Семинарски рад – Грађанско-процесно право Тема : Државина и њена заштита

АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ – Београд
Факултет за пословне студије и право
ФОРКУП - Нови Сад

ГРАЂАНСКО – ПРОЦЕСНО ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА : ДРЖАВИНА И ЊЕНА ЗАШТИТА

Проф.Др.Милан Милошевић

Студент: Александра Корил - Халер

Бр.индекса: I – 155/10

Сомбор, 02.април.2013.године

Семинарски рад – Грађанско-процесно право Тема : Државина и њена заштита

С А Д Р Ж А Ј :

УВОД .................................................................................................. стр. 3

1. ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ И ЊЕНЕ ЗАШТИТЕ.............................. стр. 4-5

1.1 Губитак државине

........................................................................... стр. 5

1.2 Заштита државине

........................................................................... стр. 6

1.3 Самопомоћ као средство државинске заштите

................................. стр. 6

1.4 Поступак у споровима због сметања државине

................................ стр. 7

1.5 Право на тужбу ........................................................

................................ стр. 7

2. ЛЕГИТИМАЦИЈА И ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПК .................. стр. 8

2.1 Надлежност у споровима због сметања државине

....................... стр. 8

3. ПРАВИЛА ПОСТУПКА У СПОРОВИМА
ЗБОГ СМЕТАЊА ДРЖАВИНЕ ................................................. стр. 9

4. ОДЛУКЕ И ПРАВНИ ЛЕКОВИ ................................................. стр.9-10

4.1 принудно извршење решења

............................................................ стр. 10

5. ДРЖАВИНА – Судска пракса ...................................................... стр. 11-15

ЗАКЉУЧАК ....................................................................................... стр. 16

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................... стр. 17

Семинарски рад – Грађанско-процесно право Тема : Државина и њена заштита

1. ПОЈАМ ДРЖАВИНЕ И ЊЕНЕ ЗАШТИТЕ

  Државина је стални вид својине над ствари без обзира да ли је заснована на неком праву.
  Упоредно право нам пружа две различите концепције државине, и то субјективну или романску
и објективну или германску концепцију. До краја 80-тих у нашем праву до доношења Закона о
основама   својинско-правних   односа,   као   и   у   римском,   постојало   је   субјективно   схватање
државине. По овој концепцији неопходна су два момента за постојање државине

corpus

animus

Corpus

je фактичка власт на ствари.“И сам назив државине

possessio

потиче од

sedere

(седети,запосести).Овакву власт имају најпре они који држе ствар у рукама

.“

Сам

предзнак фактички испред власти на ствари говори да је реч о државини, док је власт појам који
повезује својину и државину и он говори о њиховој међусобној повезаности.

Animus

као други констутивни елемент у субјективној концепцији државине, уствари

представља вољу да се ствар држи као своја

(animus domini,animus rem sibi habendi

). Класично

римско право каже да лице које ствар држи за некога другог није држалац већ детентор

in alieno

nomine detinere.

Даљим развојем римско право проширује појам државине увођењем тзв.

quasi-

possessio

-државине права,дакле плодоуживалац,титулар стварне службености-имаоци неког ужег

стварног права су били као што је и данас остало држаоци.
Према објективном тј. германском схватању које је прихваћено и у нашем позитивном
законодавству, државина је конципирана као фактичко вршење неког стварног права. Појам
државине по германској концепцији не садржи вољни елемент-

animus.

  Када неко лице врши (фактички) право својине, реч је о својинској државини.По члану 70. став
3.   Закона   о   основама   својинско   правних   односа   када   се   фактички   врши   неко   уже   стварно
право,реч је о употребној државини.  Када држалац фактичку власт на ствари врши непосредно
или преко детентора, ради се о непосредној државини.Члан 70.став 1. и 2. ЗОСПО-а предвиђа да
држалац врши фактичку власт преко неког другог лица, коме је на основу одређеног правног
посла, дао ствар у непосредну државину тада говоримо о посредној државини.
    Појам   детентора   према   објективној   концепцији   знатно   је   ужи   него   у   субјективној
концепцији.Реч је о лицу “које држи ствар по основу правног односа или службе у домаћинству
или сличног односа, адужно је да поступа са ствари по упутствима лица за које држи ствар“.

