Dr`ava, pravo i politika

ISTORIJSKI USLOVI NASTANKA DR@AVE

Savremeno ~ove~nastvo `ivi u organizovanim politi~kim zajednicama -

dr`avama. ^itava pisana istorija jeste, pre svega, istorija dr`ava, wihovog nastajawa i
propadawa, wihovih me|usobnih sukoba, ratova i sporazumevawa, istorija nosilaca
dr`avne vlasti i borbe oko we i uticaja na wu.

Ipak, jo{ i danas postoje zaostala dru{tva (divqa plemena na Novoj Gvineji, u

pustarama Australije i pra{umama Brazila) koja ne znaju za politi~ke institucije i
dr`avne oblike organizacije, mada su teorije na kojima `ive formalno ukqu~ene u
sastav pojedinih dr`ava ili kolonijalnih imperija.

Ali ako nije postojala dr`avna organizacija i od dr`ave utvr|eni i za{ti}eni dr`avni

poredak, to jo{ ne zna~i da prvobitna qudska dru{tva nisu bila organizaovana i da se
u   wima   pojedinci   nisu   pot~iwavali   odre|enim   zahtevima   i   pravilima   zajedni~kog
`ivota,   zajedni~ke   proizvodwe.   Da   bi   se   odr`ao   u   borbi   za   opstanak   i   obezbedio
neophodnu razmenu materije sa prirodom, ~ovek je od vajkada morao da deluje
aktivno na spoqnu, prirodnu sredinu, da otima i prisvaja od prirode ono {to mu je
neophodno za `ivot. No u toj borbi da se odr`i, prilago|avaju}i prirodu sebi i svojim
potrebama, ni prvobitni ~ovek nije istupao usamqeno kao izolovani pojedinac, ve}
kao   pripadnik   odgovaraju}ih   dru{tvenih   zajednica,   horde,   roda,   plemena.   Prema
tome, ve} prvobitne, najprimitivnije qudske zajednice, ma kako malene po obimu i
proste po svom unutra{wem sastavu, bile su ve} neophodan oblik organizovanog,
dru{tvenog delovawa ~oveka na prirodu oko sebe i na objektivno date materijalne
uslove svoje egzistencije.

Vr{ewe osnovnih `ivotnih funkcija (lovqewe divqih `ivotiwa, podizawe zaklona i

skloni{ta od elementarnih nepogoda, odbrana od spoqnih neprijateqa svake vrste)
zahtevalo je sre|ene i stabilne odnose unutar primitivnih dru{tvenih zajednica, u
kojima je potpuna podre|enost pojedinca ustaqenim, uobi~ajenim oblicima
pona{awa i postupawa predstavqala osnovni, prirodni zakon `ivota.

Takvi odnosi pune podre|enosti pojedinca, zajednici nisu bili natureni ni

garantovani nikakvom organizovanom spoqnom prinudom. Ti odnosi su se zasnivali,
pres vega, sa instiktima prvobitnog ~oveka, koji je u pogledu svoje egzistencije

Dr`ava, pravo i politika

potpuno zavisio od dru{tvene zajednice kojoj je pripadao, i na biolo{kim vezama
krvnog srodstva koje postoje me|u ~lanovima prvobitnih hordi, rodova i plemena.

