ana Radosavčević I 208/2011
Čačak, jun 2012.
Država i pravo u ustaničkoj Srbiji
S A D R Ž A J
:
Prvi srpski ustanak kao Nacionalna revolucija………………………………………………...str 3
Izgradnja zakonodavne vlasti…………………………………………………………………..str 3
Zakonodavna delatnost...............................................................................................................str 4
Školstvo i obrazovanje………………………………………………………………………....str 4
Preuređenje vlasti 1811. godine ……………………………………………………………….str 5
Rat od 1807. – 1812………………………..……………………………………………….….str 5
Slom ustanka…………………………………………………………………………………...str 5
Značaj ustanka…………………………………………………………………………………str 6
Miloš Obrenović – prvi knez obnovljene srpske države……………………………………….str 6
Društveno – ekonomske prilike u Srbiji u vreme donošenja Sretenjskog ustava…………...…str 8
Društvenopravni i nacionalni položaj Srbije prema Sretenjskom ustavu 1835. godine……….str 9
Istorijsko značenje člana 5 Ustava od 1838. godine………………………………………….str 13
Zaključak…………………………………………………………………………………..….str 14
strana
2
Država i pravo u ustaničkoj Srbiji
Zakonodavna delatnost
Sovjet je temeljno izgradio unutrašnje uređenje. Izdao je zakonske propise,
uveo sudove, uredio izvore finansija, unapredio privredu (otvaranje rudnika,
podizanje topolivnica i barutana), organizovao poštanski saobraćaj, opremio
vojsku, osnovao škole itd. Krajem 1807. Sovjet je premešten u Beograd, a među
prvim merama koje su tada donete bilo je ustanovljavanje sudova (magistrata) po
nahijama i razdvajanje nadležnosti civilne i vojne vlasti. U svakom okrugu
formiran je sud sa trojicom sudija koje je birao narod. Sudovi su postali nezavisni
od vojnih starešina i vojvoda, ali u praksi je i dalje volja vojvoda i starešina bila od
presudnog značaja. U gradovima su, kao predstavnici izvršne vlasti, od 1807.
postavljeni gradonačelnici, a u selima knezovi. Sovjet je 8. avgusta 1807. doneo
najviši zakonski akt, neku vrstu ustava, nazvan Osnova praviteljstva srpskog.
Krajem 1808. godine umesto narodne uvedena je reuglarna vojska.
Administrativna organizacija zemlje nije menjana, već se i dalje zasnivala na
turskoj podeli na nahije.
Školstvo i obrazovanje
Turcima nisu bili potrebni obrazovani podanici, već neprosvećena raja,
kojom je bilo lakše upravljati. Među Srbima u Turskoj su do kraja XVII veka,
samo retki pojedinci znali pomalo čitati, a još manje je bilo onih koji su dobro
vladali i veštinom pisanja. Pismeni ljudi bili su uglavnom sveštenici, kaluđeri i
poneki učitelj.
Za vreme ustanka školstvo u Srbiji je znatno uređeno. Starešinski kadar iz
najviših upravnih struktura, ioako većinom i sam nepismen, shvatio je značaj
obrazovanja, tako da je školstvo, usred rata, svrstano u najvažnije poslove
ustaničke vlasti. Školovanje je podignuto na najviši nivo i u Beogradu su 1808.
godine osnovane Velika škola i Bogoslovija. Velika škola je pripremala činovnike
za potrebe srpske države i u početku su je pohađali uglavnom sinovi i bliski
srodnici istaknutih starešina. Velika škola je udarila temelje visokom školstvu u
zato se sa pravom smatra začetnikom univerziteta u Srbiji.
Sovjet i vožd su pomagali prosvetu i obezbedili joj dostojno mesto u
izvršnoj vlasti. „Posveti je dat utoliko veći značaj što je za prvog ministra
prosvešćenija narodnog postavljen najumniji Srbin toga doba, Dositej Obradović.“
3
3
Kočić M Dragoljub,
Kratka povest Prvog srpskog ustanka
, „Poligraf“, Beograd, 2004., str 41.
strana
4
Država i pravo u ustaničkoj Srbiji
Preuređenje vlasti 1811. godine
Karađorđu kao voždu, priznata je vrhovna vlast. Na skupštini održanoj u
Beogradu, Karađrođe je 22. januara 1811. godine položio zakletvu srpskom
narodu, starešinama i knezovima, a potom je šezdeset šest prisutnih starešina
njemu položilo zakletvu i potvrdilo svoju odanost i poslušnost. Tom prilikom
izvšena je reogranizacija sovjeta i ustanovljena vlada sa šestoricom ministara i
Veliki zemaljski sud. Predsednik vlade bio je Karađorđe, a ministri su postavljeni
iz redova starešina. Veliki zemaljski sud su činili preostali članovi Sovjeta. Vlast je
tako potpuno centralizovana, sabrana u vladi i Velikom zemaljskom sudu, a ti
ograni su opet bili podređeni Karađorđu. Istovremeno je i ukinuta i lokalna
samouprava po kneževinama. Karađorđe se tada konačno oslobodio svih političkih
protivnika.
Rat od 1807. – 1812.
I pored niza pobeda ustanici su i dalje nastojali da pregovorima sa Portom,
što pre okončaju rat. Porta je posle privih pouzdanih izveštaja o porazima svoje
vojske u Srbiji, 15. avgusta predala svoj predlog mira. Taj akt je za Srbiju
predviđao široku autonomiju: Srbi bi plaćali utvrđeni godišnji danak, imali bi pune
verske slobode, pravo da podižu i obnavljaju crkve, manastire i škole, vlast u
nahijama držali bi knezovi, a bio bi izabran i nasledni, vrhovni knez Srbije, Srbiju
bi napustili janičari, a Turci bi ostali samo u tvrđavama, tursku vlast bi u Beogradu
i dalje predstavljao paša kome bi se davalo hiljadu kola drva i sena godišnje.
Ustaničko vođstvo nije bilo zadovoljno ponudama Porte, ali je bilo spremno
da ih prihvati.
Srpska skupština je u Smederevu sredinom novembra 1806. prihvatila
Portin predlog mira. Vlasti u Srbiji su i dalje najveću pažnju poklanjale odbrani
zemlje i brinule o spremnosti i snabdevanosti vojske.
Slom ustanka
Vest o padu Srbije izazvala je u Carigradu pravo slavlje. Pobeniku je, dok je
obnavljao vlast u Srbiji, bilo dopušteno sve što je, po dolasku u Beograd, Huršid-
paša i zvanično odobrio. On je, dosledno primenjujući džihad, dopustio masovna
ubistva zarobljenih srpskih ratnika, odvođenje žena i dece u ropstvo, paljenje sela
itd. Specijalni kazneni odredi, formirani po njegovom naređenju, zalazili su i u
najzabačenija sela i sprovodili odmazdu. Beograd je postao najveće tržista roblja.
strana
5
