Држава – Платон
VIII КЊИГА
Платон се у VIII књизи Државе бави разлозима пропадања идеалне заједнице, али
централно мјесто књиге чини излагање о рђавим или несавршеним типовима заједнице,
као и о карактеристичним типовима људи који су карактеристични за те типове заједница.
Платон спомиње неколико разлога зашто пропада идеална заједница:
•
Oнтолошке природе
•
Епистемолошки разлог
•
Педагошки разлог
•
Социо-политички разлози
У VIII књизи је слика Платонове хијерархије употпуњена и доказана јер аргументација креће
од најмање рђавог до оног најрђавијег емпиријског уређења тако што се прво излаже
(
Платон истиче да свако од ова четири државних уређења има нешто специфично своје,
али нешто и од претходног уређења, а нешто и од наредног
) :
1.тимоктарија,
2.олигархија,
3.демократија,
4.тиранија.
Сва четири уређења Платон сматра болестима државе
Сва четири уређења Платон сматра болестима државе
.
.
„Када бисмо о свима њима размислили и сложили се у томе која је од њих
најбоља, а која најгора, онда бисмо могли пресудити да ли је
најбољи човек
уједно и најсрећнији, а најгори уједно и најнесрећнији , или је можда
другачије
“
По Платону постоји несразмјер између талената и потреба.
Сваки појединац треба
радити оно за шта је природно најспособнији и за шта је добио одговарајуће
образовање
. То је основно начело које треба важити у Платоновој идеалној
држави.
Пошто су свим појединцима таленти и способности другачије, рад ће
бити најбољи уколико га само један појединац обавља
.
Платон истиче још више међусобни однос појединца и државе: „Ваљда не мислиш
да се државна уређења рађају "из храста или из стијене" а не из карактера људи
који државу повлаче као тег на теразијама...Природно је да зависе од људских
карактера и да не могу настати другачије“.
Оно што је исто тако суштински важно је то да
свако појединачно државно
уређење има тип човјека који ствара то државно уређење и тип човјека или
карактер којег ствара то државно уређење
.
Начин истраживања несавршених заједница ће бити по аналогији са
истраживањем идеалне заједнице, тако што ће се прво испитати какво је свако
уређење, па тек онда видјети какав је одговарајући човјек таквог уређења и какво
је његово душевно устројство. Када се докаже која је од четири несавршена
облика најбоља, а која најгора и у складу са њима који је најбољи и најгори човјек,
онда ће се Сократ и саговорници вратити Трасимаховом ставу и поредити да ли је
најбољи и најправеднији човјек најсрећнији, а најгори и најнеправеднији, заправо,
најнесрећнији.
Платон каже да се облик владавине увијек мијења према онима који су на влади, у
тренутку раздора, затим збори о транзицији из једнога у други облик владавине
заправо о кружном кретању устава;
Тимократија као прелазна појава узурпира устав;
Иако су владари признати, ипак се порастом утицаја новца већ истиче сљедећи облик
државе – олигархија;
У њој се моћ поклапа са посjедом. У овом пропадајућем облику већ врло удаљеном од
идеалне државе богатство је преузело централну позицију;
Њен ће се крај догодити превратом, тј. tако што ће мањак добра до тада немогуће
изнудити демократију;
Коначно она порастом анархије чини одлучујући помак према најгорем облику
владавине, тиранији. Све у свему Платонова идеална држава никад није претворена у
стварност. Његов сопствени покушај да је оснује на Сицилији био је неуспјешан.