Sa vi{kom proizvoda i razmenom nastaju pojave i odnosi nespojivi sa prirodom

prvobitne rodovske zajednice - to su nejednakost u posedovawu materijalnih dobara
i eksploatacija tu|e radne snage, to jest prisvajawe vi{ka proizvoda stvorenog tu|im
radom. U ratu zarobqeni pripadnici drugih plemena vi{e se ne ubijaju jer dostignuti
stepen razvitka proizvodwe omogu}uje da wihova radna snaga bude iskori{}ena. Od
ratnih zarobqenika postaju robovi koji vi{kom svoga rada pove}avaju materijalno
bogatstvo onih koji su ih zarobili. Eksploatacija robova deluje razorno na unutra{we
odnose u rodovskoj zajednici. U uslovima ve} postoje}e imovinske nejednakosti i
prinu|ene te`we za li~nim boga}ewem ropstvo nije moglo ostati ograni~eno samo na
zarobqene   pripadnike   drugih   plemena.   Ista   sudbina   snalazi   i   one   pripadnike
pobedni~kog   plemena   koji   su   u   nastaloj   ekonomskoj   utakmici   do{li   u   zavisan
materijalni   polo`aj.   O   ovom   pretvarawu   nekada{we   rodovske   jednakosti   u   svoju
potpunu suprotnost najre~etije govori ustanova du`ni~kog ropstva, koju poznaju i
priznaju sve dr`ave staroga veka, od Kineskog Carstva do Rimske Imperije. Tako je
razvoj   proizvodnih   snaga   u   krilu   prvobitne   zajednice   izazvao   radikalnu   promenu
produkcionih odnosa, a s tim i svih drugih dru{tvenih institucija i odnosa. Zajedni~ka
rodovska svojina nad sredstvima za proizvodwu zamewena je privatnom svojinom,
jednakost   rodovskih   ~lanova   nejednako{}u   bogatih   i   siroma{nih,   solidarnost
pripadnika   istog   plemena   suprotno{}u   interesa   gospodara   i   robova.   Dru{tvo   se
pocepalo na neprijateqske, antagonisti~ke klase eksploatatora i eksploatisanih. To je
onaj trenutak u razvitku dru{tva kada se na istorijskoj pozornici pojavquje

DR@AVA

PRIRODA DR@AVNE ORGANIZACIJE

Definicija dr`ave

Nastanak dr`ave, koja je karakteristi~an oblik organizacije globalnih dru{tvenih

zajednica u klasnom dru{tvu, vezan je za dva niza uzroka, koji istovremeno deluju i
me|usobno se prepli}u. S jedne strane, razvijena proizvodwa i podela rada donose
neminovno slo`enije dru{tvene odnose, sve dubqe unutra{we diferencirawe
dru{tvenog organizma. Ra|a se ~itav splet novih dru{tvenih potreba koje se moraju
zadovoqiti da bi dru{tvo moglo normalno da `ivi i napreduje. Integrirawe rodova i

Dr`ava, pravo i politika

granicama. Bez toga ona ne bi bila u stawu da ostvari svoju osnovnu funkciju ~uvara
postoje}eg klasnog poretka, jer se potla~ena klasa samo prinudom mo`e naterati da
se tom poretku pot~iwava.

Tre}e, dok su osnovu rodovske organizacije ~inile krvnosrodni~ke veze, u

klasnom dru{tvu, gde su te veze uni{tene, osnovu jedinstva dru{tvenih zajednica ~ini
monopol vr{ewa vlasti i prinude nad stanovni{tvom odre|ene teorije. Krvnosrodni~ki
princip organizacije zamewen je teritorijalnim.

Kada psoebni organi za vr{ewe op{tih dru{tvenih poslova dobiju ove tri osnovne

karakteristike, oni se pretvaraju u organe

javne vlasti

OSNOVNA PROTIVRE^NOST U PRIRODI

SVAKE DR@AVE

Ve} po genezi svog istorijskog nastanka i po karakteru svojih osnovnih funkcija,

dr`ava poredstavqa otelovqewe jedne stalne protivre~nosti: ona je, s jedne strane,

formalni predstavnik dru{tvenog jedinstva

, organizacija koja vr{i niz funkcija

neophodnih s gledi{ta opstanka dru{tva. S druge strane, ona je organizacija koja
sredstvima prinude i drugim instrumentima kojima raspola`e obezbe|uje op{te
uslove za opstanak i funkcionisawe odre|enog klasnog poretka. U tome smislu ona je

predstavnik i zastupnik interesa jednog dela dru{tva protiv drugog wegovog dela,
instrumet vladaju}e klase

kojim se ona slu`i da bi za{titila svoje vitalne interese protiv

potla~ene klase. Otkad postoji i dokle god postoji, dr`ava ujediwuje dve protivre~ne
funkcije kojima je odre|ena sama wena su{tina: ona je uvek oru|e klasne vladavine i
formalni   reprezentant   dru{tvene   celine.   Obezbe|uju}i   potrebne   uslove   za
funkcionisawe   jednog   datog   klasnog   poretka,   dr`ava   mora   (pored   mera   koje   su
direktno   sra~unate   za   dr`awe   podre|ene   klase   u   poslu{nosti,   to   jest   u   pravom
propisanim okvirima pona{awa) da vr{i i one op{te funkcije koje izviru iz potreba
dru{tvene celine na datom stepenu razvitka, a koje u uslovima klasne pocepanosti,

