ГРАЂАНСКО И СТВАРНО ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ДРЖАВИНА
Садржај
Увод
Државина, појам и предмет
Врсте државине
Заштита државине и тужбе
Литература
Појам и предмет
Имаоци права својине, службености, залога, закупа су овлашћени да на основу овог
права које имају, врше фактичку власт на ствари, то значи да је власник овлашћен да је
држи, да убира плодове као и да мења њену суштину. Плодоуживалац има права да
држи ствар, да убира плодове али не и да мења суштину ствари. У овим примерима
ималац је овлашћен да врши фактичку власт на ствари, и он заправо има државину.
Државина се огледа и у томе што је то фактичка власт која се не врши на основу неког
субјективног права, што значи да државину може имати и лопов, као и онај који је
ствар купио од лопова а није постао власник, као и налазач који је утајио ствар на
основу неважећег уговора о закупу. Због свега овога, државину дефинишемо као
фактичку власт на ствари, а независно од тога да ли се врши на основу субјективног
права или без правног основа независно од тога да ли држалац верује да је овлашћен
да врши ту фактичку власт.
Садржина фактичке власти коју називамо државином, зависи од врсте права чија се
садржина врши а такође и од врсте ствари у питању. Правно-технички назив за
поступке који значе државину као фактичку власт на ствари је апрехензиона радња,
тј.акт.
Субјект државине
Држалац, односно субјект државине може бити свако правно и физичко лице. Правни
субјект може бити субјект државине на оној врсти ствари на којој може имати право
својине или неко друго стварно или облигацино право које га овлашћује на држање,
доносно на употребу ствари.
Држалац може бити и лице које није пословно способно, када се његове апрехензионе
радње могу квалификовати као државина. Мало дете не може својим радњама
вршити државину на једној згради или земљишњој парцели, али пословно неспособно
дете које је школског узраста које користи своје санке, бициклу или школску торбу, има
на овим стварима фактичку власт која није ништа мања од оне коју пословно способно
лице има на свом бициклу или санкама.
Пословно неспособно лице је у оваквим случајевима субјект државине, држалац, а
његова фактичка власт ужива државинску заштиту. Државински спор ће у његово име
водити његов заступник.
Идеја да пословно неспособна лица не могу да буду субјекти државине , води ка
закључку који је друштвено неприхватљив, а то је да њихова фактичка власт на ствари
не ужива државинску заштиту, као и закључку који није логички прихватљив а то је да
постоји државина без субјекта, односно држаоца.
Пословно неспособно лице које с обзиром на своје психофизичке могућности и врсту
ствари, не може бити држалац на основу сопствених апрехензионих радњи, може бити
држалац оваквих ствари преко свог законског заступника који фактичку власт врши у
име пословно неспособног лица. Пословно неспособно лице у оваквим и сличним
случајевима може постати власник преко института одржаја.
Предмет државине
Државину представља само фактичка власт на стварима у промету. Ствари које су ван
промета као што су путеви, војна добра, и друга јавна добра, нису објекти државине јер
се налазе у административном режиму држања могу бити и добра која се налазе у
администратином режиму, али која по својој природи могу бити у правном промету
као што је случај са књигама у библиотекама, или канцеларијским намештајем у
музејима.
Највећи део ствари у грађанскооравном смислу је у промету, али постоје и добра мртве
руке тј. ствари у грађанскоправном смислу на којима постоји непреносиво право
својине. Власници оваквих ствари имају овлашћења држања и употребе а њихова
фактика власт је заштићена и државинским тужбама, па су зато и ове ствари предмет
државине.
Објект државине је свака ствар у грађанскоправном смислу, невезано да ли је она у
промету или ван њега. Ту мислимо и на електричну и топлотну енергију, као и гас који
се сматрају за ствари у грађанско правном смислу.
Државина на једној ствари нужно се простире на све њене саставне делове, као
потпуно инкорпорисане, тако и непотпуно инкорпорисане. Ако дође до одвајања дела
од целине, државина се на одвојеном делу не прекида већ се наставља, што може бити
од практичног значаја за стицања права својине одржајем на њему.
Држалац сложене ствари може на непотпуно инкорпорисаном саставном делу имати
по квалитету различиту државину од оне коју има на осталим деловима, а могуће је да
на непотпуно инкорпорисаном саставном делу истовремено постоји државина
држаоца сложене ствари и државина неког другог субјекта. Рецимо, савесни својински
држалац аутомобила може на точку имати несавесну и незакониту својинску
државину, ако је точак украо. Али је је точак добио да се њиме користи, он ће на њему
имати непосредну државину, док ће послугопримацимати својинску и то посредну
државину.