Пример овога је избор Одлуке Врховног суда Хрватске бр.1/99 а која каже „...особа која извршава
туђу фактичку власт на ствари те поступа по упутима друге особе, није посједник, већ помоћник
посједовању.“

Наследничка државина

је вид државине без фактичке власти.Ова државина настаје

ex lege

-у

моменту смрти оставиоца.Фактичка власт наследника није иста као фактичка власт
оставиоца.Наследник има могућност да успостави фактичку власт преузимањем апрехензионих
аката (тестамент,поднесци).признавањем стечене државине наследницима од стране законодавца
у тренутку смрти оставиоца, наследницима је признато право на подизање државинских тужби и
пре самог уласка у посед који наслеђују.Наследник има државину и без

animusa

corpusa.

Табуларна државина

или земљишно-књижна државина овлашћује одређеног имаоца права које

уписано у земљишну књигу односно катастар непокретности и права без обзира ко стварно врши
фактичку власт на ствари. Табуларна државина настаје када је неко уписан у земљишне књиге
као власник или као титулар неког другог стварног права на непокретности иако му то право не
припада.Начело поуздања у земљишне књиге предпоставља да је лице, уписано у њих власник
све док се не докаже супротно. Када протекне рок од три године од дана уписа у земљишне књиг,

О.Станојевић

Римско право

,Београд 1997.године,стр.212

О.Антић,

Стварно право

,Подгорица 2002.године,стр.58

Семинарски рад – Грађанско-процесно право Тема : Државина и њена заштита

табуларном државином наступа фикција апсолутне тачности земљишњих књига, али под условом
да је табуларни држалац био савестан.
Када говоримо о квалитетима државине, кажемо да државина може бити законита,права-
невициозна и савесна.

Судржавина

постоји онда када више лица врши фактичку власт на целој ствари.

Државина

сваког   судржаоца   ограничена   је   једнаком   државином   осталих   судржалаца   исте   ствари.Један
судржалац има право на посесорну заштиту у односу на друге судржаоце који га ометају или
онемогућавају у вршењу фактичке власти. Овакав тип државине не постоји између непосрдног и
посредног   држаоца   исте   ствари,   као   ни   између   више   посредних   држалаца   исте   ствари,   под
условом да их има.
  „Судржавина је, дакле, могућа, јер вршење фактичке власти не захтева обавезно физички додир,
а још мање континуирани додир са ствари.Судржавину, углавном имају сувласници и заједнички
власници.“

  Дакле, државина се стиче заснивањем фактичке власти на одређеној ствари. Стицање може бити
посредно и непосредно.Непосредно стицање државине представља заснивање фактичке власти на
некој ствари која се при томе не налази ни у чијој државини. Посредно стицање државине до
којег   може   доћи   самовласно   или   на   основу   веље   претходника,   значи   установљење   фактичке
власти на ствари која се већ налази у тренутку стицања у државини неког другог лица.
   Постоји и могућност стицања државине преко заступника односно пуномоћника уколико он
заснива фактичку властна ствари са циљем да заступаног учини држаоцем.
   Под сметањем државине треба подразумевати самовласно захватање телесним радњама у туђу
државину.

Сметање државине може се учинити на два начина:

1.путем узнемиравања, и
2.путем одузимања.

У првом случају напад се састоји само у недопуштеном утицању на ствар, при чему она не мења
поседника.Насупрот томе у случају одузимања тужени је свој посед засновао искључујући посед
тужиоца.

1.1.Губитак државине

   До самог губитка или престанка државине може доћи апсолутним и релативним начином. У
случајевима дефинитивног престанка, без обзира да ли је ствар престала да буде објекат било
чије   државине   или   је   неко   трећи,   на   њој   засновао   непосредну   државину,   постоји   апсолутни
престанак државине.Дотадашња непосредна државина, оваквим начином престаје за било које
лице. Правна доктрина указује да „евентуално стицање својине од стране трећег лица одвија се уз
одсуство   континуитета,   јер   између   његовог   поседа   и   поседа   дотадашњег   држаоца   нема
сукцесије.апсолутним престанком непосредне државине престају и све посредне државине.“

Релативан начин престанка јавља се када државина престане само за дотадашњег држаоца.Иако
фактичку власт над ствари врши други субјекат, државина траје и даље.државина престаје као и
последица наслеђивања или предаје ствари другом лицу.
Просто речено губитак државине може да буде последица држаоца(услед преноса ствари) или
противно вољи држаоца(држалац нема више ствар услед губитка или крађе).

Закон о основама својинско правних односа Р Србије

,чл. 70.ст 4.

З.Радошевић:

Стварно право

, Подгорица 2002, стр.52

Др.Боривоје Познић:

Грађанско-процесно право,

Савремена администрација ,Београд,1978.стр.370

З.Радошевић:

Стварно право

, Подгорица 2002, стр.62