Dr`ava, pravo i politika

mo`e efikasno da obavqa samo organizacija koja raspola`e organizovanim sredstvima
prinude. Razume se da motivi kojima se dr`ava rukovodi i metodi koje primewuje u
vr{ewu svojih funkcija, neophodnih i korisnih s gledi{ta dru{tvene celine, udaraju
klasni pe~at i tim funkcijama. Onda kada izgubi klasni karakter (u besklasnom
dru{tvu) i kada psotane stvarni izraz dru{tvene celine, dr`ava prestaje da postoji kao
dr`ava. (Fridrih Engels:

Anti-Diring

). Ona }e odumreti jer }e prestati potreba za onim

{to ~ini su{tinu dr`avnosti, a to je posebni, od dru{tva izdvojeni aparat javne vlasti sa
monopolom fizi~ke prinude.

Shvatawe protivre~ne prinude

svake

dr`avne organizacije jeste osnova i polazna

ta~ka nau~nog, marksisti~kog prou~avawa i tuma~ewa dr`ave. Osnovna slabost svih
nemarksisti~kih teorija le`i u tome {to one predvi|aju ili direktno negiraju dijalekti~ku
protivre~nost koja karakteri{e svaku dr`avnu organizaciju. Zavisno od svojih ideolo{ko
klasnih   korena,   one   izdvajaju   i   apsolutizuju   pojedine   strane   dr`ave,   poku{avaju}i
uzaludno da na toj osnovi nau~no protuma~e wenu prirodu i objasne wenu ulogu u
razli~itim dru{tveno - istorijskim situacijama. Najve}i broj teorija, ~ije klasne korene
nije te{ko otkriti, zanemaruje ili odri~e da je dr`ava oru|e klasne vladavine i tra`i
obja{wewe   za   nastanak   dr`ave   i   za   wenu   organizaciju   u   potrebama   koje   dr`ava
zadovoqava (odbrana od spoqnih neprijateqa, obezbe|ewe unutra{weg reda i za{tita
li~nosti i prava gra|ana). Ovih teorija ima neobi~no mnogo, po~ev od onih koje u
dr`avi   vide   porodicu   pro{irenu   na   ~itav   narod,   preko   raznih   varijanti   teorije
dru{tvenog   ugovora,   od   biolo{kih   do   sociolo{ko   -   psiholo{kih   teorija   koje   dr`avu
izvode iz ideje dru{tvene solidarnosti kao osnovice zajedni~kog `ivota. Svaka dr`ava
prisvaja ulogu predstavnika ~itavog dru{tva i tuma~a op{tih dru{tvenih interesa, i u
tome   smislu,   formalno   gledaju}i   ove   teroje   nisu   li{ene   svakog   osnova.   Ali   po{to
apsolutizuju ono {to je spoqwe i prividno, a zanemaruju ono {to je su{tinsko kod
ispitivane pojave, one ne mogu imati vrednost nau~nog tuma~ewa. Sve ove teorije
padaju na slede}em ispitu: one ne daju osnove za odgovor na neka elementarna
pitawa vezana za pojavu i ulogu dr`ave, na primer -

(a)

za{to je bilo dru{tva koja su

`ivela bez dr`ave i ako su ona imala potrebu da organizuju odbranu od spoqnih
neprijateqa i da obezbede po{tovawe izvesnih pravila unutra{weg reda i pona{awa;

(b)

za{to se dr`ava u obavqawu svojih funkcija mora da osloni na silu ili pretwu silom

kada wena aktivnost slu`i zajedni~kim interesima ~itavog dru{tva;

(c)

za{to se u svakoj

zemqi razlikuje stav pojedinih klasa prema postoje}oj dr`avnoj organizaciji; jedne se
na wu oslawaju, druge nastoje da je sru{e. Samo teroija koja polazi od klasne prirode
svake dr`avne organizacije mo`e dati odgovor na ova i sli~na pitawa.

Dr`ava, pravo i politika

i{~eznu neprijateqske klase i klasni antagonizam, {ta onda - prema ovom shvatawu -
biva sa dr`avom? Kada nema vi{e klasa, onda prosto otpadaju kao nepotrebne wene
klasne funkcije, a ostaju i daqe se razvijaju wene funkcije starateqa o dobru ~itavog
dru{tva. S teorijske strane, ovakvo shvatawe je na nivou koncepcija koje je razvijao
Prudon u

Filozofiji bede

, a Marks `estoko kritikovao i ismejao u

Bedi filozofije

Dijalekti~ki zakon jedinstva i borbe suprotnosti Prudon je tuma~io upro{}eno i

mehani~ki, smatraju}i da u dru{tvenim odnosima i institucijama postoje dobre i r|ave
strane   koje   se   mogu   ne   samo   razlikovati   nego   i   odvojiti.   Progres   kroz   borbu
suprotnosti sastojao bi se u tome da se lo{e strane date pojave ili institucije odbace, a
dobre zadr`e. Sli~no tome, zami{qaju}i, neki dosada{wi teoreti~ari su dali razvitak
dr`ave u socijalisti~kom dru{tvu. Dodu{e, me|u wima postoje razlike u shvatawu {ta
bi iz takvog razvitka trebalo da proizi|e. Jedni smatraju da se ~itav proces odumirawa
dr`ave svodi, u stvari na ga{ewe wenih klasnih funkcija. Drugi, opet, nalaze u tom
razlikovawu klasnih funkcija dr`ave koje odumiru i op{tedru{tvenih funkcija koje daqe
ostaju,   osnovu   za   teoriju   “op{tenarodne   dr`ave”   -   takve   dr`ave   koja   nema   klasni
karakter   i   klasne   funkcije,   ali   opet   ostaje   dr`ava.   I   jedno   i   drugo   shvatawe   je
podjednako   neprihvatqivo   jer   je   nau~no   neodr`iva   wihova   zajedni~ka   teorijska
osnova. Specifi~nost dr`ave kao posebnog tipa dru{tvene organizacije nije samo u
tome

kakve

funkcije vr{i, nego i

kako

ih vr{i. Postojawe aparata

javne vlasti

koji je

odvojen od dru{tva i koji raspola`e monopolom organizovane prinude - to je su{tina
dr`avnosti. Tako shva}ena dr`ava gubi razloge svoga postojawa u svim onim sferama
dru{tvenog `ivota gde su klasne protivre~nosti otklowene - i zato nu`no odumire.
Prema tome, ako dr`ava (makar i “svenarodna”) postoji i daqe kao aparat javne vlasi i
~ak daqe ja~a, to mo`e da zna~i samo dve stvari: ili suprotnosti klasnog porekla i
prirode jo{ nisu u potpunosti prevazi|ene ili marksisti~ka teorija o klasnoj prirodi
svake dr`ave nije ta~na. [to se ti~e shvatawa da se odumirawe dr`ave svodi na ga{ewe
wenih klasnih funkcija, ono, pored ostalog, protivre~i i prakti~nom iskustvu. Zar na{a
dru{tvena praksa ne pokazuje da pravo odumiru (prenose se na organe dru{tvenog
samoupravqawa) ba{ takve funkcije koje bi, prema izuzetnoj podeli, spadale u red
onih koje nemaju klasni karakter (upravqawe privredom, prosveta, socijalne slu`be)?
Su{tina, dakle, nije u tome da odumiru neke funkcije koje je vr{ila dr`ava, nego u
tome{to se postepeno bri{e razlika izme|u aparata vlasti i dru{tva, {to upravqawe
op{tim dru{tvenim poslovima prelazi sa dr`avnih organa na organe dru{tvenog
samoupravqawa.